Rojters analizira: Kako je Trampova diplomatska nedelja razotkrila granice njegove moći – Svet

Ipak, Trampove intenzivne diplomatske aktivnosti nisu značajnije promenile mišljenje mnogih analitičara da je reč o predsedniku opterećenom problemima kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu, piše Rojters. Među tim problemima su širenje sukoba u vezi sa Iranom – što je dovelo do rasta cena goriva u SAD i naglog pada njegovog rejtinga – kao i pogoršanje odnosa sa saveznicima i sve veći izazov koji Kina predstavlja u oblasti veštačke inteligencije.

Nakon što su se pokazala ograničenja njegove moći, Tramp se suočio sa otporom svetskih lidera po pitanjima koja variraju od krize na Bliskom istoku do ruskog rata u Ukrajini, što stvara utisak da je njegova spoljnopolitička agenda zapala u ćorsokak. Ovo se dešava u trenutku kada se Trampova Republikanska stranka suočava sa novembarskim izborima na sredini mandata, koji bi mogli dodatno da mu suze politički manevarski prostor.

Ipak, Trampov govor pred Ujedinjenim nacijama u utorak bio je snažan podsetnik na to kako je, od povratka u Belu kuću prošle godine, uzdrmao globalni poredak zasnovan na pravilima, koji je Vašington pomogao da se izgradi iz pepela Drugog svetskog rata.

Govoreći sa govornice svetske organizacije posvećene očuvanju mira, uputio je novu pretnju „uništenjem” Irana ukoliko ta zemlja ne pristane na sporazum, branio svoj prinudni pristup prema Venecueli – članici OPEK-a – tvrdnjom da „pobedniku pripada plen”, te nagovestio da možda još nije završio sa angažovanjem američke vojske radi ostvarivanja svojih međunarodnih ciljeva.

Uprkos tom oštrom stavu, Tramp se tokom razgovora sa Sijem u četvrtak suočio sa kineskim kolegom koji je delovao kao da je u snažnijoj poziciji, budući da nadgleda nagli rast trgovine svoje zemlje sa svetom, dok se SAD bore sa ekonomskim posledicama sukoba sa Iranom.

SKROMNI REZULTATI SAMITA SA SIJEM

To je bila pozadina državne posete Sija, koja je obilovala pompom i ceremonijama, ali je bila siromašna suštinskim ishodima, uprkos nizu složenih pitanja kao što su veštačka inteligencija, trgovina, Tajvan i Iran. Činilo se da se najkonkretniji rezultat sveo na produženje trgovinskog primirja između dve najveće svetske ekonomije za dva meseca – a primirje je prvobitno trebalo da istekne u novembru.

Iako Tramp nije pokazivao veliko interesovanje da javno iznosi nesuglasice između dve sile, kineski državni mediji su izvestili da je Si, iza zatvorenih vrata, pozvao Trampa da se usprotivi nezavisnosti Tajvana. Ovo ostrvo sa demokratskom upravom, na koje Kina polaže pravo, ostaje najspornija tema u odnosima Vašingtona i Pekinga.

Trampov stav, koji je naizgled izbegavao sukobe, drastično se razlikovao od njegovog ranijeg, beskompromisnog pristupa zasnovanog na carinama – pristupa koji je ublažen usled kineske kontrole nad mineralima retkih zemalja, ključnim sirovinama za tehnološku i automobilsku industriju, za koje je Peking pokazao da može da obustavi isporuku kao meru odmazde.

„Tramp sebe vidi kao nekoga ko nas vraća u svet u kojem sila određuje šta je ispravno”, rekao je Bret Bruen, bivši savetnik za spoljnu politiku u administraciji Baraka Obame, koji sada vodi stratešku konsultantsku kuću „Global Situation Room”. „Ipak, vredi primetiti da postaje neodlučan i kolebljiv kada je reč o Si Đinpingu i rastućoj moći Kine.”

Odgovarajući na pitanja Rojtersa, zvaničnik Bele kuće odbacio je tvrdnje da je Trampova spoljna politika zašla u ćorsokak i naveo da su njegove izjave u UN „istakle brojne uspehe u unapređenju američkih interesa širom sveta”, uključujući sprečavanje Irana da dođe do nuklearnog oružja. Teheran je oduvek tvrdio da je njegov nuklearni program namenjen miroljubivim svrhama.

