“Postao teret uoči izbora u novembru”: Republikanci se razilaze sa Trampom po više pitanja – Svet

Podele su veoma neuobičajene za stranku koja je više od decenije gotovo bez izuzetka pratila Trampa, piše Hill.

Međutim, kako je podrška predsedniku tokom leta naglo pala, a rastući troškovi pritisli birače različitih političkih opredeljenja, sve više republikanaca se distancira od Trampove politike, makar i kao privremene strategije za očuvanje vlasti u narednom sazivu Kongresa.

Otpor se odnosi na čitav niz politika, uključujući Trampov oštar pristup sprovođenju imigracionih propisa; njegovo snažno zalaganje za izgradnju centara za obradu podataka uprkos negativnoj reakciji javnosti; njegove ključne carine, koje su izazvale probleme domaćim kompanijama i savezništvima u inostranstvu; kao i njegov srdačan doček kineskog predsednika Si Đinpinga tokom nedavne posete Vašingtonu.

Ipak, čini se da nijedno od tih pitanja ne izaziva reakcije poput cena benzina i dizela, koje su naglo porasle kao posledica globalnih poremećaja u trgovini izazvanih Trampovom odlukom da ranije ove godine pokrene rat sa Iranom.

Čak su i vodeći republikanci na Kapitol Hilu bili primorani da priznaju da je Trampova politika, koja je nekada bila njihova dobitna kombinacija, sada postala teret uoči novembarskih izbora.

„Ono što se dešava u Iranu zasenilo je gotovo sve ostalo što se događa“, rekao je u ponedeljak lider republikanske većine u Senatu Džon Tun (Južna Dakota) za Fox News.

Nekoliko nedelja uoči izbora za Kongres, cena benzina kreće se nešto ispod 4,50 dolara po galonu, dok je dizel blizu 6,50 dolara, a republikanci kod kuće osećaju pritisak nezadovoljnih birača. Taj trend utiče čak i na tradicionalna republikanska uporišta, uključujući najkonzervativnije delove Srednjeg zapada, gde poljoprivrednike teško pogađa kombinacija visokih cena goriva, skupog đubriva i trgovinske politike koja je ograničila izvoz pojedinih poljoprivrednih proizvoda iz SAD.

Rat sa Iranom bio je važan faktor u rastu cena, kako zbog fizičkog ometanja transporta i prerade nafte i druge robe, tako i zbog stvaranja dodatne neizvesnosti među trgovcima robom.

Kako se izbori približavaju, a cene rastu, čak i najviši republikanski zvaničnici pozivaju na okončanje rata.

„Gotovo svaka administracija u poslednjih 50 godina imala je kao prioritet i cilj da spreči Iran da razvije nuklearne kapacitete. Sada je to završeno. Operacija „Epski bes“ bila je epski uspešna. Svet je zbog toga bezbedniji“, rekao je predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson (R-Luizijana) u intervjuu za lokalnu televiziju prošle nedelje.

„Ali sada moramo da privedemo ovo kraju“, dodao je Džonson.

Nije jedini.

„Mislim da je to donekle razočaralo američki narod, što još nismo pri kraju, naročito kada vide da cene goriva rastu“, rekla je ove nedelje predsedavajuća republikanskog odbora za politiku u Senatu Šeli Mur Kapito (Zapadna Virdžinija).

Problem je posebno izražen kod republikanaca koji vode neizvesne kampanje i koji su tokom većeg dela godine podržavali sukob sa Iranom, ali sada, u završnici kampanje, menjaju ton.

„Stanovnici Ajove su pod pritiskom i ne bi trebalo da oni plaćaju ceh rata u Iranu na benzinskoj pumpi ili prilikom kupovine“, napisala je prošle nedelje na mreži X republikanska poslanica Ešli Hinson (Ajova), koja se kandiduje za mesto u Senatu. Ona poziva na „hitno okončanje“ sukoba.

Međutim, Bela kuća i dalje podržava rat, a Tramp ga opisuje kao malu cenu koju treba platiti kako bi se sprečilo da Iran postane nuklearna sila.

