Sada Vučić bitno menja taktiku: Nema dijaloga sa njegovim neprijateljima – Lični stavovi

Dakle, ta koncepcija implicira arbitrarno oduzimanje slobode političkim oponentima bez krivičnog procesa. U kontekstu moje rasprave bitno je napomenuti da lustracija za koju jesam nije krivični proces već vrsta političke i administrativne diskvalifikacije. Prema tome, zatvorskih kazni ne može biti bez krivičnog procesa vođenog u duhu vladavine prava.

Ako se rečeno ima u vidu, onda tvrdnja da nema dijaloga sa onim koji su ga ukinuli ili ga sveli na karikaturalni oblik, ne sadrži ni poziv na krivičnu odgovornost ni na lustraciju. Ali, ta tvrdnja ima neposrednu vezu sa prirodom režima koji je na delu već gotovo 15 godina. Neki će ga označiti kao autokratski, drugi kao – bar na nivou nastojanja – totalitarni, treći kao firerski itd. Bilo kako bilo, u svakom slučaju sigurno je antidemokratski jer je razorio temeljne principe demokratskog ustavno-pravnog poretka – pravna država, medijske slobode, individualna prava itd.

Dakle, sve garante dijaloga; nije reč samo o odnosu između vlasti i opozicije, već o svakoj sferi društvenog života. Stoga je srž ovoga režima – militantnost, ali to nije ona jakobinsko-revolucionarnog tipa, jer je ova poslednja bila posledica ideološkog rigorizma. Niti ona vođena državnim razlogom (odnos vrha režima prema problemu Kosova je paradigmatični primer koji to pokazuje). Militantnost ove vlasti nema svoj izvor u bilo kakvoj ideologiji već u simbiozi razularene volje za moć i nezasitne gladi za bogaćenjem (Auri sacra fames – latinski).

Struktura date vlasti je piramidna na čijem vrhu je „osoba nad osobama“, suveren faktički postavljen iznad zakona. Hijerarhijski odnosi unutar te piramide su specifični jer nisu fiksni, već je napredak na hijerarhijskoj lestvici nužno povezan za ispoljavanje lojalnosti „osobi nad osobama“. Osobenost te koterije ogleda se u tome što niko od onih koji se uključe u nju ne mogu svojevoljno da se isključe iz nje. Zna se u kojoj vrsti koterije taj običajni zakon, kao i zakon ćutnje (omerta)
Ta privilegovana manjina nastoji da uspostavi strogu kontrolu nad svim sferama društvenog života, ali i nad pravosuđem, bezbednosnim službama, policijom…

Uspostavljajući monopol nad elektronskim medijima sa nacionalnim pokrivanjem, uključivši i RTS, dosadašnji režim je vršio verbalno satanizovanje nosioce drugačijeg mišljenja koje je bila potpora za različite oblike neverbalnog nasilja na nivou društva i kritičke javnosti.

Posle pada nadstrešnice, tj. posle nastanka studentskog pokreta dolazi period radikalizacije represivnih mera: montirani politički procesi, različite vrste policijskog i parapolicijskog terora i torture, podsticanje na stvaranje atmosfere sveopšte društvene nesigurnosti u kojoj dolazi do pokušaja ubistava demonstranata uletanjem vozača automobila među njih, lomljenjem vilice, formiranje jurišnih odreda batinaša i slično.

Stavovi najviših funkcionera takvog režima ne mogu se tretirati kao drugačije mišljenje jer su ti stavovi usmereni na onemogućavanje izražavanja drukčijeg mišljenja. Ne može se staviti znak jednakosti između pristalica antipluralističke i pristalica pluralističke koncepcije. Svakako bi bilo tragikomično recimo tvrditi da je Staljin bio pluralistički nastrojen.

No, pošto je vrh režima shvatio da ultrarepresijom nije uspeo da zaustavi pretvaranje studentskog pokreta u politički subjekt čiji je uticaj na biračko telo daleko veći od SNS-a, sada Vučić menja bitno taktiku izazivajući na duel prvog na Studentske liste Srdanovića i naloživši članovima svoje stranke da insistiraju na televizijskim dijalozima i raspravama.

Posle toga RTS čiji je stvarni generalni direktor van njega navodno samoinicijativno pozvao na raspravu između Vučića, Srdanovića i direktorku Crte. Time RTS čini „kopernikanski obrt“ u svojoj uređivačkoj politici. Naime, aktivnosti studentskog pokreta koje prerastaju u ogromne masovne demonstracije: pešačenja studenata od Beograda do Novog Sada gde se susretaju sa novosadskim studentima i građanima koje frenetično pozdravljaju mase građana iz tog grada i onih došlih iz različitih gradova, zatim, u Kragujevcu, Nišu i na kraju u Beogradu gde se okupilo blizu pol miliona protestanata; svi ti događaji bi u svakoj evropskoj državi bili za svaki javni servis „vest dana“ (breaking news). Međutim, na našem tzv. javnom servisu vladala je tim povodom grobna tišina; štaviše, uz šture iskrivljene informacije, te najveće manifestacije građanske neposlušnosti u dosadašnjoj istoriji Srbije postaju na RTS predmet demonizacije.

Studenti se nazivaju ustašama, teroristima, izdajnicima koji su samo realizatori tuđih ideja unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Tipična otrcana upotreba teorije zavere. Da li je ikad neko od studenata gostovao na RTS? Nikada.

Naprotiv, u televizijske studije pozivaju se oni goste koji orkestrirano podržavaju masovne čistke na univerzitetima, srednjim školama i kulturnim ustanovama. Antiintelektualizam uparen sa antidijaloškom kulturom. U odsustvu dijaloga i kritičkog mišljenja u školama i na univerziteta ove obrazovne institucije pretvaraju se svoju suprotnost, u kasarne koje disciplinuju đake i studente i proizvode duh podaništva.

Izazivanjem svojih izbornih oponenata na televizijske dvoboje režim nastoji da postigne dva cilja. Prvi je da simuliranjem dijaloga (bučnim dugim monolozima koji ne služe razmeni argumenata već blaćenju suparnika) pokuša da obeshrabre i poljulja poverenje potencijalne pristalice pre svega Studentske liste i time da osetnije smanji procenat izlaznosti. Drugi cilj je da uveri svetsku javnost i inostrane posmatrače da u predizbornoj kampanji vlast i opozicija imaju ravnopravni status na glavnim medijima.

Ukoliko bi članovi Studentske liste i antivučićevske stranke prihvatili ovaj ponuđeni dijalog, oni bi time obezbedili neprijateljima dijaloga demokratski legitimitet. Ili, da se poslužim Srdanovićevom metaforom, time bi dali „veštačko disanje političkim davljenicima“.

To su manipulativne zamke modernih varvara za koje su istinsko rodoljublje, dostojanstvo i čast, savest i stid stvar davno minulog doba.

Autor je počasni predsednik Međunarodne filozofske škole Felix Romuliana

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.