PAT-POZICIJA U RATU SA IRANOM

Nad Trampovom nedeljom ispunjenom diplomatskim aktivnostima nadvio se rat sa Iranom, koji je on pokrenuo zajedno sa Izraelom 28. februara. Taj sukob traje već gotovo sedam meseci, remeti globalno snabdevanje energentima i širi se na druge zemlje u regionu – najpre na Jemen i pomorski koridor u Crvenom moru. Prkos Irana, uprkos teškim ekonomskim i vojnim udarcima koje je pretrpeo, postao je najteži spoljnopolitički izazov Trampovog drugog mandata.

Tramp je iskoristio svoje obraćanje u UN kako bi odbranio napad na Iran i izjavio da se „Amerika vratila”, jača nego ikad. Međutim, nakon niza ranih spoljnopolitičkih uspeha – uključujući primirje u Gazi i zarobljavanje lidera Venecuele – Trampov učinak u drugom mandatu sve više obeležavaju zastoji.

Budući da je rat sa Iranom krajnje nepopularan i da izaziva podele u Trampovom političkom biračkom telu, on bi mogao da plati cenu na izborima za Kongres na sredini mandata, kada je ugrožena kontrola njegove Republikanske stranke nad tim telom. Čini se da se svetski lideri pripremaju za period u kojem bi uticaj američkog predsednika mogao da počne da slabi nakon izbora na sredini mandata, s obzirom na to da mu je preostalo manje od dve i po godine na funkciji. Većina evropskih i azijskih saveznika već je odbacila Trampove zahteve za pružanje pomoći u sukobu sa Iranom, koji je on pokrenuo bez prethodnih konsultacija s njima.

Na ovogodišnjem skupu Ujedinjenih nacija, pojedini američki partneri uputili su kritike na račun Trampa, mada ga uglavnom nisu imenovali.

Predsednik Francuske Emanuel Makron upozorio je na globalni „povratak zakonu džungle”, navodeći da se zemlje suočavaju sa izborom između sveta kojim vladaju sila i prinuda i „civilizovanog međunarodnog društva”.

Uputivši kritiku Trampu, predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva osudio je strano mešanje u oktobarske izbore u svojoj zemlji i naglasio: „Nisu nam potrebni nosači aviona koji patroliraju našim vodama; potrebna nam je saradnja kako bismo zaustavili priliv oružja i novca koji podstiču kriminal.”

Zvaničnik Bele kuće, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da Trampa „ne zanimaju isprazne predstave za javnost, već rezultati”, te da se javne izjave pojedinih lidera ne poklapaju sa onim što su predsedniku govorili u privatnim razgovorima.

OPIRANJE TRAMPU

Kao još jedan pokazatelj njegovog oslabljenog uticaja, Trampov pokušaj da izvrši pritisak na Ukrajinu i Rusiju kako bi pristale na makar i ograničeno primirje u oblasti energetike nije naišao na značajniji odziv.

Iako je Tramp isticao dogovor sa Danskom i Grenlandom o proširenom vojnom prisustvu SAD na tom ogromnom arktičkom ostrvu, taj sporazum nije ispunio njegov prvobitni zahtev da „poseduje” tu teritoriju, niti je realizovana njegova pretnja da će je, ako bude potrebno, silom preuzeti od saveznika iz NATO-a.

„Pre godinu dana, malo koja zemlja se usuđivala da se suprotstavi Trampu”, napisao je na platformi X Ijan Bremer, predsednik organizacije „Eurasia Group”. „Sada su Kanada, Evropa, Kina, Iran, Rusija i druge zemlje mnogo spremnije da kažu ’ne’.”

U jednom trenutku, činilo se da se i sam Tramp pita koliki međunarodni uticaj zapravo ima. U svom govoru, rekao je svetskim liderima da želi da preimenuje veštačku inteligenciju (AI) u „superinteligenciju”.

„Da vidimo da li uopšte imam ikakvu moć”, rekao je. „Možda je imam, a možda i ne. To ćemo vrlo brzo saznati.”