Lustracija i dijalog po Đuki – Lični stavovi

U tekstu „Nova normalnost i lustracija“ („Politika“, 15. septembra 2025.) advokat, uznemiren, ne skrivajući strah, piše da će oni „posle osvajanja vlasti sprovesti lustraciju po spiskovima koje su izglasali nekakvi zborovi…“ On poziva stranačke kolege i sve koji podržavaju ovu vlast da se suprotstavljaju blokaderima „jer ako ovi dođu na vlast, svima preti odmazda“. Kao primer navodi slučaj predsednika Republike koji je na jednoj televiziji rekao „da je cilj pojedinih revolucionara da mu pobiju decu“, a Đuka, uplašen da će se i sam naći na nekom spisku, dosoljava: „nisu samo njegova deca bila meta, već deca svakog ko se drznuo da podrži ovu vlast…“

Kada čitalac pomisli da je advokat stavio tačku na nabrajanje strahova, „Politika“ se potrudi da se tenzija ne smanjuje. U pauzama između napornog rada na pripremi izlaganja (kojim će se obratiti Generalnoj skupštini OUN) i sastanaka sa visokim predstavnicima država učesnica Samita, svakodnevno se javlja naš predsednik. Zabrinut. Kaže, na Instagram nalogu zapazio je spot (iza koga stoje studenti u blokadi FDU-a), u kojem mu prete hapšenjem. Već sutradan organizovana je konferencija za štampu sa koje predsednik poručuje: „koliko god da je ta poruka gnusna… (i) kada god mislite da postoji kraj gadostima, odvratnostima, uvek se iznenadite… Oni mrze žene… koje su temelj opstanka i napretka srpskog društva… Veoma su ozbiljni! Ne znam da li razumete koliko je strašno, ne to što su meni pretili silovanjem, već… to što su nam pokazali kako bi se oni odnosili prema našim majkama, bakama, ćerkama, unukama, sestrama. Preko toga ne sme da se pređe“.

Kako blokaderi još nisu osvojili vlast, Đuka, u sledećoj kolumni, svoja predskazanja o lustraciji preusmerava na drugi kolosek. U tekstu „Debata i demokratija, šta to beše?“ („Politika“, 21. septembra 2026.) on iskreno brine za opoziciju „koja više zapravo i ne postoji kroz stranačko organizovanje, već podržava studentski pokret doskoro potpuno anonimnih ljudi koji ne nude ništa… osim što najavljuju vešanje o bandere ili trpanje u kamione“. I navodi da je „Studentska lista sastavljena od ljudi koji… preziru dijalog, odbijaju i pomisao na sučeljavanje argumentima i čak se otvoreno zalažu za ukidanje demokratije.“

I ponovo zapeva: „Zamislite, predsednik države, nesumnjivi lider najveće političke stranke… ponudi prvom na lažnoj studentskoj listi (koji je inače totalni anonimus, a koji se bavio uličnim političkim aktivizmom), duel i taj, umesto da iskoristi takvu kolosalnu šansu, ne prihvata ponudu… a to može prerasti u tragediju.“

Da bi malo ublažio tu napetost, on, dobronamerno (u kolumni „Debate“ – „Politika“, 5. oktobra 2026.), čak nekako sažaljivo, prekoreva prvog sa studentske liste što ignoriše „najjačeg u vladajućoj stranci“ i, zamislite, kaže „da (sa njim) nema o čemu da debatuju“. Posle takve drskosti, Đuka se pita – „da li će im se ta arogancija isplatiti – videćemo?“
Kolumne iz pera poznatog advokata pune su otrovnih strelica usmerenih prema svakom građaninu koji ne podržava aktuelnu vlast i ne veliča vođu, čelnika izborne liste vladajuće stranke. „Politika“ sa ponosom ponavlja da je najčitaniji štampani medij u Srbiji.

A poznato je da svako javno glasilo koje iskazuje naklonost prema bilo kojoj izbornoj opciji krši načela objektivnog informisanja svojih čitalaca. Pitanje je – da li će i na njeno uredništvo biti usmeren gnev pobednika ako na izborima pobedi druga strana? Da li će po njih i po list koji uređuju „arogancija“, koju oni ispoljavaju objavljujući inkriminisane tekstove, proizvesti nepredvidive posledice? Neće li se i oni naći na nekom spisku nepoželjnih, kao što je lista za lustraciju od koje toliko strepi advokat Đukanović?

Autor je ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.