Sve što raste htelo bi da raste – Lični stavovi
Predizborni skup u Areni prenosilo je 46 televizija u Srbiji, gde je samoproglašeni pobednik u svemu (bolje rečeno – svega) pozvao na ujedinjenost, misleći, naravno, na sabornost pod njegovim šinjelom lične, ničim kontrolisane vlasti, kada će i ovih nekoliko medija koji nisu pod kontrolom napokon morati da prilagode svoje izveštavanje onoj stvarnosti koju kreira TV Informer.
Ta televizija i „kreiranje“ stvarnosti po meri vođe dokaz su tvrdnje da kreativnost nije ni pozitivna ni negativna, jer sve zavisi od toga ko je koristi, kako i sa kakvim rezultatima. Isto je i sa rečju iskrenost, na primer, ali to je tema za neki drugi tekst.
Dakle, 90 posto medija promoviše, bez imalo poštovanja novinarskog kodeksa, jednog čoveka i njegovu bolesnu potrebu za pobeđivanjem. Severna Koreja je očigledno uzor AV-u, nedosegnuti san ovog pobednika režiranih izazova.
Tako bi napokon rešio svaku našu nedoumicu. Srbija bi nesumnjivo bila tigar na Balkanu, reprezentacija Srbije bi vazda pobeđivala u fudbalu i svemu ostalom bez potrebe da igra, a i odbojkašice bi na svim prijemima, od sada pa do kraja svemira, bile nasmejane i razdragane.
Pa ko da ne želi takvu budućnost i takvu pobedu, kad za to dođe vreme.
Malo sutra.
Pa da se Putin naljuti što licenca za društveno i državno uređenje nije nabavljena od njega.
Vratimo se našem prostoru, mislim na informativni.
Dakle, 95 posto informativnog prostora za ovog pobednika koji iznenada postade usamljeni vozač i opozicija dosadašnjoj vlasti, koja (pod njim) već 14 godina poslušno ništa ne radi dok za to ne dobije dozvolu – pogodite od koga.
Preostalih pet posto, ej bre, rezervisano je za studentsku listu uz najgore moguće kvalifikacije: „ustaše, izdajnici, strani plaćenici, silovatelji žena, ubice baka i deka“ i šta već kreativnost Dragana Vučićevića neće (zlo)upotrebiti do 25. oktobra.
Ja, naravno, nisam spreman, a siguran sam ni vi, dragi čitaoci, na ovu buduću idilu o kojoj pobednik svih pobednika sanja. Nisam ni spreman niti sam navikao, ma koliko ucenjenih i primoranih ljudi ovaj ugurao u autobuse i zaključao u sportske hale.
Možda da se podseti antologijske scene iz autobusa u filmu „Okupacija u 26 slika“ Lordana Zafranovića, kad već pričamo o autobusima, pa razmisli sa kim tikve sadi.
Ali to nije tema ovog teksta.
Studentski skup u Novom Pazaru je, u stvari, tema.
Desio se na nedostižnoj udaljenosti, i fizičkoj i mentalnoj, da ne kažem duhovnoj, u isto vreme. Ličio mi je na ovu sjajnu
pesmu velikog Duška Radovića:
ZDRAVICA
Sve što raste
htelo bi da raste…
Neka raste,
i treba da raste!
Sve što cveta
htelo bi da cveta…
Neka cveta,
i treba da cveta!
Neka gleda
sve što ima oko,
svako krilo
nek’ leti visoko!
Leteti, leteti, lepo je leteti!
Živeti, živeti, lepo je živeti!
Sve što leti
htelo bi da leti…
Neka leti,
i treba da leti!
Sve što peva
htelo bi da peva…
Neka peva,
i treba da peva!
Neka skače
sve što ima nogu,
neka trče
svi koji to mogu!
Živeti, živeti, lepo je živeti!
Skakati, skakati, lepo je skakati!
Sve što trči
htelo bi da trči…
Neka trči,
i treba da trči!
Sve što kljuca
htelo bi da kljuca…
Neka kljuca,
i treba da kljuca!
Neka peva
sve što ima glas,
niko lepše,
vedrije od nas.
Pevati, pevati, lepo je pevati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!
ŽIVELI!
I ova pesma i studentski skup u Novom Pazaru (i cela studentska kampanja) opet me, kao više puta tokom poslednje dve godine, dovode do suza i ushićenja.
Čistota i entuzijazam, ljubav i patriotizam, a nadasve energija ovih mladih ljudi, prevladavaju svaku sumnju u njihovo iskustvo, znanje i organizovanost da ovu zemlju povedu u budućnost u kojoj će biti mesta za sve.
I kao što su svojevremeno svi u vladi Zorana Đinđića izgledali boljim no što jesu, tako nas ova mladost, utisak mi je, čini boljim.
Ma koliko stari roker bio, rado ću sa ovim istinskim pobednicima odigrati kolo i zapevati narodnu pesmu.
No, malo upozorenje za kraj. Ma koliko nam studenti svojim delovanjem podizali euforiju, neophodno je da budemo veoma oprezni.
Da parafraziram Alana Forda: Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.
Potrebno je, u ime ove mudrosti, učiniti sve što je svakome od nas u moći. Ili na biračkom mestu, kao deo biračkog odbora i kontrolor, posmatrač ili deo mobilnog tima, ili kao glasač koji neće poverovati propagandi režima koji će plasirati razne laži, pa i onu da studenti imaju veliku prednost i da se zato ne mora ni glasati.
Svi na glasanje!
STUDENTI POBEĐUJU!
Jer, sve što raste i treba da raste.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
