Ljudi koji veruju da je veštačka inteligencija Antihrist – BBC News na srpskom

„Veštačka inteligencija će odigrati veliku ulogu u smaku sveta“.

Ovo nisu reči još jednog insajdera iz neke velike tehnološke kompanije koji upozorava na predstojeću pretnju po čovečanstvo.

Njih je izgovorio izuzetno uticajni pastor iz Atlante Filip Entoni Mičel.

Pod „smakom sveta“ je mislio baš na smak sveta.

A danas, više od godinu dana nakon Mičelovog predskazanja, mnogi drugi istaknuti hrišćani, na forumima koji variraju od TikToka i podkasta do izdavaštva, takođe pričaju o tome da veštačka inteligencija može da bude katalizator za uništenje sveta.

„Da li veštačka inteligencija može da bude scenario za smak sveta“, pita se pastor mega-crkve Greg Lori.

„Vrlo je moguće“, dodaje.

U međuvremenu, pastor Majk Sinjoreli upozorava publiku u podkastu da je to integralni deo onoga kako stižete do Antihrista.

Veštačka inteligencija može da se koristi za dobro, priznaju ovi pastori.

Ali oni takođe upozoravaju na Antihrista, Sotoninog predstavnika, kog ovaj koristi da bi prevario ljude da se klanjaju njemu umesto Bogu.

U hrišćanstvu, „smak sveta“ se odnosi na proročanstva o poslednjim danima na Zemlji.

Antihrist se doživljava kao neprijatelj Boga koji preuzima kontrolu pre nego što ga Isus porazi u bici.

Ove ideje se umnogome pozivaju na poslednju knjige Biblije, Knjigu otkrivenja.

Ona sadrži živopisne i zastrašujuće prizore, među njima „Zver iz mora“, sa sedam glava i 10 rogova, za koje se veruje da predstavlja Antihrista.

Mnogi hrišćani doživljavaju Otkrivenje kao metaforu.

Neki kažu da se ono odnosi na progon rane Crkve od Rimskog carstva.

Ali drugi to smatraju proročanstvom – neki kažu da je veštačka inteligencija „druga Zver“ iz knjige, „lažni prorok“ koji obmani čovečanstvo da obožava Antihrista ili čak Antihrist sam.

Veštačka inteligencija nesumnjivo menja svet, šireći zabrinutost zbog njene moći i sposobnosti – od bivšeg istraživača iz Antropika Džejkoba Koksona koji sugeriše „svi bismo mogli da umremo u neposrednoj budućnosti“, do šefova velikih tehnoloških kompanija koji upozoravaju na rizike ukoliko se ritam razvoja ne uspori.

„Razgovor o smaku sveta cveta u vremena velikih promena“, kaže profesorka Norin Hercfeld, iz Teološke škole i bogoslovije Svetog Jovana, specijalizovana za veštačku inteligenciju i etiku tehnologije.

„On omogućuje ljudima da razumeju društvena gibanja, da osećaju da to nije nasumično, da je to deo božjeg plana“, kaže ona.

Hercfeld poredi uticaj veštačke inteligencije na poslove sa industrijskom revolucijom, koja je sa sobom donela visoke nivoe neizvesnosti i nervoze.

„Živimo u vreme rapidnih promena.

„I vidimo kako se kompjuterska tehnologija razvija mnogo brže nego što je ikad u prošlosti“, kaže Hercfeld.

Govore nam da će ova tehnologija oduzimati poslove, da će promeniti sve, da će u sve uvesti revoluciju, objašnjava ona.

Kako dodaje, ta vrsta rapidne promene veoma teško pada ljudima.

Takođe je prisutan osećaj gubitka kontrole – veštačka inteligencija je deo života većina nas, voleli mi to ili ne, a iz Silicijumske doline upozoravaju „da postoji 10 ili 15 odsto šanse da će nas veštačka inteligencija sve uništiti“.

