Uvlačenje u kontekst – Nemanja Rujević

Da ne bih bauljao i ćarlijao po našem kontekstu, evo sam pogledao u nemački rečnik, čuveni Duden (nešto kao Vujaklija). Piše da je kontekst „sadržinska misaona i značenjska sprega u kojoj neki iskaz stoji; činjenični i situacioni okvir iz kojeg se on mora razumeti“.

Podlac bi, recimo, mogao da iseče izjavu u kojoj Ana Brnabić na N1 pominje „čmar“, ali to bi bilo izvlačenje iz konteksta jer nije naša nova v. d. predsednica tek tako izustila „čmar“ nego je nevino citirala kandidata Studentske liste koji je o jednoj novinarki RTS-a pre godinu i po na društvenoj mreži napisao da su joj „usta i čmar zamenili uloge“.

Ovaj kolumnista se hvata za kolt kad čuje nešto o kontekstu (gde je kontekst, tu je izvlačenje iz istog) jer onaj koji stavlja primedbe o kontekstu drži se samo misaonih sprega i situacionog okvira koji mu pašu pa, da prosti Brnabić ako je komplikovano, izvlači kontekst iz konteksta.

Kandidat jeste napisao da su novinarki RTS-a „usta i čmar zamenili uloge“, ali gle, možda je to sve učinio u kontekstu u kojem režim preko RTS-a i ostalih halebardi pobunjeni narod zove ustašama, silovateljima i plaćenicima. To je kontekst konteksta u kojem primedba o „čmaru“ deluje milozvučno kao kad poslednja svetlost ogreje stene Luizijane pre nego što zvečarke izmile.

O moći jezika govorili su silni umovi, neka ovde budu citirana samo dva. Prvo pevač ovdašnji, Aca Lukas – „nekad reči tako malo znače“. Drugi je Zalud-Uzalud koji je u Zemlji čuda rekao Alisi da reči mogu svašta da znače, „jedino je pitanje čije je da time gospodari“. Obojica velikana su u pravu.

Prelazimo na iduću dvojicu, doduše ne velikana filozofije nego velikana institucija.

Zaštitnik prava građana Milan Pašalić, ili tako nekako, beše upitan šta radi glede policijskog nasilja protivu građana. Ali instituciji su ruke vezane, kaže zaštitnik, zato što navodne žrtve navodnog nasilja neće da daju iskaze pa zaštitnik može da pita policiju, a policija neće da prizna i slučaj svrši u fioci.

Ne bi li brojni video-snimci mogli da pomognu? Ne bi, rekao je Milan ili Zoran, tako nekako, jer cenjena institucija mora da proveri šta je prethodilo i šta je bilo posle i „ne može se, na primer, jedan snimak iseći pa se na osnovu toga praviti priča“.

Razumeli ste, potreban je kontekst. Ako vidite snimak na kojem devetorica žandarma oklopljenim cokulama šutiraju čoveka na zemlji ili ga pendreče, našem zaštitniku Pašaliću, ili tako nekako, ključno je da se navodna žrtva javi jer možda to nije žrtva nego uživalac u sado-mazo uličnom performansu.

Samo na osnovu snimka nemoguće je utvrditi šta je prethodilo i šta je bilo posle. Može biti da je „isečenom snimku“ prethodio mrki pogled građanina u pravcu naših snaga reda ili da im je posle građanin, stenjući od batina, čak dobacio da su „žbirovi“, „kerovi“, „čmarovi“, štagod. To bi promenilo na stvari jer kontekst je sve, drugarice i drugovi.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Zoran Antonijević, ili tako nekako, i on sav institucionalan, oštro je osudio što je direktorka Studija B (to, izgleda, još postoji) rekla da je kandidat Studentske liste neprihvatljiv jer je Crnogorac. To nikako ne može, rekao je poverenik, to nije lepo i to je diskriminacija, a onda je dodao malo konteksta.

U spotu studenata Fakulteta dramskih umetnosti se, kaže, kanda preti „odmazdom“ ljudima na vlasti, pa ni to nije lepo, jer se u spotu vidi prvi među nama kao sirak tužni bez nigđe nikoga, a onda na kraju neko briše zatvorski hodnik.
Još kaže Zoran ili Milan, tako nekako, nije lepo da se ljudi zovu ološem, mafijom, teroristima i ustašama, dakle naš se poverenik držao misaonih sprega i situacionog okvira koji mu pašu (pašalić?), a kako bi ispalo da su „svi isti“, a on, poverenik, iznad situacije na braniku institucije.

Svi su isti i najvećoj od naših institucija, Radio-televiziji Srbije, pa njihovo odeljenje za saopštenja piše studentima kako nije tačno da su u programu zanemareni – emituje se svakog božijeg dana trideset sekundi predizbornog materijala koji dostave i to u Dnevniku! To je kontekst!

Ima, rekla bi sada institucija Vaservage, i kontekst oko konteksta. Recimo u nedelju, pri ostavci prvog među nama (kojeg danas poslednji put zovem tako), Studentska lista predstavljena je u 30 sekundi, taman koliko je trajala reklama za lanac dućana gde su kiseli krastavci (9-12 cm komad, 680 grama ali valjda sa sve tekućinom) na popustu za 149 dinara po tegli.

Prvi među nama predstavljen je u istom Dnevniku, rastegljivom po potrebi, u više od sat vremena, sa sve prenosom melodramatične ostavke, kao i onim što je prethodilo Vučiću, a to je Vučić, i što je bilo posle Vučića, a to je Vučić.

Kontekst konteksta je, da skratimo priču, da Zabela ima odličan bazen za narod i još bolji restoran, onde su robijaši i kuvari i konobari, ima posla ko hoće da radi i nije tačno da svi čiste hodnike usamljeni.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.