Gradonačelnik Kijeva poziva na delimičnu evakuaciju, koji je Putinov plan – BBC News na srpskom

Rusko-ukrajinski rat traje više od četiri i po godine, a ne da nema naznaka da će u skorije vreme biti okončan nego su borbe poslednjih meseci najžešće.

Obe strane koriste vazdušna borbena sredstva, pre svega dronove i rakete, da naškode drugoj, a na meti ruske vojske poslednjih dana su mosti u ukrajinskoj prestonici Kijevu.

Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, izjavio je da zbog intenziviranja ruskih napada na energetsku i transportnu infrastrukturu, ukrajinska prestonica ulazi u režim preživljavanja.

U razgovoru sa novinarima agencije Frans pres, Kličko je sugerisao da oni koji imaju rođake ili prijatelje van Kijeva treba privremeno da odu.

Slične pozive, Kličko je ranije osuđivao, ali sada kaže da bi neki trebalo da odu.

Istakao je da ne poziva na potpunu evakuaciju Kijeva.

„To bi bio najbolji mogući scenario za Putina – kada bismo svi otišli ​​i ostavili mu naše prazne gradove i celu zemlju“, citirao ga je AFP.

U širem gradskom području Kijeva živi oko tri miliona ljudi, prema podacima iz 2026.

Poslednje nedelje pojačanih ruskih napada, navele su stanovnike Kijeva da se pitaju u kojoj meri ogroman grad može da funkcioniše bez struje, vode i otežanog kretanja.

„Povezanost leve i desne obale reke Dnjepra jedan je od ključnih faktora da bi grad normalno funkcionisao“, rekao je Kličko.

Zbog granatiranja ključnih mostova preko Dnjepra, gradske vlasti postavljaju pontonske prelaze.

U ruskim napadima samo 8. oktobra je poginulo četvoro ljudi, a 19 povređenih je prebačeno u bolnice.

Najmanje 534 stanovnika Kijeva poginulo je od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022.

Trećina od tog broja – 189 – poginulo je od početka 2026. godine.

U četiri i po godine rata u Ukrajini najmanje 17.000 civila je poginulo, prema podacima Ujedinjenih nacija, uz ogradu da se taj broj ne može smatrati potpunim.

Pogledajte snimak napada ruskih dronova na jedan od mostova u Kijevu

Rusija planira da intenzivira udare na mostove preko reke Dnjepar u Kijevu kako bi poremetila komunikaciju između obala prestonice i paralisala grad zimi, piše britanski Telegraf, ne navodeći izvor.

Londonski list tvrdi da je ruski predsednik Vladimir Putin je naložio ruskom generalu Sergeju Surovikinu da se usredsredi na udare na mostove u Kijevu.

Telegraf piše da bi sedam mostova preko reke Dnjepar u Kijevu moglo da bude ugroženo.

Nema nezavisne potvrde tvrdnji o Putinovom naređenju Surovikinu.

Ruskea vojska već nekoliko dana zaredom napada kijevske mostove.

Udari su usmereni na Južni i Severni most, što je dovelo do ograničenja ili potpunog obustavljanja saobraćaja preko nekih prelaza.

Svrha napada, kako tvrdi Telegraf, nije nužno potpuno uništenje mostova.

Čak i ozbiljna oštećenja pojedinačnih struktura mogu da dovedu do dugoročnih prekida saobraćaja i značajno oteža prelazak između desne i leve obale Dnjepra.

„Putinu je potrebno nešto da bi promenio tok rata u Ukrajini, jer je ruska ofanziva u Donbasu već mesecima u ozbiljnim problemima.

„Ukrajinski snage se povlače oko Pokrovska i Limana, dok su ruski gubici i dalje izuzetno veliki“, tvrdi britanski Telegraf.

Citirao je ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog koji je nedavno izneo tvrdnju da je „više od 10.000 ruskih vojnika ubijeno u jednoj nedelji“.

Ovu tvrdnju BBC ne može nezavisno da potvrdi.

„Putinov odgovor postaje sve očigledniji: ako Rusija ne može da pobedi ukrajinsku vojsku, pokušaće da slomi ukrajinski narod pred zimu“, tvrdi autor teksta u Telegrafu, navodeći da taktika nije nova i da je slična onome što su Rusi radili u Siriji, podržavajući režim svrgnutog predsednika Bašara al-Asada.

General Sergej Surovokin je svojevremeno dobio nadimak „General Armagedon“ zbog njegovih nemilosrdnih akcija tokom građanskog rata u Siriji.

U oktobru 2022. godine, Putin ga je imenovao za „komandanta Zajedničke grupe snaga u oblastima specijalne vojne operacije“ – termin koji Kremlj koristi za rat u Ukrajini.

Surovikin je nekoliko meseci bio komandant svih ruskih jedinica raspoređenih u Ukrajini, a posle pobune plaćeničke grupe Vagnera uopšte se nije pojavljivao u javnosti, što je podstaklo razne teorije o njegovoj sudbini.

Za njega se navodilo i da je bio blizak šefu Vagnera Jevgeniju Prigožinu, koji je poginuo u avionskoj nesreći u avgustu 2023.

Bilo je izveštaja i da je Surovikin pod istragom zbog mogućeg saučesništva u pobuni.

U međuvremenu je smenjen sa mesta komandanta rusko-kosmičkih snaga.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]