Nemačka: AfD u vođstvu, Merc na istorijskom minimumu – Svet

U Nemačkoj su u septembru održani izbori u tri savezne pokrajine. S nestrpljenjem se očekivalo da oni posluže kao pokazatelj političkog raspoloženja na nacionalnom nivou.

Rezultati su bili poražavajući, naročito za Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) – stranku kancelara Fridriha Merca. U Saksoniji-Anhaltu, broj glasova za CDU je prepolovljen i stranka je izgubila vlast, baš kao i u gradu-pokrajini Berlinu. U Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji ta stranka nije čak prešla ni cenzus i neće imati poslanike u parlamentu – što je slučaj bez presedana u posleratnoj istoriji.

Kancelar, koji je i pre toga bio nepopularan, nakon izbora uživa još manje poverenja, a koaliciona vlada koju predvodi – a koju čine CDU, CSU i SPD – takođe dobija loše ocene javnosti. Samo svaki deseti Nemac zadovoljan je njenim radom, a isto toliko njih pozitivno ocenjuje učinak kancelara. Oba podatka predstavljaju istorijski minimum. Čak i među glasačima CDU, samo 40 procenata je i dalje zadovoljno Fridrihom Mercom.

Ti podaci potiču iz najnovijeg istraživanja ARD-Dojčlandtrend, za koje je institut Infratest Dimap od 28. do 30 septembra anketirao reprezentativan uzorak od 1.303 nemačka birača s pravom glasa.

AfD u vođstvu, CDU na 20 odsto

Stranka Alternativa za Nemačku (AfD) – koja sadrži elemente desničarskog ekstremizma – nastavlja da profitira od tog nezadovoljstva.

Kada bi se sada održali izbori za Bundestag, Demohrišćani (CDU/CSU) bi osvojili samo 20 odsto glasova. To je jedan od najnižih rezultata u njihovoj istoriji. Socijaldemokrate (SPD) stagniraju na 13 procenata. Prema tome, tri vladajuće stranke ne bi uspele da osvoje ni trećinu glasova, što znači da više ne bi imale parlamentarnu većinu.

AfD bi ostala najjača politička snaga, zadržavajući se na 27 procenata. Zeleni su blago napredovali, dostigavši 16 procenata (+1), dok je stranka Levica zabeležila pad za isti procenat, spustivši se na 11 odsto. Liberali (FDP) i dalje stagniraju na četiri odsto, što znači da ponovo ne bi uspeli da uđu u Bundestag. Bio bi to saziv parlamenta u kojem bi formiranje većine predstavljalo izuzetno težak, gotovo nemoguć zadatak.

Između straha od veštačke inteligencije i zabrinutosti zbog Trampa

Aktuelni izazovi i krize – kao i politički odgovori na njih – i dalje izazivaju značajnu neizvesnost: dve trećine Nemaca strahuje da bi ljudi mogli da izgube kontrolu nad veštačkom inteligencijom, a isto toliko njih brine zbog uticaja politike američkog predsednika Donalda Trampa na Nemačku. Šest od deset građana zabrinuto je zbog klimatskih promena, dok dobra polovina strahuje da bi Rusija mogla da napadne druge evropske zemlje. Otprilike svaki drugi Nemac strahuje da u budućnosti neće moći da održi trenutni životni standard. Sličan broj ljudi zabrinut je zbog imigracije u Nemačku.

Ipak, daleko najveću zabrinutost među Nemcima izaziva nesposobnost političkih stranaka da pronađu zajedničke odgovore na ključna politička pitanja. Sveukupno gledano, trenutna situacija u Nemačkoj pruža razlog za optimizam samo jednoj od osam osoba, dok je za gotovo devet desetina ona izvor zabrinutosti.

Socijalne reforme: Potreba za pravednošću

Nepoverenje je posebno izraženo kada je reč o jednom od glavnih projekata aktuelne nemačke vlade: planiranim socijalnim reformama. Nemačka je nacija koja ubrzano stari. Radna snaga, čiji se broj smanjuje, mora da finansira sve veći broj penzionera. Taj proces starenja ujedno opterećuje i zdravstveni sistem. Od 2015. godine, broj ljudi kojima je potrebna dugotrajna nega porastao je sa oko 2,8 miliona na približno 6,5 miliona – a ta brojka nastavlja da raste.

Prema istraživanju ARD-Dojčelandtrend, samo svaki šesti glasač veruje da će savezna nemačka vlada uspeti da sisteme socijalne sigurnosti učini spremnim za budućnost. Zanimljivo je da građani pokazuju spremnost da sami snose deo troškova: njih gotovo polovina radije bi prihvatili veće doprinose za socijalno osiguranje nego što bi se suočili sa smanjenjem socijalnih davanja.

Veliki problem za vladu predstavlja uočena kontradiktornost u njenim sopstvenim obećanjima: tri četvrtine građana vidi mere reforme o kojima se raspravlja kao jasno odstupanje od ranijih obećanja koalicije o finansijskom rasterećenju. Ipak, situacija nije beznadežna – čak polovina javnosti spremna je da prihvati mere štednje, pod uslovom da se potreba za njima obrazloži na razumljiv način.

Još važnija je, međutim, percepcija pravičnosti: šest od deset ispitanika podržava stepenasto smanjenje primanja u zavisnosti od finansijskih mogućnosti – čak i ako to podrazumeva veći teret za one sa višim zaradama. Poruka kreatorima politika je jasna: reforme zahtevaju objašnjenje i društvenu uravnoteženost – u suprotnom, neće biti prihvaćene u javnosti.