Ako se često probudite pre alarma, vaše telo vam šalje zanimljiv signal – Život

Umesto da iskoristimo poslednje minute sna, često ostanemo da ležimo u polusnu i čekamo zvuk alarma. Iako deluje kao da je naše telo „pogodilo“ vreme, iza toga zapravo stoji složen mehanizam našeg unutrašnjeg sata.

Lekar Amir Kan objasnio je zašto se to događa i kako naš organizam vremenom nauči da prepoznaje svakodnevnu rutinu, piše Index.hr.

Telo pamti naš raspored

Kan je objasnio da se sve svodi na naviku i način na koji naš organizam prati ustaljeni ritam.

„Hajde da razgovaramo o ovome. Moj alarm radnim danima zvoni u pet ujutru jer idem da trčim pre posla“, rekao je. „Ali gotovo svaki put otvorim oči nekoliko minuta pre nego što zazvoni. To je dragoceno vreme za spavanje koje gubim. Kako moje telo zna da će alarm uskoro zazvoniti?“

Odgovor se krije u našem biološkom satu, odnosno unutrašnjem mehanizmu koji upravlja ciklusima spavanja i budnosti.

„Nemam mali sat u mozgu koji odbrojava do pet ujutru, ali svi imamo biološki sat. Duboko u mozgu nalazi se područje koje se zove suprahijazmatsko jedro. Ono je naš glavni sat i upravlja cirkadijalnim ritmom, odnosno unutrašnjim ritmom tela“, objasnio je lekar.

Kada se iz dana u dan budimo približno u isto vreme, organizam počinje da očekuje taj trenutak i priprema se za njega.

„Telo voli rutinu. Ako se redovno budite u isto vreme, mozak to počinje da predviđa. Nekoliko sati pre uobičajenog buđenja telo se već priprema: nivo melatonina počinje da opada, telesna temperatura raste, a hormoni povezani sa budnošću, poput kortizola, počinju da se luče“, rekao je Kan.

Taj proces poznat je kao reakcija kortizola na buđenje. Ipak, on ne funkcioniše poput preciznog alarma koji će nas probuditi tačno u određenom minutu.

Mozak može da „predvidi“ buđenje

Prema Kanovim rečima, postoje dokazi da telo počinje da se priprema za buđenje i ranije ako očekujemo da ćemo se probuditi u određeno vreme.

„Ako imate ustaljenu rutinu ili pre spavanja pomislite: ‘Sutra moram da ustanem u pet’, vaš unutrašnji sat može pokrenuti procese koji će vas približiti tom vremenu buđenja“, objasnio je.

Pred jutro san prirodno postaje lakši, pa se ponekad probudimo upravo u trenutku kada je alarm gotovo spreman da zazvoni.

Niste predvideli budućnost

Iako naš organizam ima neverovatnu sposobnost prilagođavanja, to ne znači da možemo uvek precizno da pogodimo vreme.

Kan je naglasio da često pamtimo jutra kada smo se probudili samo nekoliko minuta pre alarma, ali zaboravljamo sve one dane kada smo spavali sve do njegovog zvuka.

„Nismo toliko precizni da se svakog jutra probudimo tačno dva minuta pre alarma. Jednostavno više primećujemo trenutke kada pogodimo vreme nego one kada ne pogodimo“, rekao je.

Na naš unutrašnji sat utiču brojni faktori, među kojima su izloženost svetlosti, vreme obroka, fizička aktivnost i kvalitet sna.

„Naše telo zaista može da predvidi šta dolazi. To je fascinantno. Voleo bih da spavam sve do alarma, ali ako sutra otvorite oči i vidite da su ostala još dva minuta do zvonjave, niste vidoviti. Vaš mozak je samo naučio vaš raspored“, zaključio je Kan.