Izborna priča počne o platama, završi na ratnim ranama – Svet

Dok su etnički identitet, te ratna i međunacionalna pitanja u fokusu i ove predizborne kampanje u Bosni i Hercegovini, ekonomija je i dalje suštinski, sudeći prema izbornim programima, samo misaona imenica za političke aktere koji se bore za četvorogodišnju stolicu u vlasti.

To ne znači da ekonomskih programa uopšte nema. Naprotiv. Gotovo svaka relevantna stranka ima razrađen ekonomski deo platforme. SDP BiH godinama zagovara izvozno orijentisanu privredu, reformu poreskog sistema, rasterećenje privrede od državnih nameta i osnivanje fondova za istraživanje i tehnološki razvoj. SDA je ovu kampanju uslovno „ekonomizovala“ kroz slogan „3×50“, odnosno pedeset milijardi maraka investicija, pedeset hiljada novih radnih mesta i pedeset odsto veće plate i penzije.

Denis Bećirović, kandidat za bošnjačkog člana Predsedništva BiH, svoju poruku direktno usmerava na nezaposlenost, korupciju i siromaštvo kao „stvarne protivnike“, iako nijedna od ovih oblasti nije u nadležnosti funkcije za koju se kandiduje.

SNSD i SDS obećavaju investicije, nova radna mesta, snažniju ekonomiju, ali sa odsustvom konkretizacije svih tih planova.

Obećavaju svašta, ali ne nude jasne planove

Međutim, problem nije nedostatak na papiru, već nedostatak političkog prostora za te teme. Čak i kada kandidati pokrenu razgovor o platama, obrazovanju ili investicijama, javna diskusija munjevito se vraća na pitanja ko koga predstavlja, ko ima pravo da bira hrvatskog člana Predsedništva, odnos prema Draganu Čoviću, Miloradu Dodiku, Bakiru Izetbegoviću, kao i na otvorene rane iz rata.

„Ekonomske teme u izbornim kampanjama uglavnom služe kao dekor. Stranke obećavaju svašta, od većih plata, preko penzija i novih radnih mesta, do investicija, ali retko nude jasne planove i objašnjenja odakle će nabaviti novac za to“, kaže politikolog iz Banjaluke Mladen Bubonjić, verujući da bi najviše koristi donela odgovorna vlast, spremna da smanji korupciju i političku kontrolu nad javnim preduzećima, rastereti privredu, ubrza evropske reforme.

„Međutim, dosadašnje iskustvo pokazuje da je mnogim političkim opcijama važnije sopstveno blagostanje i raspodela funkcija, nego životni standard građana, a razlike među njima su uglavnom na nivou: kako misle upravljati javnim novcem i institucijama“, navodi Bubonjić.

Ko može da donese ekonomsku korist?

U Bosni i Hercegovini se teško može govoriti o tome koji bi scenario garantovao ekonomski prosperitet, jer zemlja ima strukturni problem koji nadilazi personalnu smenu vlasti. Podeljena i glomazna administracija s tri nivoa vlasti, deset kantona i entitetske linije koje multiplikuju troškove i usporavaju odlučivanje.

Ono što bi realno mogao da promeni izborni ishod jeste tempo evropskih integracija. Bosna i Hercegovina je kandidatski status dobila krajem 2022, a Evropski savet je u martu 2024. odlučio da otvori pristupne pregovore.

Međutim, Evropska komisija je u izveštaju za 2025. upozorila da je reformska dinamika zastala, sa ograničenim brojem usvojenih reformi. Zbog toga je BiH već izgubila na stotine miliona maraka iz Plana rasta.

Isprazna kuknjava na društvenim mrežama

Vlast koja bi zaista ubrzala usklađivanje zakona s evropskim standardima u oblasti vladavine prava, javnih nabavki i borbe protiv korupcije, direktno bi otvorila pristup fondovima i investicijama koji danas zaobilaze BiH zbog rizika i nepredvidivosti.

„Nažalost, EU-integracije uopšte nisu tema koja je našla mesto u ovoj izbornoj kampanji. Pojedini političari je spominju u negativnom kontekstu, kao ‘trulu organizaciju’ koja se raspada. Evropski zvaničnici su izloženi uvredama i omalovažavanju, tako da su dojučerašnji nosioci evropskog zamaha najveći evroskeptici“, kaže politička analitičarka Tanja Topić koja ističe da se i pored lošeg života, javnost teško pokreće.

„Građani veoma oštro na društvenim mrežama kukaju nad sopstvenim životnim standardom, visokim cenama energenata i hrane, ali im to nije dovoljno da vrše pritisak na političke stranke da im ponude realna obećanja koja će im značiti pristojan život“, zaključuje Topić.

Transparensi internešenal BiH sistematski prati zloupotrebu javnih resursa, sukob interesa, javne nabavke i finansiranje kampanja. Njihov monitoring već je registrovao slučajeve poput obustavljenih postupaka Centralne izborne komisije BiH (CIK) po prijavama protiv dela stranaka zbog moguće zloupotrebe javnih resursa.

Fabrike se zatvaraju, građani ostaju bez posla…

Takvi rezultati ukazuju na zaključak da se javni resursi, čak i u trenutku kada bi trebalo pokazati ekonomski program za građane, često koriste kao alat održavanja pozicija, a ne razvoja, u čemu se slažu analitički glasovi u BiH.

„Njih nikada nije interesovao ekonomski i socijalni status građana. Vi imate pravnu nesigurnost za strani kapital i investicije, tako da svi njihovi programi padaju u vodu“, kaže analitičar Vehid Šehić, nekada član Centralne izborne komisije BiH.

„Oni (državne i entitetske nivoe vlasti, prim.ur.) su ispunili 20 odsto programskih obećanja iz 2022. godine. Fabrike se zatvaraju, građani ostaju bez posla, a dugoročne strategije nema. Zato od političara ne očekujem ništa, ali očekujem konačno od građana da se oslobode straha i glasaju za svoje kandidate“, kaže Šehić.

Realnost ovih analitičkih ocena i poruka iz izbornih programa jeste da BiH nema jedinstvenu „ekonomsku“ nasuprot „nacionalnoj opciji“, jer sve veće stranke kombinuju ekonomsku retoriku sa etničkom mobilizacijom, s obzirom na to da je to u Bosni i Hercegovini još uvek proveren način da se osvoji i održi vlast.