“Vlast zna da im je rudarenje bolna tema”: Kako je jedna izjava otkrila usku vezu između aktuelnog režima i rudarskih kompanija u Srbiji? – Ekonomija

Naime, na forumu je učestvovao predsednik odbora „Strickland Metals“ Entoni MekKlur (Anthony McClure), inače kompanije koja ima dozvole za istraživanje ležišta zlata na planini Rogozna kod Novog Pazara.

Tom prilikom MekKlur je najavio da ova australijska kompanija planira otvaranje rudnika, iako se, podsetimo, građani tog kraja tome protive.

Kako je naveo, u fokusu je ležište Gradina, uz eventualno uključivanje ležišta Koper kanjon (Copper Canyon), za koje kompanija razmatra razvoj rudnika kapaciteta oko 2,5 miliona tona rude godišnje i potencijalnu proizvodnju do 150.000 unci zlata godišnje, odnosno oko 4,67 tona, preneo je portal Investing.com.

„Gradina je ono na šta smo trenutno fokusirani. To će biti prvi rudarski projekat koji ćemo razvijati“, rekao je MekKlur.

Međutim, onda je usledio najskandalozniji deo izjave, kada je MekKlur, objašnjavajući zašto je kompanija trenutno obustavila radove na terenu, otkrio da je Vlada Srbije, kako tvrdi, rudarskim kompanijama sugerisala da tokom izbornog procesa smanje vidljivost aktivnosti.

„Vlada nam je rekla, nama, Ziđinu i kompaniji Dundee Precious Metals, da tokom izbornog procesa budemo malo tiši“, rekao je MekKlur na ovom forumu.

Dodao je i da kompanija očekuje nastavak aktivnosti nakon izbora, uz napomenu da bi, u najboljem slučaju, novo bušenje moglo da počne u novembru.

Podsetimo, parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar.

Aktivisti iz Novog Pazara, kao i iz istočne i zapadne Srbije, kažu za Danas da se MekKlurova izjava poklapa sa stanjem na terenu i da su rudarske kompanije zaista povukle sve mašine.

„Koji god da bude ishod izbora, nećemo dozvoliti otvaranje rudnika“

Članica Zbora Novi Pazar i inicijative „Ne damo Rogoznu“ Selma Slezović Mehović kaže da ih izjava Entonija MekKlura nije iznenadila, jer su, kako navodi, još pre nekoliko meseci od svojih izvora saznali da su podizvođači „Zlatne reke“, koja radi pod pokroviteljstvom kompanije Strickland Metals, obustavili aktivnosti.

„Podizvođači su svojim radnicima rekli da za sada neće raditi ništa, da nikom neće obnavljati ugovore, da se čekaju izbori. Tada je većini bilo nejasno zašto su izbori toliko važni i kakve veze imaju izbori sa produženjem licenci i dozvola za tu finalnu fazu istraživanja na Rogozni“, navodi Slezović Mehović za Danas.

Međutim, ukazuje da sada postaje jasno da su strane rudarske kompanije i aktuelna vlast u veoma „uskoj sprezi“, tvrdeći da rade zajedno „protiv interesa građana“.

Slezović Mehović navodi da su građani od početka bili svesni da će borba protiv rudarskih projekata na Rogozni biti dugotrajna i zahtevna, ali ističe da su na nju spremni.

„Ono što je važno da mi kao građani kažemo jeste da mi tu njihovu odluku, kakva god odluke da budu, pa i sve da im ministarstvo dozvoli i otvaranje rudnika, mi to nećemo dozvoliti i apsolutno smo kao građani ujedinjeni i spremni da Rogoznu branimo svojim životima“, kaže ona.

Govoreći o najavi da bi bušenja mogla da budu nastavljena već u novembru, odnosno nakon izbora, Slezović Mehović bez obzira na ishod izbora, građani ostaju „mobilisani“.

„Bez obzira na ishod izbora, iako smo apsolutno sve svoje nade položili u pobedu studentske liste, šta god da bude ishod, mi smo u potpunoj mobilizaciji. Imamo dva zbora u Novom Pazaru, imamo inicijativu ‘Ne damo Rogoznu’, u svakodnevnom smo kontaktu i spremamo dalje aktivnosti. Planiramo da ponovo započnemo patroliranje na Rogozni. Tako da smo mi ubeđeni u našu pobedu, zato što znamo šta branimo i znamo šta je to što treba da sačuvamo“, naglasila je Slezović Mehović.

„Rudarenje bolna tema“

Aktivista udruženja „Ne damo Jadar“ i kandidat na 17. mestu liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ Zlatko Kokanović ocenjuje da povlačenje rudarskih kompanija tokom izbornog procesa podseća na situaciju iz 2022. godine, kada je Vlada Srbije povukla Uredbu o prostornom planu područja posebne namene projekta „Jadar“.

„To im je oproban metod, kao 2022. godine kada su povukli Uredbu o prostornom planu područja posebne namene projekta Jadar i kada su završeni izbori i kada su pobedili, oni su posle nekih godinu i po do dve dana pokušali ponovo da vrate projekat. Tako da igraju na staru kartu, da se kompanije povuku, da nisu vidljive“, kaže Kokanović za Danas.

On navodi da se u Loznici rudarska kompanija Rio Tinto trenutno gotovo i ne vidi na terenu.

„Jednu kancelariju su zatvorili, dosta su radnika otpustili, imaju samo obezbeđenje koje obilazi te napuštene i porušene kuće. A i sama kompanija je rekla da je trenutno projekat u stanju konzervacije i zamrzavanja“, navodi Kokanović.