„Ako ljudi mogu da osete da Bog još ima kontrolu, da sve ovo još ima smisla, da je ovo propisano, onda mogu da kažu: ‘Kako želim da dočekam ovaj trenutak? Šta da radim? Kako da se postavim na stranu dobra umesto na stranu zla?“

Skoro 40 odsto punoletnih Amerikanaca veruje da živimo poslednje trenutke pred smak sveta, prema anketi Istraživačkog centra Pju iz 2022. godine.

Među hrišćanima, ta brojka skače na 47 procenata.

To je tema koja se ponavlja deceniju za decenijom, tvrde stručnjaci, sa savremenom anksioznošću koja se projektuje na pojavu Antihrista.

„Moja baka je mislila da je Franklin Delano Ruzvelt bio Antihrist“, kaže profesor Džefri C. Pju sa Univerziteta Elon, iz Severne Karoline.

Američki predsednik Ruzvelt je preuzeo dužnost usred Velike krize, vreme velike nesigurnosti i siromaštva.

Njegovo rešenje, Nju Dil, smatralo se revolucionarnim.

Pju kaže da viđenje njegove bake „govori o iracionalnosti pokušaja da se neki aktuelni događaji uklope u određeni biblijski narativ“.

Ali dok je razgovor o smaku sveta tema koja se ponavlja u SAD, ona je istinski uzela maha tek 1960-tih.

„To je bilo posebno vreme društvenih previranja“, kaže Pju.

Izvršen je atentat na dva politička lidera, tri, ako računate Martina Lutera Kinga Mlađeg, dodaje.

Kako kaže, gradovi su goreli zbog besa crnaca povodom tlačenje belaca.

Imali smo decu koja su počinjala da se izražavaju na načine na koje to nisu radila ranije“, od antiratnih protesta do omladinske kontrakulture, priča.

‘Zastrašujuće tehnologije’

A onda je 1970-tih postala popularna knjiga Pokojna velika planeta Zemlja, koja eksplicitno povezuje proročanstva o smaku sveta sa savremenim događajima i geopolitikom.

„Od te tačke pa nadalje, svako pojedinačno društveno previranje bilo je ucrtano u tu ideju o smaku sveta“, kaže Pju.

Tokom Hladnog rata, Antihrist su bili Sovjetski Savez i komunizam.

Posle napada od 11. septembra 2001, za neke hrišćane je to bio islam.

„Strahovi određenog doba u kom živite obično se projektuju na te narative o smaku sveta“, dodaje Pju.

Australijski pastor Stiven Driskol, koji je napisao knjigu Stvoren po našem liku: Bog, veštačka inteligencija i vi, ne zna zasigurno ko je i li šta je Antihrist.

Veštačka inteligencija, „jedna od najstrašnijih tehnologija koju smo ikad napravili“ je „ozbiljan kandidat“, kaže on.

Ali korišćenje Biblije da se predvidi budućnost nije od prevelike pomoći.

„Biblija nudi mnogo više od pukih spekulacija o tome ko je Antihrist“, kaže Driskol.

Ona nas „priprema za promenu, daje nam teologiju rada i alate da postanemo realistični u vezi sa prilagođavanjem na veštačku inteligenciju“, dodaje.

‘Klanjaj se Bogu’

Stari zavet govori o „poljoprivrednim tehnološkim inovacijama kao što su mlatilica za žito i razne druge stvari i kaže da sve to dolazi od Gospoda“.

„Bog je Bog tehnološke mudrosti“, sa ultimativnom kontrolom „nad svakom tehnološkom erom od kamenog doba preko bronzanog i gvozdenog, do nuklearnog i veštačke inteligencije“.

U Starom zavetu, prognani Danijel živi pod nekoliko carstava koristeći različite tehnologije, kaže Driskol.

On „ne može da kontroliše vremena i zaustavi nadolazeća carstva, čak i ako budu doneli tragediju“.

„Ali može da bude veran, da se nada, da živi dobro, da voli ljude i da se klanja Bogu gde god da je.

„On ne može da kontroliše vremena – ali može da živi dobro“.

I zato, bilo da se suočavamo sa smakom sveta ili ne, stvari će na kraju ispasti najbolje što mogu.

„Nije sve što se dešava dobro“, kaže Driskol – ali najvažnije od svega, „Bog je dobar – i on drži stvari pod kontrolom“.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]