U Abu Dabiju otvoren najveći globalni samit i sajam u oblasti AI: „Vozite se dok još možete“ – Ekonomija

Tokom današnjeg i sutrašnjeg dana okupiće se više od 400 kompanija koje veštačku inteligenciju stavljaju u središte svog poslovanja, više od 200 investitora, koji zajedno upravljaju imovinom vrednom 91 milijardu američkih dolara, kao i više od 180 govornika iz 60 zemalja, kako bi zajedno oblikovali ključne elemente nove ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji.

Samit je otvorio predsednik Odeljenja za unapređenje rada Vlade Abu Dabija (Department of Government Enablement) Ahmed Tamim Hisham Al Kutab, koji je učesnike pozdravio rečima: „Dobrodošli u svet u kojem je veštačka inteligencija svuda.“

Al Kutab je istakao da svaka generacija veruje da živi u izuzetnim vremenima, ali, kako je naveo, kada malo bolje razmislimo, naša generacija zaista živi u izuzetnom vremenu.

„Otkad postoje privrede i ekonomije, važilo je jedno osnovno pravilo: ako želite da proizvedete više, potrebno vam je više ljudi. Više hrane značilo je više poljoprivrednika. Više fabrika značilo je više radnika. A sada će se to promeniti. Prvi put u istoriji čovečanstva, i to za naših života, produktivnost i proizvodnja više neće zavisiti isključivo od ljudskog rada“, ukazao je Al Kutab.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija će uskoro upravljati našim avionima i brodovima. Upravljaće našim fabrikama. Prepoznaće bolest pre nego što se pojavi i prvi simptom. Obavljaće naše računovodstvo i biće inženjer iza nekih od naših najboljih ideja.

„Već sada upravlja našim automobilima. Zapravo, jednog dana će vam vožnja sopstvenog automobila najverovatnije biti zabranjena. Dakle, ako volite da vozite — uživajte dok još možete. Ali, iskreno, ako to znači da više neće biti saobraćajnih nezgoda i gužvi na putevima, da li bi to zaista bilo tako loše?“, naveo je Al Kutab.

Ukazao je i da će veštačka inteligencija dovesti do toga da se može proizvesti više po nižoj ceni.

„Dame i gospodo, upravo tako počinje era izobilja. I ona će promeniti naše živote na tri načina. Prvo — naši troškovi života će se smanjiti. Drugo — živećemo duže. I konačno, treći način na koji ćemo osetiti ovu promenu jeste količina vremena koju ćemo dobiti nazad za sebe“, istakao je Al Kutab.

To takođe znači da ćemo, kako je rekao, imati više vremena za porodicu, za učenje novih veština ili za bavljenje onim što nas istinski zanima.

Al Kutab je naveo da trebamo težiti autonomnim sistemima, u kojima ljudi određuju pravac, a preuzimaju samo ono što zaista zahteva ljudsko rasuđivanje.

„Možda će vas iznenaditi, ali to se već događa — upravo ovde, u našem lobiju, i to u jednom od najzahtevnijih okruženja za ovakvu promenu: u državnoj upravi. Ako živite ovde i potrebno vam je nešto od države, postoji jedna ulazna tačka. Zove se TAMM. Više od 1.200 državnih usluga nalazi se na jednom mestu, na jednom telefonu, a AI agent obrađuje većinu vaših zahteva od početka do kraja, bez potrebe za kontaktom sa službenikom. A sa novom funkcionalnošću koju smo pokrenuli prošle godine, pod nazivom AutoHelp, mnoge usluge više ni ne čekaju da ih zatražite“, ukazao je Al Kutab.

Kako je rekao, vozačka dozvola se automatski obnavlja pre nego što istekne. Kada se beba rodi, izvod iz matične knjige rođenih i lični dokument spremni su čak i pre nego što napustite bolnicu. A računi se plaćaju na vreme, bez potrebe da ljudi išta uradite — naravno, uz dozvolu.

