Četiri pokreta zajedno protiv Netanjahua na “jednim od najvažnijih izbora u istoriji Izraela”: Hoće li se nešto promeniti za Palestince posle 27. oktobra? – Svet

Ove političke grupacije — stranka Jašar, Demokrate, stranka Jisrael Bejtenu i savez Zajedno — pripadaju različitim delovima izraelskog političkog spektra, ali ističu da ih ujedinjuje cilj da „očuvaju i ojačaju Izrael kao jevrejsku i demokratsku državu“.

Prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja, opoziciona grupacija vodi tesnu trku sa koalicijom koja podržava Netanjahua uoči izbora zakazanih za 27. oktobar, mada nijedna strana, po svemu sudeći, nije na putu da osvoji većinu u parlamentu, piše Al Džazira.

Izbori se održavaju u trenutku kada se Izrael suočava sa nizom unutrašnjih kriza koje narušavaju društveno tkivo zemlje. Među njima su pitanja političke odgovornosti zbog navodne korupcije i bezbednosnih propusta, sporovi oko služenja vojnog roka ultraortodoksnih Jevreja i nastojanja da se arapske stranke isključe iz političkog života.

Zemlja se takođe suočava sa sve većim kritikama u inostranstvu, uključujući i kritike savezničkih država, zbog kontinuiranih napada na Gazu i Liban, kao i zbog izgradnje naselja koja su prema međunarodnom pravu nezakonita i pogroma koje sprovode doseljenici na okupiranoj Zapadnoj obali.

Analitičari navode da ova kombinacija okolnosti čini predstojeće izbore jednim od najvažnijih u istoriji Izraela. Ipak, čak i pobeda opozicije mogla bi da donese samo neznatne promene za Palestince, koji trpe dosad nezabeležen nivo nasilja doseljenika i masovno raseljavanje.

Iako je opozicioni savez oštro kritikovao lično Netanjahua, razlike između njega i opozicije veoma su male kada je reč o temeljnim izraelskim politikama prema Gazi i Zapadnoj obali.

„Palestinci ne bi trebalo da očekuju suštinsku promenu izraelske politike ukoliko Netanjahuov blok izgubi vlast“, izjavio je analitičar Samer Džaber, doktorand koji se bavi političkom ekonomijom na Univerzitetu Rojal Holovej u Londonu.

„Glavni politički blokovi dele ključne stavove o palestinskom pitanju, uključujući podršku postojećoj strukturi naselja, dok bi državne institucije koje kreiraju i sprovode politiku ostale nepromenjene“, dodao je on.

Šta je anti-Netanjahuova koalicija?

Lideri četiri glavna opoziciona pokreta u Izraelu, koje predvode jevrejski političari, sastali su se 26. septembra i potpisali deklaraciju kojom su se obavezali da se međusobno neće napadati uoči izbora i da će sarađivati u formiranju vlade nakon glasanja.

Pored Jaira Lapida, koji predvodi zvaničnu opoziciju u izraelskom parlamentu Knesetu, sastanku su prisustvovali Gadi Ajzenkot, lider stranke Jašar; Naftali Benet, lider saveza Zajedno, koji je osnovao zajedno sa Lapidom; Avigdor Liberman, lider stranke Jisrael Bejten, i Jair Golan, lider Demokrata.

Deklaracijom nije određen zvanični lider koalicije iako se Ajzenkot smatra najizglednijim kandidatom opozicije za premijera.

U zajedničkom saopštenju, ovi političari su naveli da je smena aktuelne vlade njihov „zajednički najviši cilj“.

Od četiri opozicione stranke, predviđa se da će Jašar biti najjača. Nedavno istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela izraelska televizija Kanal 12 pokazalo je da bi Jašar mogao da osvoji 23 poslanička mesta, više od bilo koje druge stranke i više od Netanjahuovog Likuda, kojem se predviđa 21 mesto.

Na drugom mestu je savez Zajedno, kojem se predviđa 13 mandata, a slede Jisrael Bejtenu i Demokrate, sa po devet mandata.

To bi opoziciji donelo ukupno 54 mesta u Knesetu, koji ima 120 poslanika, što je sedam mandata manje od većine. Predviđa se da će Netanjahuov savez, koji uključuje nekoliko ultraortodoksnih i krajnje desničarskih stranaka, osvojiti 49 mesta.

