Ukupna inflacija među najnižima u Evropi, ali bazna među najvišima: Šta se zapravo dešava sa cenama u Srbiji? – Ekonomija

Ovaj podatak ukazuje da usporavanje ukupne inflacije ne znači nužno i potpuno smirivanje inflatornih pritisaka, budući da bazna inflacija pokazuje da domaći cenovni pritisci i dalje ostaju snažni.

To je pokazala analiza Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), objavljena u okviru publikacije „Kvartalni monitor“, koja je predstavljena u petak, 25. septembra.

U prevodu, iako državni zvaničnici govore da je inflacija pala, ako pri ulasku u prodavnicu nemate utisak da su cene zaista počele da miruju, upravo bazna inflacija može statistički da objasni zbog čega je taj osećaj i dalje prisutan.

Na predstavljanju „Kvartalnog monitora“ rečeno je da je, nakon ubrzanja u prvih pet meseci 2026. godine, ukupna inflacija u Srbiji tokom leta naglo usporila – sa 3,5 odsto u maju, na 2,7 odsto u junu, zatim na 1,9 odsto u julu, da bi u avgustu blago ubrzala na 2,2 odsto.

Ukupna inflacija u Srbiji bila je i u julu i avgustu među najnižima u Evropi. Podaci iz „Kvartalnog monitora“ pokazuju da je Srbija u julu ove godine imala međugodišnju inflaciju, merenu harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HIPC) koja je iznosila 2,2 odsto, nižu od većine evropskih zemalja. Nižu inflaciju od Srbije imale su samo Švajcarska, Švedska, Češka, Mađarska, Danska, Estonija i Malta.

Inflacija u Srbiji bila je niža i od proseka u Evropi, koji je iznosio tri odsto. Srbija je istovremeno zabeležila najnižu stopu inflacije među zemljama Zapadnog Balkana, gde je prosečna inflacija iznosila 4,1 odsto.

Međutim, autori analize „Kvartalnog monitora“ ukazali su da ovaj pad ne treba tumačiti kao trajno smirivanje inflacije.

Analiza je pokazala da je veliki deo usporavanja inflacije posledica privremenog pojeftinjenja hrane, do kojeg je došlo zahvaljujući dobroj poljoprivrednoj sezoni.

Tako su cene neprerađene hrane u julu bile 12,9 odsto niže nego godinu dana ranije. Da nije bilo pada cena hrane, pokazao je „Kvartalni monitor“, inflacija u Srbiji bi u julu i avgustu bila iznad četiri odsto.

S druge strane, na rast inflacije uticao je rast cena goriva, ali je njegov doprinos inflaciji bio manji nego što se očekivalo, pre svega zbog smanjenja akciza.

Analiza „Kvaratalnog monitora“ pokazala je da su domaće cene goriva nastavile da rastu, ali sporije nego u zemljama Evropske unije: njihov međugodišnji rast u julu iznosio je 11,4 odsto u Srbiji, naspram 18,3 odsto u evrozoni i 14,4 odsto u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE). Takva razlika u velikoj meri odražava privremeno umanjenje akciza na naftne derivate.

U „Kvartalnom monitoru“ je, međutim, ukazano da su, uprkos smanjenju akciza, cene goriva u avgustu u Srbiji bile 15,4 odsto više nego godinu dana ranije.

Međutim, nasuprot kretanju ukupne inflacije, pokazatelji koji bolje odražavaju domaće cenovne pritiske ukazuju na njihovo jačanje: bazna inflacija je u avgustu ubrzala na 4,7 odsto i premašila gornju granicu ciljanog intervala Narodne banke Srbije (NBS), rast cena usluga ostao je visok, na 6,6 odsto, dok je međugodišnji rast proizvođačkih cena u industriji ponovo ubrzao, na 9,1 odsto.

To ukazuje da domaći inflatorni pritisci nisu nestali, dok je rizik od rasta svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda i dalje visok, navedeno je u analizi „Kvartalnog monitora“.

Zbog toga se očekuje da će ukupna inflacija u Srbiji u narednim mesecima umereno rasti, usled povećanja cena jesenjih kultura zbog suše, fiskalnih stimulansa, kao i rasta troškova poslovanja u Srbiji.

Prema očekivanjima autora „Kvartalnog monitora“, prosečna inflacija u 2026. godini mogla bi da iznosi oko 3,3 odsto, dok bi međugodišnja inflacija krajem godine mogla da dostigne oko 4,5 odsto.

Šta pritiska baznu inflaciju?

Na pitanje šta nam činjenica da je bazna inflacija među najvišima u Evropi govori o stvarnom stanju inflatornih pritisaka u Srbiji, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i jedan od autora publikacije „Kvartalni monitor“ Milojko Arsić kaže da ukazuje na to da su inflatorni pritisci u Srbiji i dalje relativno visoki.

„To znači da postoje neki sistemski faktori koji utiču na rast relativno velikog broja cena, pri čemu je reč o cenama koje nisu pod velikim uticajem kretanja na svetskom tržištu ili državnih odluka“, objašnjava Arsić za Danas.

Za razliku od ukupne inflacije, koja obuhvata i cene energenata, hrane, na koju utiču sezonski faktori, kao i akciznih proizvoda, bazna inflacija isključuje te kategorije. Zbog toga ona, prema njegovim rečima, bolje pokazuje kakav je odnos ponude i tražnje, odnosno kretanje cena koje je pre svega rezultat domaćih ekonomskih uslova.

Upitan koji su trenutno glavni domaći faktori koji održavaju tu visoku inflaciju, Arsić odgovara da na visoku baznu inflaciju trenutno utiču dva glavna faktora – troškovi i tražnja.

Kada je reč o troškovima, pre svega rastu troškovi rada i zakupnina, kao i troškovi energije, odnosno cene, na primer, električne energije koje povećavaju troškove proizvodnje.

Zbog toga bi, ističe Arsić, eventualni novi rast cena energenata ponovo imao uticaj i na baznu inflaciju, iako indirektno.

„Rast cena energenata ugrađuje se u cene drugih proizvoda, budući da se energija koristi u njihovoj proizvodnji. Koliko bi se taj rast odrazio na krajnje cene zavisilo bi od toga koliki je udeo troškova energije u ukupnim troškovima proizvodnje određenog proizvoda“, objašnjava Arsić.

Drugi faktor koji utiče na rast bazne inflacije, ukazuje Arsić, jeste visoka tražnja. Na nju, kako kaže, utiču zarade i penzije, koje tokom ove godine, dodaje, beleže relativno visok rast, kao i relativno visoka državna potrošnja.