Dan kada je Beograd dobio glas: 102 godine Radio Beograda – Kultura

U vremenu bez televizije, interneta i mobilnih telefona, radio je donosio nešto nesvakidašnje: mogućnost da se vesti, muzika i ljudski glas čuju daleko od mesta na kojem nastaju. Beograd je dobio svoj glas u etru, a slušaoci novi prozor u svet.

Jedan sat programa, tri puta nedeljno

Prvi program imao je precizno utvrđen raspored. Emitovao se utorkom, četvrtkom i subotom, od 18.45 do 19.45 časova. U tih šezdeset minuta smenjivali su se koncerti, vesti, servisne informacije, berzanski izveštaji, podaci o vodostaju i reklame.

Studio se nalazio u Knez Mihailovoj ulici broj 42, u zgradi Prve hrvatske štedionice, dok je signal do slušalaca stizao preko odašiljača u Rakovici. Vesti su pripremali novinari „Politike“ i „Dnevnih novosti“, a aktuelne berzanske podatke obezbeđivala je Beogradska berza.

Prvi zvuci pre zvaničnog početka

Redovnom emitovanju prethodio je probni koncert, održan 19. septembra 1924. godine. Inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović emitovali su dvočasovni program iz studija u centru Beograda, preko odašiljača u Rakovici.

Program je pripremio tadašnji direktor Opere Stevan Hristić, a izveli su ga članovi Opere i Drame Narodnog pozorišta. Taj događaj predstavlja jedan od ključnih početaka radio-difuzije u Srbiji.

Beograd među pionirima evropskog radija

Prema istorijskom prikazu koji je objavio RTS, Radio Beograd započeo je redovno emitovanje kao deveta radio-stanica u Evropi. Istog dana, 1. oktobra 1924. godine, oglasio se i Radio Beč.

Sto dve godine kasnije, priča o tim prvim emisijama podseća nas na snagu zvuka i značaj slušanja. Od jednog sata programa tri puta nedeljno do više od veka radijske istorije, Radio Beograd ostaje deo kulturnog pamćenja grada i zemlje.