Državni mediji u Rusiji izbrisali vest da je devojka umrla od kuge – Svet

Novinarka N1 Aleksandra Godfroa, nekadašnja dopisnica iz Rusije, ističe da postoji malo informacija o tom slučaju, da su državni mediji izbrisali inicijalnu vest da je devojka preminula od plućne kuge i podseća na nekada sovjetsku, a sada rusku praksu skrivanja svih onih informacija koje mogu da uznemire javnost i ukažu da nešto ne funkcioniše kako treba.

Činjenica je da je Darija Šipilova (28) radila kao laborantkinja u Institutu koji proučava kugu, koleru, antraks i druge zarazne bolesti i da je umrla u roku od nekoliko dana.

Činjenica je da se u Irkutsku nešto dešava, iako zvaničnici i mediji u Rusiji izbegavaju da upotrebe reč kuga, istakla je novinarka N1.

„Svi govore da nije potvrđeno da je umrla od plućne kuge ili da je bilo ko od njenih kontakata oboleo od bilo čega. Takođe je činenica da su četiri bolnice bile zatvorene, jedno porodilište je uvelo dodatne mere, institut za mentalo zdravlje, a oko 200 saradnika Instituta je nekoliko dana držano u karantinu. To znači da nisu otišli kućama i nekoliko dana su im uzimani uzorci“, kazala je Godfroa u emisiji N1 Studio lajv.

Ona kaže da postoje brojna svedočanstva da se nešto dešava u gradu, a to se može zaključiti i iz izjava zvaničnika da postoji specifična epidemiološka situacija.

„Nema potvrde da je ta devojka umrla od plućne kuge. Zvaničnici pokušavaju da tu priču suzbiju tako što kažu ili ‚nema kuge‘ ili ‚situacija je pod kontrolom‘“, rekla je Godfroa.

Ukazala je na još jednu situaciju, prvobitna vest o smrti od plućne kuge je nestala iz ruskih medija.

„Svi državni mediji u Rusiji su prvobitnu vest da je laborantkinja umrla od plućne kuge izbirsali u roku od jednog do dva dana. Te vesti su nestale, postoje samo u keš memoriji na internetu, uključujući i izdanje Maško koje ima dobre kontakte u bezbednosnim strukturama Rusije i koji su bili jedni od prvih koji su objavili da je neko umro od plućne kuge u Irkutsku“, rekla je Godfroa.

Pet centara u kojima se čuva kuga u Rusiji

U Rusiji postoji pet centara u kojima se čuva živi patogen koji izaziva kugu, ali da bolest postoji kao endemska i u prirodi u pojedinim delovima Rusije – južnom Sibiru, Mandžuriji i Burijatiji.

„Rusija nije jedina gde bolest postoji u prirodi. Ima je i u Arizoni, Nju Meksiku, gde se na svake dve do tri godine pojavi po neki slučaj. Zatim u Kongu i u nekim delovima Azije“, kazala je Godfroa. Kada je u pitanju sama Rusija, poslednji slučaj bolesti je prijavljen pre desetak godina i to kod ljudi koji su boravili u prirodi i bili u kontaktu sa zaraženim životinjama.

Nekadašnja dopisnica iz Rusije ističe da je to uobičajen način na koji se ruske vlasti bave ovakvim temama, a da zbog rata sada postoji dodatna potreba za skrivanjem informaicja koje mogu da uznemire javnost.

„Postoji i informacioni rat i vrlo dobro vide da to može da se iskoristi. I pre rata su se sve situacije koje mogu da uznemire javnost ili mogu da pokažu da nešto ne funkcioniše kako treba davale su se na kašičicu ili su se skrivale. Skrivao se broj poginulih u avionskim nesrećama, ograničavaju se informacije ako dođe do šire epidemije gripa jer to može da pokaže nesposobnost lokalnih vlasti“, kazala je Godfroa.

Godfroa je istakla da za sada nije tačno poznato ni kako se preminula devojka zarazila, što je takođe svojstveno za ovakve situacije u Rusiji.

„Ne zna se kako se ta devojka zarazila, da li je donela bolest tako što je izašla na teren kod Bajkla, što je bila prva informacija. Ili je u laboratoriji razbila epruvetu, pa je to krila, otišla kući, videla se sa mnogo ljudi. Taj trenutak nije poznat, ali ni to nije za čuđenje jer je i u SSSR-u dugačak istorijat sakrivanja ili menjanja kako je nešto počelo“, kazala je.

Ona je podsetila na slučaj iz Jekaterinburga iz 1979. godine kada je virus pobegao iz laboratorije koja se bavila biološkim oružjem.

„Neko je skinuo filter, zaborvio to da kaže drugoj smeni, druga smena je uključila aparate i izašao je antraks. Zvanično je umrlo 64 ljudi od antraksa. Kada su ljudi krenuli da se razboljevaju i umriu oni koji su tada radili na sprečavnaju širenja epidemije i u medijskom prikazu govorili su da je ne kupuje neko meso koje je zaraženo. Ni u jednom trenutku se nije priznalo da je postojala greška i odakle je došao virus“, kazala je Godfroa.

Dodala je da su o tome tek mnogo kasnije govorili oni koji su i učestvovali u suzbijanju epidemije i širenju dizenformacija kako bi slika izgledala bolje.