Neprihvatljivo da predsednik Republike predstavlja politički identitet stranačke liste – Lični stavovi

Ovaj sud, na čelu sa novim v.f. predsednikom koji je imenovan neposredno pred izbore, je već ekspresno odbio tri žalbe kao neosnovane, a u postupku su još dve, od kojih je jedna potpisnika ovih redova.

Začuđuje što su razlozi presuda Upravnog suda još lapidarniji i površniji u odnosu na one koje je doneo RIK. Oni se svode na to da se nespojivost funkcija narodnog poslanika odnosno predsednika Republike, kako to propisuje čl. 115 Ustava, ne utiču na pravo svakog građanina da se da se može kandidovati, s obzirom da se nespojivost ovih funkcija ože razmatrati isključivo izbora na jednu od ovih funkcija. Drugi ustavni i zakonski razlozi podnosilaca žalbe se uopšte ni ne razmatraju. Sve ukazuje na potpunu nedelotvornost pravnih lekova što je predmet više od deset zahteva za izbornim sporom pred Ustavnim sudom povodom izbora iz 2023/24. godine o kojima još uvek nije odlučio Ustavni sud.

U osporenim rešenima, a na osnovu prethodno navodno kompletno konstatovanog pravnog stanja, RIK utvrđuje činjenično stanje u kome, između ostalog, ističe da pod „zakonom propisanim uslovima za proglašenje“, podrazumeva isključivo uslove definisane Zakonom o izboru narodnih poslanika (ZINP), s obzirom na to da je dužna da se u svom radu pridržava nadležnosti utvrđene navedenim zakonom.“

Povodom navoda iz prigovora da je nedozvoljeno angažovanje Aleksandra Vučića u izborima dok je predsednik Republike i njegov položaj kao nosioca osporene izborne liste i kandidata za narodnog poslanika pod br 1., sukob interesa i funkcionerska kampanja, te da navedene okolnosti predstavljaju pravnu smetnju za proglašenje izborne liste, RIK je zaključila „da se njene nadležnosti u pogledu odlučivanja o podnetoj izbornoj listi iscrpljuju primenom odredaba ZINP-a, te da nije nadležna da ocenjuje da li su zakonske odredbe koje uređuju postupak kandidovanja na izborima u skladu sa Ustavom RS, niti da u postupku proglašenja izborne liste utvrđuje povredu propisa čija je povreda poverena drugim državnim organima.“

Aktuelni sastav RIK-a je, izgleda, toliko ubeđen u ispravnost iznetih stavova, da se ovaj deo inače kratkog obrazloženja konkretnih razloga za odbijanje prigovora, završava sledećim rečima: „Stoga ni navodi o sukobu interesa i funkcionerskoj kampanji sami po sebi ne mogu predstavljati osnov da RIK drugačije odluči…“

RIK se uopšte ne osvrće na odredbe Ustava i zakona koji regulišu status, prava i dužnosti predsednika Republike, opšta međunarodna pravila i norme koje je prihvatila naša zemlja, ali i propise i odluke organa o sprečavanju korupcije državnih funkcionera, a ukoliko ih pominje onda to čini nepotpuno i selektivno, uz stalna insistiranje da u izbornom procesu za njih ne postoji ništa drugo što nije decidirano navedeno u ZINP-u.

To je sa aspekta struke, prava – nečuveno i nedopustivo. RIK kaže „1) da je članom 102 stav 4 Ustava RS propisano da se izbor, prestanak mandata i položaj narodnih poslanika uređuje zakonom.“ Pri tome ne navodi da ispred ove odredbe postoji i odredba stava 3. istog člana koja glasi: „Narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa.“

Polazeći od ove polazne nepotpunosti i nedorečenosti, RIK tendenciozno i selektivno navodi i bolduje samo one konstatacije i činjenice koje opravdavaju njihov unapred i od ranije zauzet stav (na primer: 2) da je članom 52 st.1 Ustava RS izborno pravo definisano tako što je svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin RS ima pravo da bira i da bude biran itd.), a to je da navodno nije sporno je to što je aktuelni predsednik Republike, prihvatanjem da ne samo svojim imenom i prezimenom, nego i kao prvi kandidat na izbornoj listi, nosilac te liste i predvodnik izborne kampanje političke stranke figurira na toj listi.

