Preminuo Džordž Fenton, kompozitor koji je muzikom obeležio više od sto filmova – Kultura

U saopštenju njegove porodice navodi se da je njegova smrt bila „neočekivana“, ali uzrok nije objavljen. Dodaje se da su iza njega ostali članovi porodice, kao i „život posvećen muzici“.

Često sarađujući sa istim rediteljima, među kojima su Stiven Frirs, Ken Louč, Nora Efron, Ričard Atenboro, Nikolas Hajtner i Nil Džordan, Džordž Fenton je stvorio obiman i izuzetan opus: komponovao je muziku za više od 100 dugometražnih filmova, kao i za dokumentarce, pozorišne predstave, televizijske informativne emisije i druge projekte.

Rođen kao Džordž Hau u Bromliju, u Kentu, 1949. godine, Džordž Fenton se zainteresovao za muziku još kao dete: najpre je svirao gitaru, a zatim učio da svira orgulje. Kao mladić želeo je da nastupa na sceni, bilo kao muzičar — snimio je obradu pesme Maxwell’s Silver Hammer, koja je dospela među deset najpopularnijih pesama u Švedskoj — bilo kao glumac.

Godine 1968. dobio je ulogu u prvoj predstavi Alana Beneta na Vest Endu, Forty Years On, i uzeo umetničko ime Džordž Fenton. Sredinom sedamdesetih imao je i ponavljajuću ulogu u televizijskoj sapunici Emmerdale Farm, kako se tada zvala.

Uz glumački posao radio je kao aranžer i muzički direktor u pozorištu, a 1974. dobio je narudžbinu da komponuje muziku za predstavu Bogojavljenska noć Kraljevske Šekspirove kompanije. Time je započeo niz saradnji sa ovom trupom.

Do 1976. počeo je da komponuje i za televiziju, radeći na filmu Hitting Town Stivena Polijakofa. Njegova saradnja sa Frirsom počela je 1978. televizijskim filmom Me! I’m Afraid of Virginia Woolf. Na kraju su zajedno radili na 11 ostvarenja, među kojima su bila četiri dugometražna filma: Opasne veze, za koji je Fenton dobio nominaciju za Oskara, Hero, Mary Reilly i Mrs Henderson Presents. Poslednji je kasnije pretočen i u pozorišni mjuzikl sa Fentonovom muzikom.

Prvi put je sarađivao sa Atenboroom 1982. na filmu Gandi, za koji je dobio svoju prvu nominaciju za Oskara, zajedno sa Ravijem Šankarom. Sledeće dve nominacije dobio je za naredni film koji je radio sa Atenboroom, Cry Freedom: za najbolju originalnu muziku i za najbolju originalnu pesmu, naslovnu numeru koju je napisao sa Jonasom Gvangvom. Džordž Fenton je bio i jedan od pevača na toj pesmi, a izveo ju je na dodeli Oskara.

„Bilo je kao neki ružan san na javi“, rekao je kasnije o tom nastupu. „Bio sam gotovo ukočen od straha, pokušavajući da se setim teksta i da ga pravilno izgovorim. U njemu su se pominjala imena vođa Afričkog nacionalnog kongresa i važni događaji u borbi protiv aparthejda, a ja sam pevao uživo pred publikom od više od milijardu ljudi, bez čak i klavira iza kog bih mogao da se sakrijem. Bilo je neuporedivo stresnije od rada na samom filmu.“

Džordž Fenton komponovao je muziku i za Atenboroove filmove Shadowlands, In Love and War i Grey Owl.

Među Fentonovim saradnicima bio je i Atenboroov brat, prirodnjak i autor televizijskih dokumentaraca Dejvid Atenboro. Fenton je komponovao muziku za njegove čuvene serijale Plava planeta, Planeta Zemlja i Zaleđena planeta, kao i za Wildlife on One, Natural World, The Trials of Life i Life in the Freezer. Kasnije je osmislio i koncertne verzije serijala Planeta Zemlja i Zaleđena planeta.

Najdugotrajniju saradnju ostvario je sa Kenom Loučem. Napisao je muziku za mnoge filmove ovog britanskog reditelja, uključujući Vetar koji njiše ječam, dobitnika Zlatne palme, dramu U potrazi za Erikom, sa Erikom Kantonom, i još 16 ostvarenja.

Džordž Fenton komponovao je muziku za sve Hajtnerove dugometražne filmove: The Madness of King George, The Crucible, The Object of My Affection, Center Stage, The History Boys i The Lady in the Van. Sa Džordanom je radio na filmovima The Company of Wolves, High Spirits i We’re No Angels, a sa Norom Efron na ostvarenjima Mixed Nuts, You’ve Got Mail, Lucky Numbers i Bewitched.

Više puta je sarađivao i sa američkim rediteljem Endijem Tenantom, na popularnim holivudskim filmovima poput Hitch, The Bounty Hunter, Sweet Home Alabama i Fool’s Gold.

Pored ostvarenja tih stalnih saradnika, Fentonova muzika može se čuti i u hitovima poput Dana mrmota, Stage Beauty, Clockwise i Memphis Belle, kao i u dva filma Terija Gilijama: The Fisher King, koji mu je doneo još jednu nominaciju za Oskara, i The Zero Theorem.

Fentonova muzika postala je deo svakodnevice u Britaniji i zahvaljujući tome što je napisao uvodne teme za brojne informativne emisije Bi-Bi-Sija: njegove glavne vesti, kao i Newsnight i emisiju PM na Radiju 4.

Godine 2023. odlikovan je titulom komandora Reda Britanske imperije (CBE) za doprinos muzici.

Izvor: The Guardian