Prema njegovim rečima, svi sada čekaju ishod izbora, dok vlast, kako tvrdi, zna da im je rudarenje „bolna tema“ i pokušava da o tome postigne dogovor sa kompanijama.

„Verujem u to i ubeđen sam da oni njima obećavaju da, ako ostanu na vlasti, sve bude kako je bilo i pre“, ističe Kokanović.

Govoreći o tome šta očekuje nakon izbora, Kokanović navodi da, bez obzira na njihov ishod, građani koji se godinama protive rudarenju neće odustati od svojih aktivnosti.

„Oni su sigurni u pobedu, a sigurni smo i mi u pobedu, a narod je svoje rekao. Evo, zadnji primer je na Rogozni i Bobiji, da su se ljudi usprotivili i nisu dozvolili istražne radnje i da su se kompanije trenutno povukle. Tako da verujem da ishod izbora neće uticati na dalje aktivnosti građana Srbije koji su se godinama protivili rudarenju. Oni će nastaviti svoje aktivnosti na osnovu aktivnosti kompanija koje budu pokušavale bilo šta da rade na terenu“, navodi on.

Na pitanje šta bi se dogodilo ukoliko dođe do promene vlasti, Kokanović kaže da se, prema njegovom stavu, bušenja neće nastaviti, dok bi postojeće dozvole i sporazumi sa rudarskim kompanijama morali da budu preispitani.

„Bušenja neće biti u svakom slučaju, mi se za to zalažemo, a sve dozvole koje su izdate i sve sporazume koje je ova vlast potpisala, to će morati da se preispita. Imamo mnogo tajnih ugovora i memoranduma sa Ziđinom i sa sličnim kompanijama koji su po 30 ili 40 odsto zatamnjeni. To prvo mora da vidi svetlo dana, da građani Srbije znaju šta je ko prodao, šta je ko obećao i šta je ko kome dao da radi“, kaže Kokanović.

Dodaje da bi tek nakon toga trebalo da usledi sanacija postojećih rudnika, poput Bora i Majdanpeka, dok o budućim rudarskim projektima, kako navodi, „ne razmišljamo“.

Na pitanje o mogućnosti sudskih i arbitražnih postupaka zbog obustavljanja rudarenja, Kokanović se poziva na rad advokatske kancelarije Đorđević na monografiji o projektu „Jadar“.

„Advokatska kancelarija Đorđević učestvovala je u izradi monografije o litijumu i boru i na nekih 50 strana napisala ono što je samo mali deo malverzacija kada je reč o projektu Jadar, od strane kompanije, ove vlasti i institucija i što bi oni nama morali da isplate. Tako da se Sreten Đorđević sam ponudio da, ako dođe do arbitraže, besplatno zastupa državu i garantuje uspeh u sporu“, navodi Kokanović.

I na istoku zatišje

Aktivista organizacije „Timočka buna“ Martin Stanojević kaže da se izjava Entonija MekKlura o povlačenju rudarskih kompanija tokom izbornog procesa poklapa i sa situacijom na terenu u istočnoj Srbiji.

„Izjava se poklapa i sa situacijom u istočnoj Srbiji. I mi smo pretpostavljali otkad se Ziđin povukao sa terena da se očekuju izbori. Jeste tačno da oni na području lokaliteta Malka Golaja nisu imali sve dozvole za to što su počeli da rade, ali pretpostavljamo da su se povukli zbog izborne kampanje“, kaže Stanojević.

Prema njegovim rečima, Ziđin je pre povlačenja mehanizacije izvodio velike radove na lokalitetu Malka Golaja, u blizini Zaječara.

„Oni su radili ogromne radove, brane, nasipe, iskrčili šumu. Nama liči na pripremu za jalovište ili za neka okna. Oni su tu mehanizaciju povukli, ali su nastavili istražne radnje, a za te radnje imaju dozvolu“, navodi Stanojević.

Na sajtu Timočka buna, objavljeno je da su aktivisti krajem maja na lokalitetu Malka Golaja zatekli kolonu velikih damper kamiona, da je put bio svež i probijen kroz teren, a na prilazu su bile postavljene table sa natpisom „zabranjen ulaz neovlašćenim licima“. Sredinom avgusta, kako je navedno na njihovom sajtu, na terenu nije bilo ni kamiona, ni mašina, ni opreme, pa čak ni znakova.

I tada su se iz organizacije Timočka buna pitali zašto su mašine povučene ako Ziđin ima odobrenje za geološka istraživanja, i to 2028. godine, ali ne i odobrenje za eksploataciju i krčenje šume.

Stanojević očekuje da bi, ukoliko aktuelna vlast ostane na vlasti, Ziđin mogao da nastavi aktivnosti na način na koji je, kako tvrdi, radio i do sada.

„Ako ova vlast ostane na vlasti, očekujemo da će Ziđin pokušavati da nastavi kao što je radio i do sada, a to je da radi kako mu se prohte, a za dozvole ako se sete i kada se sete“, ukazuje naš sagovornik.

Dodaje da rudarske kompanije sada trpe veći pritisak nego ranije i da, bez obzira na ishod izbora, očekuje promenu odnosa prema njihovim aktivnostima.

„Do sada nisu imali pritisak koji imaju sada. Ja, pod jedan, očekujem da će doći do promene vlasti, a drugo, da ni u kom slučaju neće moći da rade kao što su radili do sada“, zaključuje Stanojević.