Dodik, skeneri i veštačka inteligencija: Zašto su ovi izbori u Bosni i Hercegovini drugačiji – BBC News na srpskom

Ima 26 godina, diplomirani je kulturolog i na izborima će raditi kao operater na biračkom mestu, ali Adis Kriko iz Zenice, četvrtog po veličini grada u Bosni i Hercegovini, boji se da bi mogao pogrešno da glasa.

Prvi put 4. oktobra na glasačkim listićima za sazive 13 skupština u zemlji neće biti imena kandidata, već njihovi redni brojevi.

„Pretpostavljam da ću biti u žurbi, kako bih što pre obavio građansku dužnost i vratio se na posao, mislim da mogu da pogrešim, pa da zaokružim stranku ili broj koji ne želim“, kaže Kriko.

Nada se, ipak, da se to neće desiti budući da će građani pored glasačkog listića, imati i posebno uputstvo.

Slično razmišlja i Sanela Tukić.

„Malo je zbunjujuće, ali shvatiću, ne znam hoće li svi“, kaže ova Sarajka koja već 30 godina nije propustila nijedne izbore.

Na Opštim, odnosno predsedničkim i parlamentarnim izborima u BiH prvi put su uvedene izborne tehnologije: biometrijska identifikacija birača i skeniranje glasačkih listića.

To će omogućiti biračima da preliminarne rezultate dobiju sat posle zatvaranja biračkih mesta, a do sada su čekali danima.

„Pred nama su istorijski izbori jer imamo tehnologije koje menjaju i unapređuju izborni proces“, ocenjuje Hasan Kamenjaković iz Koalicije za fer i poštene izbore „Pod lupom“.

Uvođenje novih tehnologija će vratiti kredibilitet u proces i povećati poverenje birača, veruje Vehid Šehić, nekadašnji član Centralne izborne komisije.

„Ovi izbori će sigurno biti najpošteniji u poslednjih nekoliko godina“, tvrdi Šehić u izjavi za BBC na srpskom.

Međutim, dodaje da je Izborni zakon već prekršen „ucenama, kupovinama glasova, pretnjama biračima“.

Koalicija „Pod lupom“ je već upozorila na izborne nepravilnosti, ali kaže da je akutni problem kašnjenje sa obukama birača i izborne administracije, zbog čega mnogi, poput Adisa Krika, strahuju da bi mogli da pogreše tokom glasanja.

„Nije potrebno poznavati nove tehnologije, ni njima rukovoditi.

„Krećete se po biračkom mestu isto kao do sada, a za pomoć možete da se obratite članu biračkog odbora.“

Koga sve biraju glasači na izborima?

Više od 3,4 miliona birača s pravom glasa, između više od 7.000 kandidata, biraće zakonodavnu i deo izvršne vlasti na četvorogodišnji mandat.

Glasači iz Republike Srpske, jednog od dva entiteta u BiH, biraće člana Predsedništva države, predsednika RS i njegove zamenike, poslanike u državnom parlamentu i entitetskoj skupštini.

Birači iz Federacije BiH, drugog entiteta, biraju dva člana Predsedništva: iz reda konstitutivnih naroda Hrvata i Bošnjaka, ali mogu da glasaju samo za jednog kandidata.

Predsednika Federacije bira entitetski parlament, a pred biračima će biti još tri glasačka listića – za poslanike državnog parlamenta, entitetskog, kao i za kantonalne sastave skupština, kojih u ovom entitetu ima deset.

U kampanji nema Evropske unije, na čijem putu BiH stagnira već godinama, ali je iz Moskve stigla podrška za listu Saveza nezavisnih socijaldemokrata, čiji je predsednik Milorad Dodik posetio ruskog lidera Vladimira Putina neposredno uoči izbora.

Pogledajte susret Dodika i Putina u Moskvi

I posle Dodika – Dodik

Pre tačno 40 godina kao predsednik izvršnog odbora Skupštine opštine Laktaši postao je najmlađi funkcioner u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

Bio je nada Zapada i dašak svežeg vetra na Balkanu, a danas ga upravo oni označavaju kao separatistu i pretnju po napredak BiH.

