Alchajmerova bolest više se ne smatra potpuno neizlečivom: Šta je donelo veliki pomak u istraživanju – Život

Iako lek za Alchajmerovu bolest koji bi mogao da izleči bolest i dalje nije pronađen, poslednjih godina pojavili su se tretmani koji mogu da uspore njeno napredovanje u ranoj fazi, dok nova istraživanja otvaraju mogućnost ranijeg otkrivanja i smanjenja rizika od razvoja demencije.

To je jedan od glavnih zaključaka Svetskog izveštaja o Alchajmerovoj bolesti za 2026. godinu, koji je ove godine posvećen novoj eri kliničkih ispitivanja lekova za demenciju. Prema autorima izveštaja, Alchajmerova bolest se više ne može jednostavno opisivati kao stanje za koje ne postoji nikakav tretman. Umesto toga, istraživanja sve više pokazuju da bi kombinacija ranije dijagnoze, boljeg razumevanja bolesti i novih terapija mogla da promeni način na koji se ona leči.

Prvi lekovi koji mogu da uspore napredovanje bolesti

Jedan od najvažnijih pomaka predstavljaju lekovi donanemab i lekanemab. Reč je o terapijama koje su pokazale da mogu skromno da uspore napredovanje rane Alchajmerove bolesti, umesto da samo ublažavaju simptome.

To je značajno jer pokazuje da je moguće uticati na sam tok bolesti. Ipak, efekat ovih lekova nije dovoljno veliki da bi se govorilo o izlečenju, a istraživači i dalje raspravljaju o tome koliko je njihova korist klinički značajna i da li deluju jednako kod svih pacijenata.

Upravo zato autori izveštaja ovaj trenutak ne predstavljaju kao pronalazak čudesnog leka, već kao početak nove faze istraživanja. Porede ga sa razvojem terapija protiv raka tokom devedesetih godina prošlog veka, kada prvi lekovi nisu rešili problem, ali su otvorili vrata novim pristupima lečenju, piše Science Alert.

Sve više lekova nalazi se u fazi istraživanja

Napredak nije ograničen na nekoliko novih terapija. Tokom poslednje decenije broj potencijalnih lekova za demenciju koji se istražuju povećan je za oko 40 odsto.

Trenutno se širom sveta ispituje 158 potencijalnih terapija kroz 192 klinička ispitivanja. Samo tokom ove godine očekuju se rezultati osam ispitivanja faze III, u kojima se lekovi testiraju na velikom broju ljudi i upoređuju sa postojećom standardnom terapijom.

Zanimljivo je i da je više od trećine lekova koji se trenutno nalaze u razvoju za demenciju prvobitno bilo namenjeno lečenju drugih bolesti. To znači da istraživači sve više pokušavaju da pronađu nove načine za korišćenje već poznatih lekova.

Prevencija postaje jednako važna kao i lečenje

Promena se ne odnosi samo na lekove. Sve više pažnje posvećuje se i mogućnosti da se određeni slučajevi demencije odlože ili spreče smanjenjem faktora rizika.

Prema podacima navedenim u izveštaju, čak 45 odsto slučajeva demencije potencijalno bi moglo da bude sprečeno ili odloženo ukoliko se tokom života utiče na 14 promenljivih faktora rizika.

Među njima su visok krvni pritisak, fizička neaktivnost, pušenje, dijabetes, povišen holesterol, prekomerna konzumacija alkohola i depresija. To ne znači da će promena životnih navika garantovano sprečiti demenciju kod pojedinca, već da određeni faktori mogu uticati na rizik na nivou populacije.

Ovakav pristup mogao bi da bude posebno značajan u budućnosti. Kako svetska populacija stari, procene ukazuju da bi do 2050. godine sa demencijom moglo da živi oko 139 miliona ljudi. Čak i relativno malo odlaganje pojave kognitivnog pada moglo bi zato da znači milione manje slučajeva.

Veliki problem i dalje je pravovremena dijagnoza

Novi lekovi imaju smisla samo ako pacijenti mogu da ih dobiju dovoljno rano. Upravo tu postoji jedan od najvećih problema.

Prema podacima iz Velike Britanije koje navodi izveštaj, samo oko dva odsto ljudi kojima je dijagnostikovana Alchajmerova bolest ima pristup dijagnostičkom testu koji se smatra zlatnim standardom.

Zbog toga se mnogo očekuje od novih krvnih testova koji traže biomarkere povezane sa demencijom. Prvi rezultati su obećavajući, ali ove metode još moraju da budu proverene na velikom broju ljudi kako bi se utvrdilo koliko pouzdano mogu da otkriju rane promene.

Rana dijagnoza postaje posebno važna upravo zato što se novi lekovi prvenstveno koriste u ranim fazama bolesti. Ako se Alchajmerova bolest otkrije tek kada su promene već uznapredovale, mogućnosti za intervenciju mogu biti znatno manje.

I dalje nema leka koji izlečuje Alchajmerovu bolest

Uprkos velikom napretku, važno je naglasiti da istraživanja još nisu stigla do leka koji može da izleči Alchajmerovu bolest.

Novi tretmani mogu da uspore napredovanje bolesti kod određenih pacijenata u ranoj fazi, ali njihov efekat je ograničen i nisu namenjeni svim oblicima demencije. Za mnoge druge vrste demencije i dalje ne postoje terapije koje menjaju tok bolesti.

Ipak, naučnici smatraju da se pristup bolesti značajno promenio. Umesto da se demencija posmatra kao neizbežna posledica starenja protiv koje se može samo boriti ublažavanjem simptoma, istraživanja se sve više usmeravaju na ranije otkrivanje, usporavanje bolesti i smanjenje rizika.

Zbog toga autori Svetskog izveštaja o Alchajmerovoj bolesti smatraju da je istraživanje ušlo u novu fazu. Pravi izazov za narednu deceniju biće da napredak iz laboratorija stigne i do pacijenata, odnosno da ljudi koji bi mogli da imaju koristi od novih terapija na vreme dobiju dijagnozu, informacije i pristup lečenju.