Da li su Vučićeva najavljena pomilovanja zakonita? – Društvo

Sagovornik Bete iz Ministarstva pravde nije mogao da potvrdi da je ispoštovana zakonska procedura oko odabira lica za pomilovanje.

„Mi ne znamo koga je Vučić pomilovao. Sve je to bila odluka bivšeg predsednika i naše ministarstvo neće učestvovati u sprovođenju te odluke. Vučićeve odluke bi sada trebalo da budu dostavljene nadležnim tužilaštvima i sudovima. Predmeti koji su u fazi istrage ili dokaznih radnji trebalo bi da budu dostavljeni tužilaštvima, a oni koji su u fazi suđenja ili je već presuđeno dostavljaju se sudu, pa će sud da obavesti zatvor“, objašnjeno je iz Ministarstva.

Ovakva izjava, koja dolazi iz Ministarstva pravde, otvorila je pitanje da li je postupak pomilovanja i abolicije, koji je najavio bivši predsednik, zakonit.

Sagovornici Danasa smatraju da je bivši predsednik prekršio proceduru, pa čak i zakon, jer on predviđa da u slučaju abolicije (prestanak krivičnog gonjenja) inicijativa mora da proistekne od samog ministra pravde, a da u slučaju pomilovanja osuđenog lica Ministarstvo treba da dâ mišljenje.

Mandić: Prekršen zakon, ali će pomilovanja verovatno biti izvršena

Članica CEPRIS-a Sofija Mandić kaže za Danas da najpre treba napraviti razliku između pomilovanja osuđenog lica i pomilovanja od krivičnog gonjenja (abolicije), jer se pomilovanje odnosi na lica koja su već pravnosnažno osuđena, dok abolicija predstavlja obustavu krivičnog gonjenja.

„Ministarstvo pravde učestvuje u oba procesa, s tim što, kada je reč o pomilovanju od krivičnog gonjenja, predlog može stići samo od ministarstva. Dakle, ako oni kažu: ‘Mi u tome nećemo učestvovati’, oni u stvari kažu: ‘Predsednik je pomilovao nekog od krivičnog gonjenja bez našeg predloga’. Ako je od tih 49 lica koja je Vučić spomenuo iko pomilovan u toj fazi, zapravo je ministarstvo reklo da je on to uradio bez njihovog predloga, odnosno mimo zakona“, kaže Mandić.

Ona napominje da Zakon o pomilovanju propisuje da u slučaju abolicije taj predlog mora stići od Ministarstva pravde i da predsednik takvu odluku ne može da donese samostalno.

„Što se tiče pomilovanja nakon osude, tu se traži molba osuđenog lica, mišljenje suda, ali i mišljenje Ministarstva pravde. Tako da u oba slučaja ministarstvo zapravo kaže da je dojučerašnji predsednik postupak sproveo sam, a samim tim i mimo zakona. Ja to tako tumačim“, navodi ona.

Na naše pitanje da li sudovi mogu da odbiju pomilovanja i abolicije zbog prekršene procedure, Mandić kaže da je malo verovatno tako nešto očekivati u trenutnim okolnostima, ali da bi savesni državni organi mogli i morali da provere da li su akti koji su njima dostavljeni pravno valjani.

„Pravni sistem ne predviđa tu vrstu anomalije, da bi predsednik tako teško mogao da povredi svoju dužnost. Sudovi kada dobiju takvu odluku će obustaviti postupak i reći: ‘Ovo je potpisalo ovlašćeno lice’. Jer on je predsednik Republike, on ima pravo da pomiluje i neće ulaziti u prethodnu istragu da li je pre toga prekršena procedura. Međutim, tužilaštvo sada ima razloga da ozbiljno sumnja da su te odluke donete mimo zakona, jer imamo javnu izjavu Ministarstva pravde da je to urađeno mimo zakona, te ima apsolutno dovoljno materijala da to istraži i čak obavezu da obavesti sud o takvim okolnostima, kako ne bi bila doneta odluka koja je posledica krivičnog dela“, kaže Mandić.

Ipak, ona napominje da su to dve razdvojene stvari.

„Jedna je sam akt koji je predsednik doneo i po kojem su sudovi i tužilaštva obavezni da postupaju, a druga stvar je da li je to urađeno u skladu sa zakonom i to može biti deo posebne istrage“, zaključuje ona.

Ilić: Ministarstvo pravde bi moralo biti uključeno

Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić objašnjava za Danas da je u konkretnom slučaju reč o pomilovanju koje podrazumeva oslobođenje od krivičnog gonjenja. On kaže da se ta vrsta pomilovanja ne pokreće po molbi, već isključivo po službenoj dužnosti.

„Zato, suprotno tvrdnji anonimnog sagovornika Bete da Ministarstvo pravde nije bilo uključeno u postupak, Zakon o pomilovanju predviđa da postupak po službenoj dužnosti pokreće ministar pravde. Prema tome, ukoliko je poštovana zakonom propisana procedura, Ministarstvo pravde — odnosno ministar pravde — moralo je da bude uključeno u postupak koji je prethodio odluci predsednika Republike“, kaže Ilić.

On napominje da ovaj slučaj otvara i jedno šire pitanje.

„Pomilovanje se u Srbiji i danas sprovodi prema zakonu donetom još 1995. godine. U tom propisu i dalje se mogu naći odredbe koje pripadaju jednom drugom pravnom i državnom vremenu — pominje se Savezna Republika Jugoslavija, koja odavno ne postoji, kao i smrtna kazna, koja je u Srbiji ukinuta“, navodi Ilić.

Tužilac dodaje i da u Srbiji nije samo problem opšte uverenje da svi građani nisu jednaki pred zakonom.

„Imamo i drugi, sistemski problem: i dalje su na snazi propisi pisani za državu i pravni sistem koji više ne postoje, što uveliko otvara pitanje pravne sigurnosti“, naglašava Ilić.

Bez odgovora nadležnih

Pošto Ministarstvo pravde nije demantovalo izvor koji je medijima izjavio da Ministarstvo pravde ne učestvuje u procesima najavljenih pomilovanja, naša redakcija je pokušala da stupi u kontakt sa ministrom pravde Nenadom Vujićem, ali se ministar nije javljao na telefon niti nam je odgovorio na poslatu poruku.

Javnost još uvek ne zna ni koje osobe će biti pomilovane i abolirane, iako su od te najave prošla dva dana.

Naša redakcija obratila se savetnici za medije Aleksandra Vučića Suzani Vasiljević sa pitanjem zbog čega javnost još uvek nije obaveštena o imenima pomilovanih i aboliranih i da li će se spisak tih osoba naći u Službenom glasniku ili na sajtu Predsedništva, ali nam na pitanja nije odgovoreno.