Na prvim višestranačkim izborima u BiH 1990. osvojio je poslanički mandat.

Od tada učestvuje na svim izborima i skoro svaki put odnese pobedu.

Milorad Dodik je i dalje ključna politička figura u BiH, iako mu je presudom iz avgusta 2025. zabranjeno da obavlja javne funkcije.

Otkako je skinut sa liste američkih sankcija često odlazi u Vašington i sreće se sa zvaničnicima SAD, održava bliske odnose sa izraelskim vlastima, kao i sa Kremljom.

Sa mesta predsednika RS otišao je u avgustu 2026, kada mu je CIK utvrdio prestanak mandata.

Zato nije kandidat, ali je na svim bilbordima i u predizbornim spotovima njegove stranke SNSD.

„Oni su svi u stvari pored Milorada Dodika, a ne on pored njih“, kaže Srđan Puhalo, socijalni psiholog iz Banjaluke, administrativnog centra RS-a.

„S druge strane šalje i poruku – džaba ste me osudili i zabranili političko delovanje, ja sam i dalje najjači“, kaže Puhalo za BBC na srpskom.

Dodik je i dalje centralna politička figura u RS-u jer i dalje kontroliše političare u vlasti i tokove novca, kaže Enver Kazaz, univerzitetski profesor.

„Možete da ga smenite, ali ostaju poluge moći koje je postavio.“

Aktuelni premijer iz SNSD-a Savo Minić često navodi da građani 4. oktobra glasaju i za Dodika.

„Svaki glas za mene i Željku (Cvijanović) je glas za Dodika i RS“, izjavio je na jednoj od predizbornih tribina.

‘Konfuzna slika’ u Republici Srpskoj

Za člana Predsedništva BiH iz redova srpskog naroda najviše šansi do sada su imali kandidati vladajućeg SNSD-a, i najveće opozicione koalicije, koju čine Srpska demokratska stranka i Partija demokratskog progresa.

Međutim, ovog oktobra opozicija izlazi sa dva kandidata.

SDS je kandidovala Marinka Božovića, načelnika Opštine Istočna Ilidža, nadomak Sarajeva.

Drugi kandidat je Nebojša Vukanović, predsednik stranke Za pravdu i red.

Vukanović je jedini stranački lider u RS-u koji ne podržava aktuelnu vlast u Srbiji.

U trci za člana Predsedništva je i Željka Cvijanović, potpredsednica SNSD-a, koja želi da obnovi mandat iz 2022. godine.

Borba za poziciju predsednika RS-a je najneizvesnija i vodi se između Sava Minića iz SNSD-a, i Branka Blanuše, predsednika SDS-a.

Blanuša je 2025, na prevremenim izborima posle smene Dodika, izgubio od Siniše Karana s razlikom manjom od 11.000 glasova.

„Stanje je dosta konfuzno, a kampanja dosadna“, ocenjuje Tanja Topić, politička analitičarka.

Poslednji skandal odnosi se na objavu snimka na kojem Blanuša odlazi na sastanak sa Igorom Dodikom, sinom predsednika SNSD-a.

Blanuša je zbog toga podneo i krivičnu prijavu.

„To će odvratiti neodlučne birače i uticati na izlaznost“, smatra Topić.

Na izborima pre dve godine, izlaznost je bila manja od 50, a na prevremene izbore za predsednika RS-a izašlo je nešto manje od 36 odsto birača.

Jedna od postizbornih kalkulacija mogla bi biti takozvana vlada jedinstva ili koalicija SNSD-a sa nekom od opozicionih stranaka, poput Pokreta sigurna Srpska aktuelnog gradonačelnika Draška Stanivukovića, smatra Topić.

„⁠Odavno postoji sumnja u tajne veze između njih dvojice“, kaže.

