Između apatije i nacionalizma: Šta su birači poručili na izborima u BiH? – Svet

Oni koji su izašli na izbore, uglavnom, ponovo su birali poznate političke opcije. Stranka demokratske akcije (SDA), Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH osvojile su ključne pozicije.

Građanske i opozicione opcije pretrpele su ozbiljne gubitke.

Najviše pažnje privukao je pad Trojke, stranaka okupljenih oko Socijaldemokratske partije BiH, koje su činile vlast u protekle četiri godine, te skoro potpuni nestanak opozicione konkurencije u Republici Srpskoj.

S druge strane, zabeležen je uspon Stranke za BiH, bez koje, kako pokazuju preliminarni rezultati izbora, neće biti moguće formirati vlast na nivou bh. entiteta Federacija BiH.

Uz rekordno nisku izlaznost, ovo su bili i izbori na kojima su prvi put korišćeni skeneri glasačkih listića i elektronska identifikacija birača.

Pobeda nacionalizma ili samo nastavak poznate politike?

Jedno od ključnih pitanja nakon izbora jeste da li su birači ponovo izabrali nacionalne stranke ili se suštinski ništa nije promenilo, piše RSE.

„Nacionalizam je pobedio. Male stranke su ostale još manje, a oni koji kontrolišu javni novac i političke poluge vlasti ponovo su pobedili. Mislim da će naredne četiri godine biti prilično predvidljive kada je reč o političkim odnosima“, kaže urednik portala „Buka“ za Radio Slobodna (RSE) Aleksandar Trifunović.

Međutim, za političkog analitičara Bodu Vebera, višeg saradnika Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, stvari se mogu posmatrati i drugačije.

On iznosi stav da se ne može govoriti o „povratku nacionalnih stranaka“.

„Ovo je nastavak postratne dinamike etnizovanog političkog sistema. Ljudi su i dalje primorani da biraju unutar okvira koji postoji već tri decenije“, rekao je Veber u intervjuu za RSE.

Istovremeno, među najvećim gubitnicima izbora našle su se stranke Trojke – SDP BiH, Narod i pravda (NiP) i Naša stranka (NS).

Oni su vlast od SDA preuzeli nakon izbora 2022. godine, uz obećanje političkih promena i drugačijeg načina upravljanja. Međutim, izborni rezultat pokazao je pad podrške, a neke od članica koalicije prošle su znatno slabije nego što se očekivalo.

Za političkog analitičara Adnana Huskića ključ odgovora nije u tome gde su birači Trojke otišli, već zašto nisu izašli na izbore.

„Mislim da birači Trojke nisu prešli drugim strankama nego su ostali kod kuće. Kampanja koja je vođena protiv stranaka vlasti proizvela je efekat među njihovim biračima. To se vidi i kroz razliku u izlaznosti između Federacije i Republike Srpske“, smatra on.

Prema oceni Bode Vebera, u Federaciji BiH se ponovio politički obrazac koji se viđa već duže od jedne decenije.

„Nekad pobeđuju multietničke ili građanske stranke, kao što je bio slučaj s Trojkom. Te stranke se potom diskredituju u postojećem političkom sistemu i onda pendula ide nazad prema SDA“, navodi Veber.

Glavni urednik magazina „Buka“ Aleksandar Trifunović smatra da je rezultat Trojke jedno od najvećih razočarenja izbora.

„Trojka je bila projekat u koji je uložen veliki politički kapital i velika nada da može pokazati drugačiji model upravljanja bez dominantnog nacionalnog narativa. Na kraju su nacionalne teme ponovo odnele pobedu“, ocenjuje Trifunović.

Kraj političke ere Komšića

Među političarima koji su doživeli pad na izborima je i Željko Komšić. Nakon četiri mandata u Predsedništvu BiH, Komšić će ostati i bez mjesta u državnom parlamentu. Na listi Demokratske fronte osvojio je manje od 7.000 glasova.

Ni njegov kandidat za člana Predsedništva BiH Slaven Kovačević nije uspeo da osvoji funkciju.

Tako je nakon gotovo dve decenije Komšićeve dominacije na izborima za Predsedništvo BiH, njegov politički projekat „građanske države nestao“, kako je rekao u prvom obraćanju medijima.

„DF kao stranka ne postoji bez Željka Komšića. Postoji Željko Komšić i ljudi oko njega. Kada njega nema u trci (za Predsedništvo BiH), vidi se koliko je stranka zavisila od jednog čoveka“, kaže Huskić.

Trifunović ističe da su birači poslali „još jasniju poruku“.

