Od ugostiteljskih usluga do programera: Koliki su troškovi rada za poslodavce po zanimanjima u Srbiji? – Ekonomija

Najveći trošak rada beleži se u sektoru informisanja i komunikacija – 2.676 dinara po satu, dok je najniži u uslugama smeštaja i ishrane, 831 dinar, prenosi eKapija.

Poslodavci su najveći deo troškova rada izdvajali za naknade zaposlenima – zarade, naknade zarada i doprinose, ukupno 1.313 dinara po izvršenom času rada. Na ostale troškove rada odlazilo je 11 dinara po satu.

Kada se posmatraju pojedinačne delatnosti, posle informisanja i komunikacija, najviši prosečni troškovi rada zabeleženi su u finansijskim delatnostima i osiguranju – 1.887 dinara po satu, snabdevanju električnom energijom, gasom i parom – 1.879 dinara, rudarstvu – 1.806 dinara i stručnim, naučnim, informacionim i tehničkim delatnostima – 1.803 dinara.

U poslovanju nekretninama prosečni trošak rada iznosio je 1.426 dinara po izvršenom satu, dok je u građevinarstvu bio 1.209 dinara.

Na drugom kraju lestvice, osim usluga smeštaja i ishrane sa 831 dinar, nalaze se poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa 1.008 dinara, umetnost, zabava i rekreacija sa 1.014 dinara i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti sa 1.044 dinara.

Prema veličini poslovnog subjekta, najviši prosečni troškovi rada zabeleženi su kod kompanija koje imaju između 500 i 999 zaposlenih – 1.451 dinar po izvršenom času rada.

U preduzećima sa 1.000 i više zaposlenih trošak je iznosio 1.421 dinar, u kompanijama sa 250 do 499 zaposlenih 1.410 dinara, dok je kod poslodavaca sa 50 do 249 zaposlenih iznosio 1.324 dinara. Najniži prosečan trošak, od 1.085 dinara, zabeležen je kod poslovnih subjekata sa 10 do 49 zaposlenih.

Kombinacija veličine kompanije i delatnosti pokazuje još veće razlike. Najskuplji rad zabeležen je u kompanijama sa 500 do 999 zaposlenih u sektoru informisanja i komunikacija, gde je prosečan trošak iznosio 3.546 dinara po izvršenom času.

Najniži trošak, od 696 dinara po satu, registrovan je kod preduzeća sa 10 do 49 zaposlenih koja posluju u sektoru usluga smeštaja i ishrane.

Podaci RZS pokazuju i da su zaposleni u 2024. godini u proseku izvršili 80% ukupno plaćenih časova rada. Prosečno je bilo 171 plaćeni čas rada mesečno po zaposlenom, dok je izvršeno 137 časova.

Preostali sati bili su plaćeni, ali nisu izvršeni – između ostalog zbog godišnjih odmora, bolovanja do 30 dana, državnih i verskih praznika i drugih plaćenih odsustava.

Najviše prosečnih mesečnih izvršenih časova rada imali su zaposleni u građevinarstvu – 143 časa, dok je najmanje zabeleženo u obrazovanju – 127 časova.

Kod zaposlenih sa punim radnim vremenom prosečno je izvršeno 139 časova rada mesečno, dok su zaposleni sa nepunim radnim vremenom u proseku izvršili 73 časa.

U poređenju sa prethodnim istraživanjem, sprovedenim za 2020. godinu, prosečni troškovi poslodavca za naknade zaposlenima po izvršenom času rada povećani su za 56,7%.

Troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih, kao i ostali porezi, povećani su za oko 50%, dok su ostali troškovi poslodavca ostali na približno istom nivou.

Istovremeno, subvencije koje umanjuju troškove rada bile su znatno manje nego 2020. godine – njihov iznos po izvršenom času rada smanjen je za 76,7%.

U 2024. godini redovne isplate zaposlenima, odnosno zarade i bonusi, činile su 70,4% ukupnih troškova rada. Obavezni socijalni doprinosi na teret poslodavca imali su udeo od 11,7%, a isplate za neodrađene dane 8,9%. Ove tri kategorije zajedno činile su 91% ukupnih troškova rada.

Istraživanje o troškovima rada RZS sprovodi se svake četvrte godine i obuhvata poslovne subjekte koji u referentnoj godini imaju u proseku najmanje 10 zaposlenih.