Posebno problematično u njihovom nastupu je što ignorišu i obesmišljavaju primenu odredbi Ustava koje se neposredno primenjuju, da rešavaju bilo kakvo prethodno pitanje (čl.107 ZUP) ili obraćanje drugom organu na osnovu čl. 8 ZINP. Na primer, da provere u pogledu sumnje u sukob interesa da li je taj slučaj predsednik Republike prijavio ASK bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, što je bio dužan da učini i više puta ranije kao državni funkcioner najvišeg ranga u političko-izvršnoj grani vlasti, ali to nikada nije učinio. O tome postoje i brojne prijave Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) po kojima direktor ASK-e jednostavno ne želi da postupa u meritumu zloupotrebljavajući svoje diskreciono pravo.

U svim tim aktima se, insistira se na tome da je prekršen član 111 Ustava: „Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“. Na to ukazuje odluka Ustavnog suda iz 2012. godine i uporedna ustavnopravna praksa iz Republike Hrvatske.Jedna politička stranka ili grupacija ne predstavlja celokupnu državu, pa na ovaj način predsednik deli građane Republike Srbije i direktno radi na podrivanju i rušenju državnog jedinstva.

Tu je i kršenje člana 112 Ustava – Nadležnosti predsednika Republike, čime se izbori za Narodnu skupštinu čine unapred nelegitimnim. Između ostalog, ustavno ovlašćenje da nakon izbora i konsultacija sa predstavnicima izabranih izbornih lista predloži kandidata za predsednika Vlade. Prema članu 115 Ustava: „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.“

Ustavnopravno je sporno i neprihvatljivo kada predsednik Republike predstavlja osnovni personalni i politički identitet jedne stranačke liste. Tako se narušavaju postojeća pravila prema kojima bi izborna utakmica morala da bude ravnopravna i slobodna.

Problem je i u tome što se, kada je predsednik Republike nosilac naziva liste i prvi kandidat na takvoj parlamentarnoj izbornoj listi, uspostavlja neposredna institucionalna veza između postojeće predsedničke funkcije i kandidature za zakonodavni organ. To ne otklanja obavezu nadležnih državnih organa da već u kandidacionom postupku ocene formalne i suštinske posledice opisanog učešća aktuelnog predsednika Republike u zakazanim izborim To je i prva preporuka iz svih izveštaja ODIHR-a za Srbiju.

Takođe, izuzetno je važno da je na ovaj način prekršena i norma iz člana 6 Ustava: „Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom.“ Navedena ustavna norma odnosi se i na sukob javne funkcije sa privatnim interesima.

Ne bi se trebalo dozvoliti, kao na prethodnim izborima, da se od strane RIK-a, ali i ASK-a i od sudova, a na kraju i Ustavnog suda, sva navedena pitanja povodom potpunog uključivanja predsednika Republike u parlamentarne izbore mesecima pre njihovog raspisivanja, svedu na proveru postojanja saglasnosti za korišćenje imena i prezimena podnosioca liste i potpuno besmislenu frazu da navedeni organi postupaju isključivo po odredbama jednog zakona, a nezavisno od Ustava i utvrđene uloge, položaja, nadležnosti i odgovornosti predsednika Republike.

RIK na taj način opstruiše svoju osnovnu nadležnost – da se stara o zakonitosti izbora. Za sudove je, valjda, jasno da su nezavisni i da bi morali da sude (čl. 144 st. 1 Ustava) na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugih opštih akata, donetih u skladu sa zakonom.

Autor je sudija u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.