Svako jutro jedete isti doručak: Nutricionisti otkrivaju da li je to dobra navika – Život

Ako svakog jutra jedete isti doručak, ne morate odmah da menjate navike. Prema mišljenju nutricionista, mnogo je važnije šta se nalazi na tanjiru nego to koliko često ponavljate isti obrok.

Zamislite uobičajeno jutro tokom radne nedelje. Budilnik zvoni, žurite da se spremite, a kafa još nije počela da deluje. U takvim okolnostima mnogima je najlakše da posegnu za doručkom koji su jeli i prethodnog dana, bilo da je reč o ovsenoj kaši, smutiju ili jajima na tostu.

Ipak, često se govori o važnosti raznovrsne ishrane, pa se nameće pitanje da li svakodnevno ponavljanje istog obroka može da nam uskrati važne hranljive materije. Prema stručnjacima koje citira magazin Good Housekeeping, odgovor zavisi pre svega od sastava doručka i raznovrsnosti ostalih obroka tokom dana.

Zašto nam odgovara isti doručak?

Doručak je jedan od obroka koji najlakše postaju deo svakodnevne rutine. Ujutru imamo mnogo toga na umu, od spremanja za posao do obaveza koje nas čekaju, pa unapred određen obrok znači jednu odluku manje.

To ne mora da bude znak lenjosti, već praktičan način organizacije dana. Kada znamo šta ćemo jesti, manja je verovatnoća da ćemo preskočiti doručak ili kasnije posegnuti za nečim što nam je najbrže dostupno, ali nas neće dugo držati sitim.

Istraživanje objavljeno 2026. godine u časopisu Health Psychology, koje je pratilo učesnike programa za promenu telesne težine, pokazalo je da su ustaljeni obrasci ishrane, uključujući često ponavljanje obroka, bili povezani sa uspešnijim mršavljenjem. To ne znači da je isti doručak sam po sebi zaslužan za gubitak kilograma, već da rutina nekim ljudima može da olakša pridržavanje plana ishrane.

Šta nutricionisti kažu o svakodnevnom ponavljanju obroka?

Nutricionistkinja Džoana Kac ističe da svakodnevno konzumiranje istog doručka ne mora da bude problem, naročito ako obrok sadrži proteine, vlakna, zdrave masti i voće ili povrće.

Drugim rečima, nije presudno koliko često jedemo isti doručak, već od kojih se namirnica on sastoji. Zaslađene žitarice koje jedemo svakog jutra nisu isto što i grčki jogurt sa voćem i orašastim plodovima. Oba obroka mogu postati deo rutine, ali se njihova nutritivna vrednost znatno razlikuje.

Ako doručak obezbeđuje dovoljno važnih hranljivih materija, ponavljanje može da bude jednostavan način da dan započnemo kvalitetnim obrokom.

Kada isti doručak može da postane problem?

Raznovrsnost je važna zato što različite namirnice sadrže različite vitamine, minerale i druge korisne sastojke. Ako svakodnevno jedemo isti doručak, a slične namirnice biramo i za ručak, večeru i užinu, postoji mogućnost da ne unosimo dovoljno širok spektar hranljivih materija.

Nutricionistkinja Samanta Golap zato savetuje da, ako nam odgovara isti doručak, raznovrsnost obezbedimo kroz ostale obroke i užine. To podrazumeva menjanje izvora proteina, ugljenih hidrata, voća, povrća i masti tokom nedelje.

Na primer, doručak može da ostane isti, dok za ručak i večeru možemo da kombinujemo različite vrste mesa, ribe, mahunarki, povrća i integralnih žitarica.

Postoji i praktičan razlog za povremene promene. Ako nam isti obrok dosadi, veća je verovatnoća da ćemo ga preskočiti ili zameniti nečim što nas slabije zasiti. Rešenje ne mora da bude potpuno nov doručak svakog dana. Dovoljno je da smenjujemo dve ili tri omiljene kombinacije.

Kako treba da izgleda doručak koji možemo da jedemo svakog dana?

Ako želite da pronađete doručak koji lako možete da uklopite u svoju rutinu, nutricionisti preporučuju da obratite pažnju na nekoliko važnih sastojaka:

Proteini, koji doprinose osećaju sitosti. Dobri izvori su jaja, grčki jogurt, sveži sir i tofu.

Vlakna, koja podržavaju varenje i doprinose stabilnijem nivou energije. Ima ih u voću, povrću, ovsenim pahuljicama, mahunarkama i integralnom hlebu.

Zdrave masti, koje se nalaze u orašastim plodovima, semenkama, puteru od orašastih plodova i avokadu.

Voće ili povrće, koje obroku dodaje vitamine, minerale i druge korisne sastojke.

U praksi, to mogu da budu grčki jogurt sa bobičastim voćem, orašastim plodovima i malo meda, integralni tost sa avokadom i jajetom, ovsena kaša pripremljena sa mlekom, puterom od kikirikija i bananom ili smuti sa proteinskim prahom, spanaćem i zamrznutim bobičastim voćem.

Ne morate svakog jutra da smišljate novi obrok

Svakodnevno konzumiranje istog doručka nije nužno loša navika. Naprotiv, unapred osmišljen obrok može da olakša užurbana jutra i pomogne nam da dan započnemo sitiji i sa dovoljno energije.

Nutricionistkinja Vandana Set ističe da je važno da doručak bude hranljiv, ali i da se vodi računa o kvalitetu i raznovrsnosti ishrane tokom celog dana i nedelje.

Zato nema potrebe da se odričete omiljenog doručka samo zato što ga jedete često. Važno je da sadrži proteine, vlakna, zdrave masti i voće ili povrće, a da ostali obroci donesu raznovrsnost koja je organizmu potrebna.