„Zamislite samo koliko se vremena na taj način uštedi. I, ako malo bolje razmislimo, postoji jedan skriveni porez na koji smo svi navikli otkad postoji država. To je porez na vreme. Svi mi smo plaćali taj porez na vreme. A mi ga, uz pomoć veštačke inteligencije, u našem lobiju sada ukidamo“, naglasio je on.

Istakao je da je sve više ljudi zadovoljno ovim državnim uslugama, koje su pritom manje koštale, i to za 30 odsto.

Šta znači kada država poseduje svoju AI tehnologiju?

Na samitu je govorio Faisal Al Banai, savetnik predsednika UAE i generalni sekretar Advanced Technology Research Council, odnosno vladinog tela koje se bavi strategijom, finansiranjem i razvojem istraživanja i naprednih tehnologija.

Al Banai je odgovorio na pitanje šta zapravo znači kada jedna država poseduje svoju AI tehnologiju, umesto da je pozajmljuje ili iznajmljuje od nekoga drugog?

Prema njegovim rečima, biti suveren ne znači nužno samo posedovati intelektualnu svojinu i ekonomsku korist koja iz nje proizlazi.

„Mislim da za nas ključni deo suvereniteta znači da kontrolišete sudbinu tehnologije i da možete da je menjate i razvijate. Prvo, morate biti u stanju da razumete šta se u njoj nalazi. Drugo, morate biti u stanju da je sami menjate. Morate biti u stanju da je sami razvijate. Morate biti u stanju da je sami testirate“, ukazao je Al Banai.

Ako ne možete sami da je razvijate, kako je naveo, čak i ako odlučite da koristite partnere koji će vam u tome pomoći, ali ako nemate kontrolu nad njenim razvojem, testiranjem, izmenama i, u krajnjoj liniji, nad pravcem u kojem ta tehnologija ide, onda to nije suverenitet.

U prevodu, kako je objasnio, ako gradimo recimo veštačku inteligenciju ili robotiku, a „mozak“ koji se nalazi unutar tog AI sistema nije nešto što ste vi izgradili, već samo koristite nečiju tuđu veštačku inteligenciju i integrišete je sa fizičkim robotom kako bi obavljao određeni posao, to nije suverenitet, naglasio je.

Ako ne znate, kako je rekao, šta se nalazi unutar tog koda, ako niste u stanju da kontrolišete parametre i težine tog AI sistema, onda ste „talac tuđe tehnologije“.

„Neko vam daje crnu kutiju i jednostavno vam obezbeđuje interfejs preko kojeg možete da je koristite, dok vi na kraju ostajete samo ekonomski partner“, ukazao je Al Banai.

Da li Evropa kaska za SAD i Kinom?

Na samitu je govorio i suosnivač i izvršni direktor francuske kompanije Mistral AI Artur Menš (Arthur Mensch) jedne od najuspešnijih kompanija iz oblasti veštačke inteligencije u Evropi.

U razgovoru koji je bio usmeren na evropsku poziciju u globalnoj AI trci, moderatorka je Menša pitala šta Evropa mora da uradi kako bi postala konkurentnija i koliko vremena ima da sustigne najveće svetske tehnološke centre — SAD i Kinu.

Pitanje je otvorilo i širu debatu o evropskom modelu — između ambicije da razvija sopstvenu tehnologiju i kritika da previše vremena troši na regulaciju, teorijske rasprave i usaglašavanje strategija.

Menš, međutim, smatra da je takva slika Evrope previše pojednostavljena.

„Narativ da Evropa ne može da se takmiči jednostavno nije tačan“, poručio je direktor Mistral AI, ističući da na evropskom kontinentu postoji veliki broj uspešnih kompanija i tehnoloških lidera sposobnih da svoje proizvode i tehnologije plasiraju na globalno tržište.

Kao primer naveo je kompanije ASML i Arduino, koje su, kako je rekao, među korisnicima Mistral AI i predstavljaju globalne tehnološke lidere.

Prema njegovim rečima, ključ evropske konkurentnosti nije samo u tome koliko kapitala kontinent može da privuče, već pre svega u talentu, stručnosti i sposobnosti da se razvija i primenjuje napredna tehnologija.