„To je veoma mala cena za ono što smo postigli. Zapamtite to. Malo je više. Iskreno, čak i da je mnogo više“, rekao je Tramp na nedavnom mitingu u Severnoj Karolini.

Cene goriva i Iran nisu jedine teme oko kojih se uoči novembra pojavljuju razlike između Trampa i republikanaca.

Predsednik je nedavno srdačno dočekao Sija u Vašingtonu, uz crveni tepih i svečanu državnu večeru, iako je Kina pružala vojnu podršku Iranu u sukobu sa američkim snagama. To je izazvalo kritike pojedinih republikanaca u Kongresu, koji su želeli da Tramp mnogo odlučnije nastupi prema kineskom predsedniku.

„Da li je prikladno da mu poželite dobrodošlicu? Jeste“, rekla je senatorka Liza Mjurkovski (Aljaska). „Ali je jednako prikladno da mu postavite zaista teška pitanja.“

Javno nezadovoljstvo zbog centara za obradu podataka takođe produbljuje unutrašnje podele. Ti centri su veoma nepopularni među biračima obe stranke, zbog čega više republikanaca poziva na nova ograničenja njihove izgradnje. Međutim, Tramp je žestoko kritikovao te zahteve, upozoravajući da bi ograničenja samo osakatila Sjedinjene Države u globalnoj trci za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije.

„Jedini razlog zbog kojeg zajednice širom SAD ne bi trebalo da žele centre za obradu podataka jeste ako žele da na kraju budu zaostale i siromašne“, napisao je Tramp prošlog meseca na svojoj mreži Truth Social.

Imigracija se pojavljuje kao još jedna tačka razdora unutar Republikanske stranke. Trampovu agresivnu politiku deportacija podržava njegova baza, ali je ona takođe udaljila mnoge hispanoameričke birače koji su ponovo počeli da podržavaju demokrate. Kako bi ublažili taj trend, neki ugroženi republikanci sada kritikuju Trampa po tom pitanju, tvrdeći da je „otišao predaleko“.

„Pazite šta vam savetnici govore o imigracionoj politici“, rekla je republikanska poslanica Marija Elvira Salazar (Florida) u oštrom predizbornom spotu direktno upućenom Trampu.

Tramp, koji je podržao Salazar, uzvratio je objavljivanjem poruka u kojima se poziva na njen poraz.

Republikanski strateg Dag Haj rekao je za The Hill da je Tramp „prepreka“ republikancima zato što „njegovi rezultati u anketama povlače republikance naniže na svim nivoima izbornog listića“ i zato što „republikance udaljava od teme koja im je važna – troškova života – stvarajući svakodnevno novi skandal“.

On je rekao da neslaganje sa Trampom može biti deo republikanske izborne strategije i da „moraju da govore o pitanjima o kojima birači govore“.

U međuvremenu, unutar Republikanske stranke očigledno postoje i podele oko toga kako rešiti problem sa dizelom.

Republikanci iz ruralnih područja sve češće pozivaju na zabranu izvoza dizela kako bi se ublažio pritisak na američke poljoprivrednike.

„Dok naši poljoprivrednici pune rezervoare po rekordnim cenama, a porodice svakodnevno osećaju posledice visokih troškova života, mi i dalje šaljemo dizel u inostranstvo“, rekla je u ponedeljak republikanska poslanica Loren Bubert (Kolorado). „To je naopako.“

Međutim, nedavne ekonomske analize pokazale su da bi zabrana izvoza dizela mogla privremeno da snizi cenu tog goriva u SAD, ali bi dugoročno mogla da poveća cene benzina, pošto se ta dva goriva često proizvode zajedno, a rafinerije bi imale manje podsticaja da rade ukoliko su mogućnosti za izvoz ograničene.

Bela kuća je po tom pitanju slala različite poruke. Tramp je u početku podržao zabranu izvoza dizela, dok je ministar energetike Kris Rajt nagovestio da administracija takvu zabranu neće podržati.

„Pokušavamo da izbegnemo grubu meru državne politike, uzimajući u obzir složenost procesa prerade“, rekao je Rajt za Volstrit žurnal.