Saobraćajna inženjerka: Kružni tok kod Autokomande i Ustaničke loše rešenje – Ekonomija

Lipovac Tanasković je objasnila da su kružne raskrsnice su generalno dobro rešenje, ali ne uvek i na svakom mestu.

„One imaju te dobre saobraćajne karakteristike, prvenstveno iz toga što smanjuju broj saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima. Imaju još neke karakteristike, kao što je usporavanje saobraćajnih tokova, ali to da li će povećati, odnosno da li će smanjiti gužvu, odnosno povećati protok, to je upitno“, objasnila je.

Izgradnji kružnih raskrsnica, kako je navela, treba da prethodi analiza i projektovanje, kako bi se videlo da li su dobro rešenje.

„Ako me pitate konkretno, da vam kažem šta je moje lično mišljenje, rekla bih vam da je ovo apsolutno loša ideja“, rekla je Lipovac Tanasković, govoreći o predloženom kružnom toku na raskrsnici Južnog bulevara, Ustaničke i Nebojšine.

„Mmogu da vam kažem i neke razloge zašto to smatram. Recimo, ovde, na ovom delu, je pre 25, 26 godina bio projekat, odnosno bila je urađena studija opravdanosti da ovo rešenje bude denivelisana raskrsnica. Znači, raskrsnica koja ne bi bila u nivou“, podsetila je.

Reč je, o kako je navela, projektu Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP), na čijoj je trasi najveći infrastrukturni objekat Most na Adi. Nakon prelaska mosta, UMP je trebalo da ide u tunel ispod Senjaka iz kog bi se izlazilo kod stadiona Partizana, odakle bi ova saobraćajnica dalje denivelisano, preko Autokomande, išla do Ustaničke ulice.

„To je rešenje koje je bila jedna vizija Beograda, dobro projektovanje, planiranje, urađena je cost-benefit analiza, znači studija opravdanosti, razni projekti koji su sledili nakon toga, i zapravo to je trebalo da bude rešenje i za ovu raskrsnicu. I nakon toga, pre jedno 10 godina, urađen je smart projekat za grad Beograd, gde je to rešenje upravo bilo analizirano, i opet mu je data dobra ocena“, ukazala je Lipovac Tanasković.

Istakla je da saobraćaj na raskrsnici Južnog bulevara i Ustaničke mora da se rastereti, da ima što manje saobraćajnih uključenja, a da je veliko pitanje da li to može da se postigne kružnom raskrsnicom.

„I ne bi me čudilo da ona iz nje, obične kao kružne raskrsnice, iznikne kružna raskrsnica sa svetlosnim uređajima (semaforima, prim. N1)“, ocenila je Lipovac Tanasković.

Posebno je ukazala na to da se tenderom od ponuđača traži da se uradi ne samo projekat za građevinsku dozvolu, nego i urbanistički projekat, preparcelizacija i sve studije koje prethode građevinskoj dozvoli.

„Smatram da bez tog planiranja saobraćaja u gradu zaista, onako, tumaramo kao otprilike u mraku, pa kao možda ubodemo neko dobro rešenje, možda ne. Ali generalno, ovde, za ovu konkretnu situaciju, smatram da će to biti zaista pogrešno“, ocenila je Lipovac Tanasković.

Kada je reč o izgradnji osam kružnih raskrsnica duže saobraćajnice T6 – od Vojvođanske ulice do Pupinovog mosta – uz izgradnju nedostajuće deonice od Vojvođanske do Kvantaške pijace, sagovornica N1 je ocenila da bi u ovom slučaju to moglo da bude dobro rešenje.

„Zašto? Zato što, prvo, to je nova saobraćajnica. Ona bi inače imala osam raskrsnica u nivou, koje bi bile verovatno signalizirane, znači sa semaforima, i onda u tom rešenju bi kružne raskrsnice zapravo bile dobro rešenje. Imali bi jedan pravac, kružne raskrsnice, saobraćaj bi se umirio, znači ne bi se divljalo po toj saobraćajnici“, navela je Lipovac Tanasković.

Objasnila je da za razliku od semaforizovanih raskrsnica, gde vozači ubrzavaju kada vide zeleno svetlo, na kružnim raskrsnicama usporavaju kako im se bliže.

„Imamo manje saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, i smatram da bi one bile dobro rešenje na toj saobraćajnici T6 koju sad rade. Ali isto tako, ta saobraćajnica je već planirana, već je negde projektovana, već imamo neku ideju i već smo imali neke planove vezano za nju, te tako njena realizacija, po meni, nije toliko sporna koliko je sporna ova ovde gde se sad trenutno nalazimo (na Autokomandi, prim. N1)“, zaključila je Lipovac Tanasković.