Čovek koji je vozio Škodu (posvećeno studentima FDU) – Miloš Živković
Naslov kolumne inspirisan je naslovima nekolicine značajnih filmskih ostvarenja, poput Hičkokovog Čoveka koji suviše znao, Hjustonovog Čoveka koji je hteo da bude kralj, Fordovog Čoveka koji je ubio Liberti Valansa ili, meni tako dragog, Čovjeka koji je volio sprovode Zorana Tadića. A u tekstu ćemo se pozabaviti Aleksandrom V. na filmu i u literaturi, iako Aleksandar V. još uvek nije dospeo na film i u literaturu. Ipak, ne treba sumnjati u to da pomenuti, u potaji, i te kako priželjkuje da dospe na film i u literaturu, i ne samo na film i u literaturu, već i u istorijske kupusare, sevdalinke, video igrice, nazive jela, na novčanice, kovanice, etikete dečjih sapuna. Stoga ću dati sve od sebe da pomenutom, ovde, barem delimično ispunim želju adekvatnim filmskim i literarnim predlozima.
Počnimo od majstora zebnje Alfreda Hičkoka. Ukoliko bi Hičkok – da je nekim čudom živ, i da poznaje životopis Aleksandra V. – nanovo snimao film Čovek koji je suviše znao, nema sumnje da bi se film zvao Čovek koji je suviše srao. Tu je i neizbežni Psiho, koji bi, inspirisan životopisom pomenutog, nema ni u to sumnje, nanovo bio naslovljen kratko i jasno – Psiho. U razmatranje ulaze i naslovi Pozovi A radi ubistva, te Prozor u zatvorsko dvorište.
Ridli Skot je, bogu hvala, živ i još uvek radi. NJegov kultni Osmi putnik mogao bi da osvane u novom izdanju, ali daleko zlokobniji, pod naslovom – Osmi Putin. Radnja bi, umesto u svemirski tegljač, bila smeštena u zemaljsku Škodu.
Obični građanin Aleksandar V. obilazi Srbiju uzduž i popreko u svojoj skromnoj Škodi. Nakon što je lepo mezetio i pijucnuo kod NN domaćina, seda u Škodu kako bi nastavio da obilazi Srbiju uzduž i popreko. Avaj, nedugo pošto je nagazio na gas, obični građanin Aleksandar V. osetiće strašan bol u stomaku, bol istovetan onom koji je iskusio neko kog je ispendrečio Marko Kričak, ali obični građanin Aleksandar V. nema nameru da stane u obilaženju Srbije uzduž i popreko. Uprkos strašnom bolu, on nastavlja da vozi svoju skromnu Škodu, čak će zapevušiti i pesmu Mileta Kitića Mogao sam biti car, međutim, njegov abdominalni zid više ne može da izdrži pritisak iznutra, te puca, a iz utrobe izlazi maleni tuđin Vladimir Vladimirovič obučen u bajkersku jaknu Noćnih vukova.
Mladi i dosetljivi dramaturzi sa FDU, siguran sam, znali bi naći mesta za lik Aleksandra V. i u novim verzijama starih jugoslovenskih filmova: Specijalno nevaspitanje, Dečko koji ne obećava, Smrad na određeno vreme, Kapetan Oleši, Čuvar laže u zimskom periodu, Kako smo sistematski uništeni od idiota, Došlo doba da se ćorka proba.
Bacimo se malo i na literaturu. Gospođa Agata Kristi imala bi pregršt nadahnuća za pregršt romana da, nekim slučajem, živi u Srbiji u ova naša nevremena. Naslućujem da bi se roman Deset malih crnaca mogao zvati Deset Malih Siniša. Deset naprednjačkih kulova pozvano je na večeru u vilu u Jajincima. Svaki od njih skrivio je nešto svom bosu Aleksandru V. u bližoj ili daljoj prošlosti. Na stolu se, pored prasećih bajaderica i ostalih đakonija, nalazi i deset malih figura Siniše Malog, napravljenih od smeše parizera, majoneza, sardina i iscepkanih transkripata skaj poruka. Svaki naprednjački kulov, kako bi pred svojim smrtno ozbiljnim bosom okajao grehe i dokazao da je lojalista, moraće da pojede po jednu malu figuru Siniše Malog. Naviknuti na probrani krkanluk, kulovi isprva oklevaju da pojedu po jednu malu figuru Siniše Malog. Ali, kako položaj lojaliste katkad iziskuje žrtvu i gorke zalogaje, kulovi će, jedan po jedan, zapušivši noseve, progutati to što se moralo progutati (ni najgorem neprijatelju ne bih poželeo da mora progutati malog Sinišu Malog). Nanovo jedan po jedan, kukajući i povraćajući, padaće pokošeni upalama žučnih kesa, upalama creva, kao i ispalama svog prevrtljivog bosa.
Nadahnuti licemerjem, jeftinim političkim marifetlucima i lošom glumom Aleksandra V., našlo bi se tu poprilično materijala i za spisatelje špijunskih romana. Dragi i pomalo zaboravljeni Grejem Grin bi, moguće, umesto britansko-kubanske špijunske sprdačine Naš čovek u Havani, ispisao britku ovdašnju sprdačinu zvanu Naš čovjek u kavani (hrvatski prijevod). Da ne pominjemo Roberta Ladlama koji bi napisao Pornov identitet, te sijaset adekvatnih nastavaka: Pornova odmazda, Pornova obmana, Pornova izdaja.
Epilog: Batalimo sprdnju. Iako, ruku na srce, nesrećni raspirivač poganluka Aleksandar V. zaslužuje salve sprdnje. A za kraj, da poručim nešto studentima FDU, i to u formi jeftine metafore. Kada vas omalovažavaju i ruže profesionalni licemeri poput Ane B. ili Aleksandra V., čak iako ste preterali, budite uvereni da hodite časnim putem. The End.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
