Bivši ambasador Turske u Beogradu o presudi Hašimu Tačiju: Ratni kriminalac ili heroj nezavisnosti – Svet

Tačijeva presuda, nakon što je sedam godina bio u pritvoru u Holandiji, izazvala je masovne proteste na Kosovu, dok su iz Beograda ubrzo stigle vesti o zadovoljstvu zbog presude.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić iskoristio je strogu zatvorsku kaznu kao povod da ponovi tvrdnju da je Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) teroristička organizacija, pokušavajući da time oslobodi odgovornosti srpske nacionaliste.

Zanimljivo je da sud koji je izrekao presudu nije telo Ujedinjenih nacija. Štaviše, sudije „Specijalizovanih veća Kosova“, koja pravdu sprovode u ime naroda Kosova, nisu sa Kosova.

Pod snažnim pritiskom zapadnih država, Skupština Kosova bila je primorana da 2015. godine odobri osnivanje ovog posebnog suda, kojim rukovode strane sudije, kako bi se procesuirali ratni zločini počinjeni tokom perioda 1998–1999. godine.

Jedanaest godina kasnije, svi građani Kosova, kako pripadnici vladajuće stranke tako i opozicije, duboko žale zbog tog skupštinskog odobrenja i smatraju ga tužnom odlukom.

Dug Kosova prema Zapadu

Hašim Tači je političar koji, zajedno sa Ibrahimom Rugovom, koga smatraju ocem kosovske nacije (a koji je preminuo pre proglašenja nezavisnosti 2006. godine), ima status nacionalnog heroja.

Bio je jedan od vodećih aktera u oslobađanju svoje zemlje i proglašenju nezavisnosti, opredelivši se za oružanu borbu protiv represije i terora Miloševićevog režima i u tu svrhu osnovavši Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK).

Poznato je da je Kosovo, koje je pobedu ostvarilo zahvaljujući intervenciji NATO-a, sarađivalo sa Privremenom administrativnom misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), proglasilo nezavisnost uz podršku Zapada, a potom ga je priznalo oko 100 država. Usvajanjem osnovnih zakona koje je nametao Zapad, Kosovo je, prema ovom tumačenju, „platilo svoj dug“ liberalnom i kapitalističkom svetu.

Srpskim ratnim zločincima je suđeno; sada je red na kosovske Albance.

U taj kontekst spada i Specijalizovani sud za Kosovo. Dok su vodeće ličnosti Miloševićevog režima pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) procesuirane i osuđivane za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, činjenica da odgovorni za zločine počinjene od strane Oslobodilačke vojske Kosova nisu izvedeni pred lice pravde izazvala je nelagodu u međunarodnoj zajednici, zbog čega je suđenje nekim komandantima OVK postalo nužnost, odnosno obaveza.

Među njima je i Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koja ima oko 7–8 odsto glasova. On je uhapšen i procesuiran pred MKTJ-om 2008. i 2012. godine, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza.

Sudija koji je Hašima Tačija osudio na 25 godina je Amerikanac

Hašim Tači je takođe izveden pred sudiju, doduše sa zakašnjenjem od sedam do osam godina, u okviru istog procesa. Imajući u vidu predstojeće zatvaranje MKTJ-a (2017. godine), Skupština Kosova bila je primorana da 2015. godine usvoji zakon o „Specijalizovanim većima Kosova“, u kojima bi sudije bile stranci, naročito pod pritiskom SAD.

Ako ovaj zakon sagledamo 11 godina kasnije, možemo priznati da je prema Kosovu postupano kao prema kolonijalnoj državi.

Ovaj specijalni sud, koji je počeo da radi u Hagu 2017. godine i ima ovlašćenje da donosi odluke u ime naroda Kosova, potresao je Kosovo u jesen 2026. godine, koje je već bilo uzdrmano političkim krizama, kada je Hašima Tačija i trojicu njegovih saradnika osudio na kazne u rasponu od 13 do 25 godina zatvora.

Time je promenjena politička agenda, narušena ravnoteža i, prirodno, izazvano veliko negodovanje javnosti. Advokati Tačija i njegovih saradnika najavili su da će uložiti žalbu na odluku.

Premijer Aljbin Kurti takođe je izrazio nadu da će nepravedna odluka biti ispravljena u žalbenom postupku.

Kao neutralni posmatrač, verujem da će kazne tokom žalbenog postupka biti donekle smanjene.

Američki sudija: OVK nije na optuženičkoj klupi, već pojedinci

Prilikom izricanja presude, američki sudija Čarls L. Smit naglasio je da kazne ne bi trebalo povezivati sa OVK, ističući da se kažnjavaju pojedinci. Zapadne zemlje su takođe podržale odluku suda, navodeći da presude nisu povezane sa legitimnošću borbe OVK, već sa procesuiranjem pojedinaca koji su počinili ratne zločine.

Utvrđeno je da su Hašim Tači i njegovi saradnici odgovorni za smrt oko 100 civila, a osuđeni su i za brojna dela torture i zlostavljanja. Iz te perspektive, moglo bi se tvrditi da je pravda zadovoljena.

Međutim, teško je zamisliti da tokom dvogodišnje oružane nacionalnooslobodilačke borbe nije bilo civilnih žrtava, kao što su saobraćajne nesreće neizbežne.

Zbog toga činjenica da je komandant Tači, koji je nakon rata bio civilni političar, osuđen na 25 godina zatvora, nakon što je dobrovoljno pristao da mu se sudi i proveo sedam godina u zatvoru, nije u skladu sa sadašnjom stvarnošću u svetu i nije uporediva sa sličnim slučajevima širom sveta.

Dok Netanjahu govori sa govornice UN, Tači je osuđen na 25 godina

Možemo li da zamislimo da je sadašnji predsednik naše susedne Sirije, Ahmed al-Šara, deset godina kasnije zatvoren zbog navodnog učešća u ratnim zločinima, pod pretpostavkom da se istražuje njegova borba protiv režima Bašara el Asada?

Da li je takav scenario moguć?

U situaciji u kojoj je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera Netanjahua zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, dok se pred Međunarodnim sudom pravde vodi postupak u vezi sa optužbama za genocid protiv Izraela, kako objasniti to da premijer Netanjahu može da se obrati svetu na Generalnoj skupštini UN, dok je Tači, koji je dobrovoljno otišao u Hag i proveo sedam godina u pritvoru, osuđen na 25 godina zatvora?

Odluka kolonijalnog suda izazvala bol

Imajući u vidu da je Hašim Tači, koji je oko sedam godina bio premijer, a četiri i po godine predsednik, tokom perioda 1998-1999. godine tolerisao određene ratne zločine kako bi osigurao uspeh borbe protiv Miloševićevog režima, treba uzeti u obzir i širi kontekst.

Demokratsku ligu Kosova (stranku Ibrahima Rugove), sa kojom je delio isti cilj, tretirao je ne samo kao rivala već i kao neprijatelja, pri čemu je naneo nepravdu njenim članovima.

Zbog svih tih postupaka, dobrovoljno se pojavio pred „kolonijalnim sudom“ u Hagu i proveo sedam godina u pritvoru.

Priznajmo da je 25-godišnja zatvorska kazna koju je izrekao američki sudija uznemirila savest javnosti. Smanjenje ove kazne u žalbenom postupku i povratak borca za slobodu na Kosovo, sa statusom osobe koja je odslužila kaznu i oslobođena optužbi, ne bi uznemirilo nikoga u regionu, osim Milorada Dodika i Aleksandra Vučića i njihovih bliskih krugova.

Njegov povratak olakšao bi Kosovu napredovanje ka ostvarivanju evropskog cilja.