Realni godišnji rast BDP-a Srbije za osam meseci – 3,6 odsto – Ekonomija

Rastu su najviše doprinele „ostale“ usluge, neto porezi i trgovina. Prema pisanju MAT-a prema rastu BDP-a Srbija spada među najbrže rastuće ekonomije u Evropi u ovoj godini.

Industrijska proizvodnja je u avgustu 2026. imala pad od 0,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, pri čemu je rast zabeležen u rudarstvu i energetici.

Kumulativno, od januara do avgusta industrijska proizvodnja imala je simboličan rast od 0,1 odsto uz snažne eksterne pritiske (sankcije, protekcionizam EU, kriza evrozone) koji sputavaju jači zamah domaće proizvodnje, navodi se u analizi.

Spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste – u prvih osam meseci 2026. robni izvoz je porastao 8,8 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom poboljšana je na 82,3 odsto, dok je lane, u istom periodu, iznosila 79,1 odsto.

Rast izvoza gotovo u celosti dolazi od kapitalnih i intermedijarnih proizvoda, a najveći pojedinačni doprinos daje proizvodnja motornih vozila.

Neto zarade su u julu 2026. imale rast od 9,2 odsto realno u odnosu na isti period prethodne godine. Prosečna neto zarada u junu bila je 8,6 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

Inflacija je u avgustu 2026. povećana i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. U julu i avgustu 2026. registrovana je mesečna inflacija od -0,2 odsto i 0,5 odsto, te međugodišnja inflacija od 1,9 odsto i 2,2 odsto.

Istovremeno je međugodišnja inflacija u EU, merena indeksom potrošačkih cena, iznosila 3,2 odsto. Samo sedam od 27 zemalja članica EU imalo je u avgustu nižu međugodišnju inflaciju od Srbije.

Od 27 zemalja članica Evropske unije, manju međugodišnju inflaciju nego Srbija u avgustu 2026. imalo je sedam zemalja (Švedska, Estonija, Češka, Mađarska, Malta, Danska i Finska).

Najveće stope inflacije u avgustu zabeležene su u Rumuniji (6,3 odsto), Litvaniji (5,6 odsto), Kipru (5,2 odsto) i Bugarskoj (pet odsto).