„Komšić nema nikakve veze sa građanskom opcijom. Godinama je ponavljao priču o građanskoj državi, a ovi izbori su pokazali da takva politička ideja nema većinsku podršku. To ne znači da ona ne treba postojati, nego da ne može pobediti u ovakvom političkom sistemu“, ocenjuje Trifunović.

U Republici Srpskoj „više je izgubila opozicija nego što je pobedio SNSD“

U Republici Srpskoj izbori su doneli veliki pad opozicionih stranaka.

Pre četiri godine SNSD i opozicija vodili su neizvesnu trku, a sada je razlika mnogo veća. SNSD sa koalicionim partnerima ide prema dvotrećinskoj većini u Narodnoj skupštini RS, koja ima 83 poslanika.

Srpska demokrratska stranka (SDS), do sada najveća opoziciona stranka, završila je na trećem mestu, iza Pokreta Sigurna Srpska Draška Stanivukovića. Ni njen kandidat za predsednika Republike Srpske Branko Blanuša nije uspeo ozbiljnije ugroziti Savu Minića iz SNSD-a.

Stanivuković je, takođe, prošao slabije nego pre četiri godine. Za Narodnu skupštinu RS osvojio je oko 16.000 ličnih glasova, što je približno 10.000 manje nego 2022. godine.

Najveći pad među opozicionim liderima zabeležila je Jelena Trivić. Na izborima 2022. godine, kao zajednička kandidatkinja opozicije za predsednicu Republike Srpske, osvojila je 273.000 glasova i bila ozbiljan konkurent Miloradu Dodiku.

Ovoga puta rezultat je bio višestruko slabiji. Kao kandidatkinja Narodnog fronta za Narodnu skupštinu RS osvojila je manje od 1.500 glasova dok je njena stranka sa oko 11.000 glasova ostala ispod izbornog cenzusa.

„Teško je reći da su ovi izbori doneli velika iznenađenja. Možda je neko očekivao tesniju trku, ali nakon svega što se dešavalo u opoziciji takav rezultat nije bio realan. Opozicija je ušla podeljena, bez jasne strategije i bez zajedničkog političkog centra“, kaže za RSE novinar portala „Gerila info“ Vladimir Kovačević.

Adnan Huskić navodi da je podeljenost opozicije u RS uoči izbora stvorila „konfuziju“ među biračima.

„Sve vreme su se pojavljivali novi projekti, novi lideri i novi kandidati. U takvoj situaciji SNSD je radio ono što godinama radi najbolje – organizovao teren i mobilisao svoje birače“, navodi on.

Ko su „iznenađenja“ izbora?

Jedno od iznenađenja izbora je rezultat Semira Efendića i Stranke za BiH.

Nekada jedna od vodećih bošnjačkih stranaka čiji je osnivač Haris Silajdžić, ratni ministar spoljnih poslova, godinama je bila politički marginalizovana.

Efendić je u trci za bošnjačkog člana Predsedništva BiH osvojio više od 110.000 glasova i završio na trećem mestu, iza pobednika i drugoplasiranog kandidata.

„Ako pogledate rezultate, Semir Efendić je imao osetno više glasova od svoje stranke. To pokazuje da su birači prepoznavali njega kao kandidata, a ne samo stranačku infrastrukturu. Takve stvari ne viđamo često i zato taj rezultat nije slučajan“, kaže Huskić.

Sličnu ocenu iznosi i politički analitičar Bodo Veber, koji smatra da je Stranka za BiH jedna od retkih stranaka koja je uspela izaći iz političkog obrasca u kojem se poslednjih godina smenjuju SDA i različiti blokovi okupljeni oko građanskih opcija.

„Stranka za BiH je ostvarila određeni uspeh i mogla bi imati mnogo važniju ulogu u formiranju vlasti nego što se činilo pre samih izbora“, rekao je Veber za Radio Slobodna Evropa.

Među iznenađenjima je i povratak Nenada Nešića. On se „vraća“ u novi saziv državnog parlamenta. Poslednji mandat je završio ostavkom na poziciju ministra bezbednostiti BiH nakon hapšenja i istrage Tužilaštva BiH, zbog sumnji na udruživanje radi činjenja krivičnih dela, pranje novca, zloupotrebu položaja i primanje mita još u vreme dok je bio direktor „Puteva RS“. U ovom slučaju optužnica još nije podignuta.

U međuvremenu je Tužilaštvo BiH ove godine obustavilo istragu protiv njega u drugom predmetu koji se odnosi na snimak na kojem se navodno čuje kako nudi pomoć pri zapošljavanju u zamenu za izborni rezultat.