Predviđa se da će stranke koje predvode Arapi, a koje predstavljaju palestinske građane Izraela — koji čine oko dvadeset odsto stanovništva — osvojiti 13 mandata. Međutim, većina lidera opozicionog bloka koji predvode jevrejski političari isključila je mogućnost udruživanja snaga sa njima.

Roi Zur, docent na Univerzitetu u Eseksu, koji vodi istraživački projekat o političkoj ideologiji i politici izraelskih stranaka, izjavio je da anti-Netanjahuova koalicija ima šansu da pobedi ukoliko joj izlaznost birača bude išla u prilog.

On je ukazao na to da bi nekoliko stranaka koje se ne protive premijeru „bezrezervno“ moglo da ostane ispod cenzusa od 3,25 odsto potrebnog za ulazak u Kneset, što bi moglo da promeni odnos političkih snaga.

„Ako te stranke raspu dovoljno glasova desnice, opozicija bi mogla da pretvori svoju podršku u vlast“, rekao je Zur za Al Džaziru. „Ali ni to možda neće biti dovoljno.“

Analitičari navode da bi čak i ako opozicioni savez uspe da pronađe način da smeni Netanjahua, nova vlada verovatno bila slaba i nesposobna — ili nespremna — da temeljno promeni izraelsku politiku na Zapadnoj obali i u Gazi.

„Vlada protiv Netanjahua najverovatnije bi bila veoma heterogena koalicija, sa veoma tesnom većinom u Knesetu, ako bi je uopšte imala. Zbog toga bi takvoj vladi bilo teško da se saglasi oko bilo kakvih značajnih ustupaka koji bi se tako doživljavali, poput potpunog povlačenja iz Gaze“, izjavio je za Al Džaziru Anders Person, politikolog specijalizovan za izraelsko-palestinski sukob.

„To bi međunarodnoj zajednici takođe otežalo da izvrši značajniji pritisak na takvu vladu jer bi uvek postojala bojazan da bi vlada formirana protiv Netanjahua mogla brzo da se raspadne.“

„Uglavnom desničarski“

Iako se njihovi stavovi razlikuju, većina lidera anti-Netanjahuovog saveza zauzela je oštre stavove o Gazi i Zapadnoj obali, koji Palestincima ostavljaju malo razloga za optimizam.

Ajzenkot iz stranke Jašar, bivši načelnik izraelske vojske, nazvao je ideju o palestinskoj državi „zabludom“ i podržava „jačanje“ izraelskih naselja. Međutim, protivi se potpunoj izraelskoj aneksiji Zapadne obale i izjavio je da bi uklonio manja izraelska naselja koja nisu dobila odobrenje izraelske vlade. Takođe se protivi aktuelnom vladinom planu naseljavanja E1, koji bi praktično presekao Zapadnu obalu na dva dela.

Kada je reč o Gazi, Ajzenkot podržava sprovođenje mirovnog plana uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, ali isključivo sa pozicije „snage“ i tek nakon „potpunog razoružanja Hamasa“.

U izraelskim napadima širom Gaze, od početka „primirja“ u oktobru prošle godine, poginulo je gotovo 1.500 Palestinaca. Time je ukupan broj poginulih od početka izraelskog rata u Gazi, koji je u oktobru 2023. počeo i koji se opisuje kao genocidni, porastao na više od 74.000, prema podacima zdravstvenih zvaničnika u toj palestinskoj enklavi.

Naftali Benet, bivši član Likuda koji je služio u nekoliko vlada predvođenih Netanjahuom, opisao je sebe kao političara koji je „više desničarski orijentisan“ od Netanjahua. Zalagao se za izuzetno stroge mere u Gazi, uključujući i to da je svojevremeno pozivao na politiku „pucanja sa namerom da se ubije“ prema Palestincima koji pokušavaju da pređu u Izrael.

Benet se odlučno protivi stvaranju palestinske države i podržava širenje izraelskih naselja iako je kritikovao pogrome koje izraelski doseljenici sprovode nad Palestincima.

Kada je reč o budućnosti Gaze, on želi da izraelske snage ostanu u toj enklavi sve dok Hamas ne bude razoružan. Takođe predlaže da Egipat, umesto Turske ili Katara, preuzme buduću bezbednosnu ulogu u Gazi.

Stranka Jisrael Bejtenu, koju predvodi Avigdor Liberman, takođe podržava širenje izraelskih naselja, uključujući i plan E1.

