Ekstremističke stranke nižu uspehe – a to plaši ljude – Svet

Na izborima održanim 6. septembra u pokrajini Saksonija-Anhalt najveći uspeh ostvarila je Alternativa za Nemačku (AfD), osvojivši 43,8 odsto glasova, više nego ikada do sada.

Iako nije osvojila apsolutnu većinu, AfD je postala daleko najjača politička snaga u toj istočnonemačkoj pokrajini. Posebnu pažnju izaziva činjenica da pokrajinski ogranak AfD-a u Saksoniji-Anhalt nemačka služba za zaštitu ustava smatra desnoekstremističkim.

Dan nakon izbora kancelar Fridrih Merc izjavio je da je „duboko šokiran“ rezultatima. „Nije se promenila samo Saksonija-Anhalt, već čitava Nemačka“, upozorio je nemački kancelar.

Njegova CDU doživela je težak poraz. U odnosu na izbore 2021. podrška je pala sa 37,1 na 17,2 odsto glasova.

Dve nedelje kasnije usledio je novi udarac. Na izborima u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji CDU prvi put u istoriji nije prešla cenzus od pet odsto. A AfD je i tamo postala najjača stranka sa 38,2 odsto glasova.

Istog dana Levica je pobedila na izborima u Berlinu i verovatno će predvoditi narednu pokrajinsku vladu u glavnom gradu Nemačke. CDU je tamo završila na drugom mestu, dok je AfD bila treća.

Strah od jačanja političkih krajnosti

Ti izbori ukazuju na rast podrške partijama koje se nalaze na suprotnim krajevima političkog spektra. Za mnoge Nemce to je posebno osetljivo pitanje zbog istorijskih iskustava s nacističkim režimom i komunističkom vlašću u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj.

Prema istraživanju javnog mnjenja „Šta brine svet?“ koje je u martu i aprilu sproveo institut Ipsos, gotovo svaki peti Nemac izrazio je zabrinutost zbog porasta političkog ekstremizma.

Još je upečatljiviji podatak da 82 odsto građana smatra da se Nemačka kreće u pogrešnom smeru.

Takvi rezultati ukazuju da iza izbornih promena stoji šire nezadovoljstvo stanjem u zemlji.

Kako se meri raspoloženje jednog društva?

Istraživači raspoloženje građana analiziraju na različite načine. Pored klasičnih anketa, prate se rasprave na internetu i društvenim mrežama, ali i javni protesti i demonstracije.

Kerstin Pal iz Instituta Maks Plank za ljudski razvoj objašnjava da politička pitanja često dobijaju mnogo šire značenje od samih činjenica. Na primer, loša infrastruktura za građane nije samo dokaz nedovoljnih ulaganja.

„Ljudi je mogu doživeti kao znak da su zaboravljeni i zapostavljeni od strane političkog rukovodstva“, navodi Pal.

Upravo takva osećanja često oblikuju političke stavove mnogo snažnije nego konkretni statistički pokazatelji.

Kada politički protivnik postane neprijatelj

Stručnjaci razlikuju dva oblika polarizacije. Prvi je emocionalna ili afektivna polarizacija.

Eva Valter, profesorka socijalne psihologije sa Univerziteta u Triru, objašnjava da se ona javlja kada politički protivnici više ne budu samo rivali već postaju objekat otvorene netrpeljivosti.

„Afektivna polarizacija znači rastuću mržnju prema političkom protivniku“, kaže Valter.

Demokratija funkcioniše zahvaljujući kompromisima između različitih političkih opcija.

„Političari ne moraju da se vole, ali moraju da se međusobno poštuju. Kada to poštovanje počne da nestaje, nastaje problem za demokratiju“, upozorava ona.

Društvo podeljeno oko prioriteta

Drugi oblik predstavlja ideološka polarizacija. Ona nastaje kada različite grupe građana imaju potpuno različite predstave o tome koji problem je najvažniji.

Mnogi birači desnog centra i desnice u Nemačkoj kao najveći izazov vide migraciju. S druge strane, veliki deo birača levice smatra da je klimatska kriza najhitnije pitanje.

Takve podele dodatno se produbljuju kada se više kriza odvija istovremeno. Istraživači takvu situaciju nazivaju „polikrizom“.

„Trenutno imamo preplitanje klimatske krize s krizom dostupne energije i ekonomskim problemima“, kaže Eva Valter.

Dok jedni traže brzo napuštanje fosilnih goriva, drugi strahuju da bi takva politika dodatno povećala cene energije i troškove života.

Zašto raste nepoverenje prema politici?

Prema ocenama stručnjaka, građani žele pre svega osećaj da političari razumeju njihove probleme. Tu, međutim, nastaje teškoća. Kada se istovremeno pojavi više velikih kriza, nijedna vlada ne može da zadovolji očekivanja svih grupa.

„Polikrize otežavaju političko delovanje i smanjuju poverenje građana da političari mogu da reše probleme koji su njima važni“, kaže Valter.

U takvom okruženju ekstremističke partije često nude jednostavne odgovore na složene probleme. „One zadovoljavaju potrebu ljudi za jasnim objašnjenjima i jednostavnim rešenjima“, upozorava profesorka.

To kod dela birača stvara utisak da upravo ekstremne političke opcije imaju odgovore koje tradicionalne partije nemaju.

Šta demokratske stranke mogu da nauče?

Eva Valter smatra da demokratske partije mogu mnogo da nauče iz medicine.

„Kada čovek ode kod lekara sa bolom, važno je da lekar taj bol prepozna i ozbiljno shvati“, objašnjava ona.

Čak i kada problem ne može odmah da bude rešen, pacijent želi da oseti da je saslušan. Isto, po njenom mišljenju, važi i za politiku.

„Ljudi žele da budu viđeni i shvaćeni. Zato političari moraju jasno da pokažu da razumeju njihove probleme i potrebe“, kaže Valter.

U suprotnom raste osećaj zapostavljenosti, a sa njim i spremnost birača da podrže političke opcije koje obećavaju radikalne promene.