Smatra da bi takav scenario odgovarao i Aleksandru Vučiću, doskorašnjem predsedniku Srbije i nosiocu liste vladajuće Srpske napredne stranke na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra, jer bi, prema mišljenju Topić, oslabio poziciju Dodika.

Odnos snaga u Federaciji BiH

Matematička, a ne ideološka koalicija još je češća pojava na državnom nivou i u Federaciji BiH.

„To su šizofrene koalicije“, ocenjuje Puhalo.

Smatra da je u Federaciji veći politički pluralizam i manja polarizacija, ali se opet sve svede sve na „Trojku i kontra“, kaže Puhalo, misleći na koaliciju tri stranke koje su u vlasti (SDP, NiP i NS) i čiji se kandidat Denis Bećirović bori za drugi mandat člana Predsedništva.

Njegov najveći protivkandidat je Bakir Izetbegović (Stranka demokratske akcije) koji će iz drugog puta pokušati pobediti Bećirovića.

U istoj utrci su Semir Efendić, nekadašnji kadar SDA, i Fahrudin Radončić, lider trenutno neparlamentarnog Saveza za bolju budućnost.

Iako se predizborna utrka vodi između tri kandidata, izbor za člana Predsedništva iz reda Hrvata je polarizovaniji.

Aktuelni član Predsedništva Željko Komšić ne može više da se kandiduje jer trenutno obnaša drugi uzastopni mandat, pa je Demokratska fronta, kojom rukovodi, kandidovala Slavena Kovačevića.

On primarno računa na glasove Bošnjaka, a kandidati hrvatskih stranaka se međusobno optužuju u borbi za glasove.

Zdenko Lučić (HDZ 1990 i još četiri stranke) kampanju bazira na kritici Dragana Čovića, predsednika Hrvatske demokratske zajednice BiH, stranke koja je na vlasti na svim nivoima.

Dugogodišnji cilj HDZ-a je formiranje treće izborne jedinice za člana Predsedništva BiH, pod izgovorom da Bošnjaci ne biraju predstavnike Hrvatima.

„Predsedništvo BiH se sastoji od tri člana: jednog Bošnjaka i jednog Hrvata, koji se svaki biraju neposredno sa teritorije Federacije, i jednog Srbina, koji se bira neposredno sa teritorije Republike Srpske“, piše u Ustavu.

Biseri predizborne kampanje

Kampanja ulazi u finale koje je u petak, 2. oktobra, budući da predizborna tišina počinje u subotu u sedam časova, 24 sata pre početka glasanja.

Najuzbudljivije tek sledi, ali brojni kandidati su već namerno ili ne zabavili birače upotrebom veštačke inteligencije ili smešnim izjavama.

Tako je kandidat SDA za državni parlament Haris Zahiragić objavio video koji je napravio njegov pristalica, a na kojem leti uz zmaja u borbi protiv neprijatelja.

Aktuelna načelnica Opštine Jezero u RS Snježana Ružičić dobila je čak i igricu „Super Snježa„, za koju kaže da joj se svidela, ali je priznala da „nema supermoći.“

„Iza ove ‘superheroine’ zapravo stoje stvarne priče, projekti koje smo realizovali, inicijative koje smo pokretali i zakoni za čije smo se izmene zalagali“, izjavila je.

Postoje i kandidati koji su izazvali pažnju javnosti neobičnim izjavama, poput Slavenka Ristića, kandidata za Skupštinu RS-a, koji je negirao da je Dodikov agent.

„Odaću vam jednu tajnu – ja stvarno jesam specijalni agent, ali ne mogu da vam otkrijem za koga radim.

„Možemo u četiri oka, ali to ne bi bilo dobro za vas“, bio je šaljiv Ristić u jednom od intervjua.

Ovakvi primeri su ogoljavanje istine o predizbornoj kampanji kao teatru, kaže komunikacijski stručnjak Feđa Kulenović.

„Niti se političari u kampanji bave realnim obećanjima, niti glasačko telo to očekuje, nego baš ovo, jedan distopijski teatar i vašar taštine“, smatra.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]