Potez bez presedana: Tramp zabranio kanadski alkohol, ali postoji velika caka – Svet

Zabrana, koja se odnosi na kanadska alkoholna pića u vrednosti od oko 800 miliona dolara, koliko su SAD uvezle prošle godine, predstavlja najnoviji potez u trgovinskom ratu „milo za drago“, koji već uključuje izuzetno visoke carine i zabranu američkog alkohola u Ontariju i drugim kanadskim provincijama, piše CNN.

Ipak, stručnjaci kažu da većina američkih kupaca verovatno neće odmah primetiti zabranu, delom zbog alternativnih načina uvoza, izuzetaka, kao i činjenice da su distributeri imali vremena da naprave zalihe uvoznog kanadskog alkohola pre nego što je zabrana stupila na snagu.

Istovremeno, s obzirom na to koliko se trgovinska situacija sa Kanadom brzo menja, sve može da se promeni u veoma kratkom roku. Nekoliko sati pre stupanja zabrane na snagu, Tramp je rekao da je uveren da će SAD izaći kao pobednik i da očekuje da će Kanada uskoro doći za pregovarački sto i ponuditi dogovor.

„Oni žele da postignu dogovor sa nama, stalno nas zovu. Problem je u tome što su se prema Sjedinjenim Državama ponašali veoma nepravedno“, rekao je Tramp novinarima u ponedeljak.

„Tokom naredne tri ili četiri nedelje, doći će kod nas i reći: ‘Ukidamo sve carine’“, rekao je Tramp. Međutim, kanadski premijer Mark Karni nije rekao ništa što bi ukazivalo na takav potez.

Sitna slova

Viski i likeri, među najvažnijim kanadskim izvoznim alkoholnim proizvodima u SAD, izuzeti su od zabrane kada se prodaju u ambalaži većoj od četiri litra. U tim slučajevima na njih se neće primenjivati ni carine.

Međutim, takva promena zahteva da kompanije imaju odgovarajuću ambalažu ili da je nabave, a zatim da ponovo pune manje boce koje se češće prodaju u prodavnicama alkoholnih pića. Sve to može povećati troškove kompanija, koji bi potencijalno mogli biti preneti na potrošače kroz više cene.

Crown Royal (kanadski brend viskija) je, čini se, u posebno povoljnom položaju, jer kompanija već šalje velike količine viskija u SAD, gde se svi proizvodi namenjeni američkom tržištu flaširaju.

Osim izuzetaka za velike količine, veoma mali broj alkoholnih pića koja se šalju iz Kanade pošteđen je zabrane.

„Korišćenje zabrana uvoza protiv saveznika je bez presedana i predstavlja veliko odstupanje od američke trgovinske politike“, rekla je Inu Manak, viša saradnica na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju koja se bavi trgovinskom politikom.

„Ovo je veoma simbolična stvar, predstavlja još jedan oblik eskalacije čiji je cilj da se kanadski pregovarači vrate za pregovarački sto. Ali premijer Karni ne žuri da postigne dogovor pre američkih međuizbora“.

Industrija alkohola zabrinuta

Neki zaposleni i rukovodioci u industriji alkohola izrazili su razočaranje zbog eskalacije trgovinskog rata.

„Zaista je žalosno što je naša industrija uvučena u ovo“, rekao je Kris Svonger, predsednik i izvršni direktor Saveta destilovanih alkoholnih pića Sjedinjenih Država (DISCUS), industrijskog udruženja.

„Američki proizvođači žestokih pića izvoze širom sveta. Ne želimo da se carine primenjuju na naše proizvode i ne želimo da se carine primenjuju na naše uvozne proizvode. Volimo da se takmičimo ukusom i kvalitetom, a ne carinama.“

Svonger je zabranu američkog alkohola koju su uvele pojedine kanadske provincije opisao kao „nepotrebnu grešku“ i izrazio nadu da će američka zabrana primorati Kanadu da promeni svoju politiku.

„Naporno radimo kako bismo vratili obe vlade za pregovarački sto i rešili ovo pitanje“, rekao je.

Manak je istakla da su kanadske provincije zabranile američki alkohol tek kao odgovor na najavljene američke carine.

„Rečeno jezikom dečjeg igrališta, Sjedinjene Države su prve počele. Kanada je odgovorila“, rekla je.

A sada američki zvaničnici odgovaraju na taj odgovor, pokazujući kako eskalirajući ciklus uzajamnih mera može da izmakne kontroli.

Zabuna oko alkohola

Menadžer prodavnice alkoholnih pića u Nijagarinim vodopadima u saveznoj državi Njujork, udaljene manje od osam kilometara od kanadske granice, rekao je CNN-u da je zbunjen i zabrinut zbog američke zabrane kanadskog alkohola.

„Imamo mnogo kanadskih kupaca i mnogo kanadskog alkohola. Ovo nije dobro za poslovanje“, rekao je menadžer, koji je govorio pod uslovom anonimnosti. „Ljudi valjda imaju slobodu da piju, zar ne?“

Zaposleni u prodavnici alkoholnih pića u Port Hjuronu u Mičigenu, blizu granice sa Ontarijom, takođe je rekao CNN-u da mnogi njegovi kupci kupuju kanadski viski, uključujući Crown Royal, Black Velvet i Rich and Rare.

Međutim, zaposleni u prodavnici u Mičigenu dodao je da je broj kanadskih kupaca značajno opao tokom poslednjih godinu dana.

„Imamo mnogo manje kanadskih kupaca nego ranije“, rekao je.

Zakon iz 1930. godine

Da bi uveo zabranu kanadskog alkohola, Tramp se poziva na član 338 Zakona o carinama Smoot-Hawley iz 1930. godine, ozloglašenog trgovinskog zakona koji je pogoršao Veliku depresiju i koji je, na prilično šaljiv način, prikazan i u filmu „Slobodan dan Ferisa Bju(el)era“.

Ovaj zakon omogućava predsedniku Sjedinjenih Država da uvede carine do 50 odsto ili čak zabrani određeni uvoz kada druga zemlja diskriminiše „trgovinu Sjedinjenih Država“, prema tekstu zakona.

Međutim, pošto nijedan predsednik pre Trampa nije koristio ovaj zakon na ovaj način, sudovi se još nisu izjasnili o tome šta administracija mora da dokaže kako bi ispunila njegove uslove.

Pored alkohola, zabrane se odnose i na određene kanadske mlečne proizvode, poput surutke, kao i na motocikle. Trampova administracija na sličan način tvrdi da se američkim kompanijama u tim oblastima nanosi nepravda.

Ukupno, zabrane obuhvataju robu vrednu gotovo milijardu dolara koju su SAD prošle godine uvezle iz Kanade, prema podacima savezne trgovine.

Kanadska industrija alkohola posebno zavisi od SAD

Delimična kanadska zabrana američkog alkohola teško je pogodila američku industriju.

Izvoz američkih žestokih pića u Kanadu pao je za 70 odsto nakon što su kanadske provincije počele da uklanjaju američko vino i žestoka pića sa polica prodavnica u martu 2025. godine, prema podacima DISCUS-a.

Međutim, kanadska industrija alkohola posebno zavisi od američkih potrošača.

Oko 93 odsto kanadskih žestokih pića završilo je u Sjedinjenim Državama tokom 2025. godine, prema podacima DISCUS-a.

„To će biti apsolutno pogubno za Kanadu i kanadske proizvođače destilovanih pića“, rekao je Svonger.