„Imamo oligopole u trgovini, bankarstvu, IT“: Bajatovićeva izjava otvorila pitanje ko kontroliše najveće igrače na tržištu – Ekonomija

Bajatović je priznao da u Srbiji postoje oligopoli u bankarskom sektoru, trgovinskom sektoru, pa čak i u IT sektoru, dodajući da tu misli na „Telekom“.

I na sve to pita se da li u Srbiji postoji Komisija za zaštitu konkurencije i zašto ne radi svoj posao.

„Je l’ ima u ovoj zemlji antimonopolska komisija? Šta je problem Srbije? Oligopoli u bankarskom sistemu, oligopoli u trgovinskim sistemima. Imate čak i u IT sektoru, mislim, na ovaj Telekom i na ove stvari. To su naši problemi. Kako se kreira? Ajde da objasnimo šta je oligopol. Dogovore se dva, tri, četiri najveća trgovinska lanca, diktiraju cene, sad prete da će da tuže državu što je htela da pomogne narodu, je l’ tako“, rekao je Bajatović u četvrtak u emisiji „Debata“ na TV N1.

Zatim je naglasio da „oligopoli moraju da se unište“.

Rasprava se povela oko inflacije, odnosno rasta cena hrane i goriva, a osim Bajatovića, debati su prisustvovali ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali i predstavnik liste „Evropska Srbija“ Dušan Nikezić.

Ministar Mali je tvrdio u debati da je rast cena hrane i goriva posledica globalnih političkih i ekonomskih kriza od 2020. godine, podsećajući na pandemiju izazvanu virusom korona, zatim energetsku krizu 2022. godine i trenutni rat u Persijskom zalivu.

On je rekao i da je inflacija „izazvana spolja“, da je „isključivo uvezena“, i da to nije inflacija iznutra, dodajući „nimalo iznutra“.

Međutim, taj deo ministrove izjave ne poklapa se sa izjavom Bajatovića, koji je otvoreno rekao da su problem oligopoli.

Na taj problem ukazao je i Nikezić, dodajući da mora da se uradi vrlo detaljna analiza strukture cena 100 osnovnih životnih proizvoda.

„Da se utvrdi ko zarađuje u tom lancu, ko zarađuje na narodnoj muci, da se ograniče marže, da se ukinu monopoli i da se naplati porez na ekstra profit svima onima koji zarađuju na narodnoj muci. Jeste, ekstra profit je vrlo važna kategorija koja se koristi u Evropskoj uniji i primenjuje se i na lance za prodaju hrane, ali i na energetske kompanije“, poručio je Nikezić.

Prema njegovim rečima, praktično su sve energetske kompanije u Evropi, uključujući i ruski Gazprom, platile porez na ekstra profit tokom prethodne krize.

Jedino, kako je rekao, Srbija nije uvela porez na ekstra profit.

„Mi imamo situaciju da građani Srbije godinama plaćaju najskuplje gorivo, da je zbog ovolike cene goriva NIS u prvih šest meseci ostvario operativnu dobit više od 350 miliona evra. Iako već šest država Evropske unije traži da se uvede porez na ekstra profit, Srbiji ne pada na pamet, jer zarađuje kroz ovu visoku cenu i država, kroz akcizu i PDV, a zarađuje i NIS“, rekao je Nikezić.

Da inflacija nije „samo uvezena“, kako tvrdi ministar, nedavno je pokazala i analiza Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), objavljena u okviru publikacije „Kvartalni monitor“.

Njihova analiza pokazala je da je ukupna inflacija u avgustu u Srbiji možda bila među najnižima u Evropi, ali je, s druge strane, bazna inflacija, koja ne uključuje cene hrane, energenata, alkohola i cigareta, bila među najvišima.

Ovaj podatak ukazuje da usporavanje ukupne inflacije ne znači nužno i potpuno smirivanje inflatornih pritisaka, budući da bazna inflacija pokazuje da domaći cenovni pritisci i dalje ostaju snažni.

Nije prvi put da se priča o oligopolu

Nije prvi put da neko na javnoj funkciji govori o monopolu ili oligopolu. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković više puta je tvrdila da postoje dogovori među velikim trgovinskim lancima koji utiču na cene u domaćim prodavnicama.

Podsetimo i da je Komisija za zaštitu konkurencije još u oktobru 2024. godine pokrenula postupak protiv četiri velika maloprodajna lanca (Delez, Merkator, Univereksport i DIS) i navela da su ti trgovci činili više od 50 odsto tržišta, kao i da je kod 35 proizvoda tokom višemesečnog praćenja konstatovala identične cene.

Ishod tog postupka još nije poznat javnosti, a ministar finansija je u nedavno održanoj debati rekao da Komisija za zaštitu konkurencije rešava taj slučaj i da se njihova odluka očekuje svakog dana.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije je samostalna i nezavisna organizacija koja za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.

„Osnovni preduslov je da se oslobodi zarobljena država“

Ako predstavnici vlasti oligopole navode kao problem visokih cena, prava pitanja koja se nameću jesu ko ih je dozvolio, ko zaista kontroliše velike igrače na tržištu i šta je do sada uradila Komisija za zaštitu konkurencije?

Glavni broker u brokerskoj kući Momentum sekjuritiz Nenad Gujaničić smatra da je glavni problem naše ekonomske politike to što je ona zasnovana na pronalaženju prečica, umesto na stvaranju povoljnog investicionog ambijenta koji će omogućiti svim igračima relativno ravnopravne uslove na tržištu.

„Kada je ta početna postavka loše postavljena onda kao posledicu dobijamo brojne anomalije u vidu protežiranja tržišnih učesnika bilo da su to strani investitori koji na ovo tržište dolaze zbog subvencija ili domaća klasa biznismena koja dobija državne poslove“, ukazuje Gujaničić.

Dakle, naglašava, osnovni uzrok ovakve situacije nije odsustvo regulative, već nepostojanje političke volje da se ona sprovodi u praksi.

Na kraju krajeva, ističe, problemi iz privredne sfere odavno su se preneli i na čitavo društvo, pa je sada još vidljiviji njegov glavni problem, koji se svodi na neefikasan rad institucija.

„Zaista je teško komentarisati izjave političara koji su godinama odgovorni za stanje u društvu i privredi, a koji kritikuju posledice tog stanja. Osnovni preduslov za funkcionisanja bilo koje instituciju pa i Antimonopolske komisije jeste da se oslobodi zarobljena država i bez toga možemo imati samo nekakvu ‘šminku’ od pokušaja da se uredi tržište, bilo da je u pitanju poslovanje trgovinskih lanaca, banaka ili nekakve druge privredne grane“, zaključuje Gujaničić.