Pet ključnih zaključaka mesec dana uoči izbora za Kongres: Trampovi republikanci će biti poraženi u novembru – Svet

Gotovo dve godine osmišljavanja strategije, pronalaženja kandidata, kreiranja poruka, mobilizacije, analiziranja i prebrojavanja svode se na završni sprint.

To je ujedno i najopasniji period: poslednja velika injekcija novca nepoznatog porekla; napad kojim se neko blati; gaf jednog od vaših kandidata koji pogodi sa svom preciznošću i razornom snagom bombe za razaranje bunkera; nagli pad ili rast podrške na tzv. generičkom glasačkom listiću, piše u analizi za The Hill Stiv Izrael, koji je predstavljao saveznu državu Njujork u Predstavničkom domu Kongresa tokom osam mandata, a od 2011. do 2015. godine bio je predsednik Demokratskog kongresnog izbornog komiteta.

Trideset dana pre svakih izbora nisu mu, kaže, samo donosili sede već su mu dizali i kosu na glavi.

Uobičajena priča već je postavljena: očekuje se da će demokrate preuzeti Predstavnički dom, a možda imaju šansu i da osvoje većinu u Senatu.

Ali ispod te priče postoje osnovni elementi koje ne bi trebalo zanemariti. Izrael je izneo pet ključnih zaključaka koji bi trebalo da usmeravaju ozbiljnu analizu tokom narednih 30 dana.

Prvo, važno je usredsrediti se na bojno polje, koje je promenljivo. Prema izveštaju Cook Political Reporta, koji smatra najpouzdanijim izvorom za procenu trenutnog stanja pred međuizbore, u Predstavničkom domu trenutno postoji 22 potpuno neizvesna mandata: šest drže demokrate, a 16 republikanci. Ako se krug proširi, tu je još 11 okruga koji naginju demokratama i deset koji naginju republikancima.

Drugim rečima, ishod većine u sledećem sazivu Predstavničkog doma verovatno će zavisiti od rezultata u svega 43 okruga.

Senat priča drugačiju priču. Cook šest republikanskih senatorskih mesta ocenjuje kao potpuno neizvesna – Aljasku, Ajovu, Kanzas, Mejn, Ohajo i Teksas – kao i jedno mesto koje drže demokrate, u Mičigenu. Ako tome dodamo mesto u Nju Hempširu koje blago naginje demokratama, to je čitavo senatorsko bojno polje. Demokratama je potreban neto dobitak od četiri mandata da bi preuzele većinu, što znači da moraju ostvariti bolji rezultat nego što se očekuje u izbornoj noći.

Drugo, zanemarite, kaže, ankete i proučavajte trendove. Tokom proteklih nekoliko nedelja, nepovoljno okruženje za republikance postepeno je pomeralo izborne trke u korist demokrata.

Prošle nedelje Cook je promenio ocenu 15 izbornih trka u korist demokrata. Kao lančana reakcija, četiri okruga ranije ocenjena kao „čvrsto republikanski“ prešla su u kategoriju „verovatno republikanski“; šest okruga iz kategorije „verovatno republikanski“ prešlo je u „blago naginje ka republikancima“; tri „blago naginje ka republikancima“ okruga prešla su u „neizvestan ishod“, a dva „neizvestan ishod“ okruga prešla su u „blago naginje ka demokratama“.

Treće, ono što najviše doprinosi slabljenju republikanaca može se objasniti sa dve reči: Donald Tramp. Njegovi rejtingi su, barem za sada, sidro koje vuče republikance nadole, naročito u konkurentnim okruzima. Prema istraživanju Cooka, Trampov rejting odobravanja u tim okruzima nalazi se na nivou kriptonita: 42 odsto odobrava njegov rad, a 58 odsto ga ne odobrava.

Ali postoji još zanimljiviji i na prvi pogled varljiv pokazatelj: na tzv. generičkom glasačkom listiću demokrate u tim okruzima imaju prednost od samo dva procentna poena (49 prema 47 odsto). Deluje tesno, sve dok ne shvatite da se odnos od prošle godine pomerio za sedam poena u korist demokrata i da je Tramp u tim istim okruzima pobedio sa prosečnom razlikom od pet poena.

Zašto se to događa? Tri grupe birača u konkurentnim okruzima oblikuju sadašnje političko okruženje.

Prvo, tu je demokratska baza, koja je snažno mobilisana. Entuzijazam među demokratama da glasaju protiv republikanaca koji podržavaju Trampa na nivou je nuklearne energije.

Drugo, tu je republikanska baza, koja takođe predstavlja izazov. Prema nedavnom istraživanju Rojtersa i Ipsosa, 73 odsto republikanskih birača odobrava Trampov rad. Nije loše, smatra Izrael, ali to je oko 13 procentnih poena manje nego u januaru.

Ne tvrdim da će ti birači na međuizborima podržati demokratu, ali neki od njih bi jednostavno mogli da ostanu kod kuće.

Treća grupa su nezavisni i neopredeljeni birači. Oni često odbijaju ideološke krajnosti i kažnjavaju i republikance i demokrate kada smatraju da su otišli predaleko.

Podržavaju sistem kontrole i ravnoteže vlasti. Trampova podrška među njima u proseku se kreće između visokih dvadesetih i srednjih tridesetih procenata. Ako ne možete da mobilišete svoju bazu, a nezavisni birači snažno naginju protiv vas, teško je pronaći dovoljno neopredeljenih birača koje možete ubediti da biste pobedili u tim okruzima.

Četvrto, u olujnom nebu za republikance postoji jedan tračak nade: novac.

Prema pisanju Nove Republike (The New Republica), republikanci su na izbore za Predstavnički dom već potrošili ili rezervisali 454 miliona dolara, u poređenju sa 381 milionom koji su potrošile demokrate. Tokom prve tri nedelje septembra, republikanci su u sedam neizvesnih trka za Senat potrošili više od 100 miliona dolara više od demokrata.

Pitanje je: da li će novac biti dovoljan da ubedi birače da su cene niske, da je ekonomija u dobrom stanju i da rat u Iranu nije problem?

Novac uložen u terensku kampanju mogao bi da pomogne republikancima u okruzima čiji bi ishod mogao da zavisi od svega nekoliko hiljada glasova. Ali za mnoge birače odluka je već praktično doneta.

Peto – setite se istorije. Međuizbori su uvek referendum o predsedniku i njegovoj stranci. Samo u nekolicini slučajeva – naročito 1934, 1998. i 2002. godine – stranka aktuelnog predsednika uspela je da osvoji dodatne mandate u Predstavničkom domu.

Narednih 30 dana mogu doneti najrazličitije krize i iznenađenja. Ali istorija i trenutno političko okruženje ukazuju na to da su demokrate u snažnoj prednosti kada je reč o preuzimanju Predstavničkog doma… a možda čak i Senata, zaključuje Izrael.