Liberman podržava aneksiju čitave oblasti C na Zapadnoj obali — koja obuhvata 60 odsto te teritorije i već se nalazi pod potpunom izraelskom kontrolom — uz prepuštanje kontrole nad ostalim delovima teritorije Jordanu.

Kada je reč o Gazi, njegova stranka želi da Izrael zadrži „slobodu delovanja“, da obustavi snabdevanje vodom i električnom energijom i da upravljanje tom teritorijom na kraju prenese na „međunarodno telo o kojem bi postojao dogovor“.

Stranka Demokrate, koju predvodi Jair Golan, jedina je od četiri opozicione stranke koja podržava određeni oblik rešenja sa dve države. Ipak, ona taj pristup opisuje kao „odgovorno razdvajanje“, koje podrazumeva „potpunu demilitarizaciju“ palestinske države, kao i potpunu izraelsku bezbednosnu kontrolu nad dolinom Jordana i drugim ključnim područjima.

Golanova stranka takođe podržava potpunu demilitarizaciju Gaze i proces obnove u kojem bi učestvovale regionalne države.

Palestinska advokatica i analitičarka Dijana Butu izjavila je da je svaki od opozicionih lidera „podržao izraelski genocid u Gazi“, istovremeno podržavajući naselja ili ne prihvatajući punu „jednakost za Palestince“.

Ovakva politička orijentacija odražava i sve oštrije stavove unutar samog izraelskog društva.

Prema istraživanju Istraživačkog centra Pju iz septembra, samo 17 odsto ispitanika u Izraelu izjavilo je da smatra mogućim miran suživot uz nezavisnu palestinsku državu.

Prema anketi Instituta za politiku jevrejskog naroda iz avgusta, 38 odsto jevrejskih ispitanika u Izraelu podržalo je aneksiju čitave Zapadne obale dok je više od polovine podržalo zadržavanje izraelskih naselja kao deo bilo kakvog budućeg sporazuma o palestinskoj državi.

„Ublažiti štetne posledice“

Ipak, pojedini analitičari smatraju da bi nova vlada mogla da povuče ili uspori neke od najkontroverznijih i najradikalnijih poteza aktuelne izraelske vlade, u kojoj se nalaze i krajnje desničarski zagovornici širenja naselja Itamar Ben-Gvir, ministar nacionalne bezbednosti, i Bezalel Smotrič, ministar finansija. Smotrič je prošlog meseca izjavio da bi Izrael trebalo da „krene u rat“ na Zapadnoj obali i ponovi ono što je „uradio u Gazi“.

Promene koje bi sprovela nova vlada verovatno bi obuhvatile obustavljanje projekta naseljavanja E1 i suzbijanje „ekstremističkog nasilja i terorizma doseljenika na Zapadnoj obali“, izjavio je Dov Vaksman, profesor političkih nauka na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, specijalizovan za izraelsku politiku i izraelsko-palestinski sukob.

Od nove vlade takođe bi se očekivalo da „omogući da više humanitarne pomoći ulazi u Gazu na predvidljiviji i dosledniji način i da konačno započne obnova te teritorije“, dodao je on.

Ehab Džabareen, palestinski politički analitičar i istraživač u Izraelu, izjavio je za Al Džaziru da bi nova vlada, koju bi predvodili Netanjahuovi protivnici, verovatno bila „otvorenija za pritiske SAD i međunarodne zajednice“, čime bi se stvorilo više prostora za moguću obnovu Gaze.

Međutim, Džabareen je naglasio da takva vlada, u celini gledano, verovatno ne bi promenila temeljni izraelski „pristup“ Palestincima.

„Očekivao bih da se razlika manje odnosi na pitanje da li Izrael zadržava kontrolu nad Palestincima, a više na način na koji se ta kontrola sprovodi, opravdava i održava“, rekao je on.

Amdžad Iraki, viši analitičar za Izrael i Palestinu u Međunarodnoj kriznoj grupi, izjavio je da bi sve „nijanse razlika“ imale veliki značaj za Palestince koji trenutno „trpe gotovo nesputanu brutalnost“.

„Došli smo do tačke u kojoj je reč o ublažavanju posledica“, rekao je Iraki za Al Džaziru.

„Radi se o pokušaju da se umanji šteta. Palestinci nisu u poziciji da očekuju bilo kakav radikalan zaokret, ali svaki spašeni život i svaki sačuvani komad zemlje mnogo znače ljudima koji tamo žive.“