Čuvari stranaka u jesenjem periodu – Bratislav Braca Marković

Počele su razne javne ličnosti da pozivaju da čuvamo stranake, kažu nije dobro ako ostanemo bez njih. Pa sad, kako bez koje, rekao bih ja, a verujem da ste vi deco baš zluradi i voleli bi da ostanemo bar bez neke stranke, jel da a? Za ovu vladajuću, jasno je, mnogi bi voleli da je nemamo. Tačno je da nije dobro da ostanemo bez stranaka, kao i bez pluralizma, ali ne razumem zašto građani treba da ih čuvaju?

Tu mi pade na pamet jedan izraz iz kraja mog porekla, oni bi rekli „ja li ću im čuvam stranku u usta ih ….. Mislim, lepše je kad se ovaj ruralni izraz čuje, ili pismeno dovrši, onda doživite punu emociju, divno je to bogatstvo srpskog jezika. Al ne vredi ni da pokušavam, bez obzira na činjenicu koju sam vam ponovio ne manje od petnaest puta da je Draža moj drug iz obdaništa, on ne voli psovke. Bio je u mlađoj grupi, al on je sad glavni i što bi pokojni Sloba reko „to tako treba i da ostane“, pa ne smem upotrebljavati pežurative u kolumnama čak i kad su u pitanju rečenice i izrazi koji otkrivaju duh srpskog naroda van kruga dvojke, iz koga neki opozicioni političari još nisu izašli, pa sad mi građani treba da im čuvamo stranke. Ma važi.

U svakom slučaju, da konačno kažem šta sam hteo, neka svako čuva svoju stranku, ne možemo mi građani da čuvamo stranke koje nisu naše. Istina da neke deluju kao da više nisu ničije, al dobro, to stvarno odavno nije moj problem. To sa čuvanjem stranaka ti je slično kao i sa ženom, neka svako čuva svoju ženu. Nije lepo da neko čuva tuđu ženu. Zapravo, možda je lepo, al nije moralno. E tako ti je i sa ovim izjavama nekih istaknutih pojedinaca koji bi da građani čuvaju tuđe stanke. Može biti da je to njima lepo. Al nije moralno. U Srbiji međutim, odavno u politici niko ne praktikuje ni moral ni logiku, osim logike ličnog interesa. Valjda zato imamo SOS pozive da im čuvamo stranke. Jer tužno je da ostanu bez poslaničke plate. Verujem da sam dirnuo u najtananije emocije naroda Srbije, te se izvinjavam ako nekom suza kane na ekran mobilnog telefona dok čita ovaj tekst. Moramo biti jaki i izdržati. Osim toga imam rešenje, ako neke stranke ne budu sačuvane, možemo da organizujemo pomoć SMS porugama, pardon porukama, izvinjavam se, pogreši čovek. Jer naše malo, nekom znači sve.

Ukoliko to ne učinimo o strankama će morati da brinu oni malobrojni što su u njima ostali. Što se vladajuće stranke tiče, jasno je da će ona vrlo brzo nestati nakon gubitka vlasti. A što se tiče opozicionih stranaka neke će nadam se nestati, a neke, nadam se neće.

Priča sa nekim opzicionim strankama počinje da liči na ono sa vozačima beogradske autobuske linije 26. Pitali su vozače zašto idete u grupama od po troje, a oni kažu, zato što putnici hoće da nas biju. A zašto putnici hoće da vas biju? Pa zato što idemo u grupama od po troje. Tako je i sa nekim liderima opozicionih stranaka, pitaju ih zašto vučete sulude poteze, zato što smo ostali bez birača. A zašto ste ostali bez birača, pa zato što vučemo sulude poteze.

Lider jedne nazovi opozicione stranke se izgubio (dobro on je meni odavno još od pandemije delovao izgubljeno) pa ovi njegovi nisu mogli da ga nađu, ovi drugi krenuli na izbore al ne mogu da skupe kandidate, tako da sam ja sklonio na bezbedno taštu i tri komšinice. Znaš kako je, žene u godinama, nije ok da se sad smaraju po skupštini.

I sad ovaj maršal, pardon general u penziji (opet se izvinjavam, od vojnih činova jedino znam za maršala, jer je Vajat Erp bio maršal) koji se u dokolici bavi politikom, kaže da mora da čuva evropske vrednosti. Reko, rođeni ako ih ti ne sačuvaš, niko neće…. Dobar je tip, samo mu otišlo pola stranke. Tako da su u toj koaliciji dve polustranke. Al nema veze, važno je učestvovati. Ako ne prođu census imam predlog, koji nije originalan, dali su ga pre više decenija „nadrealisti“. Nek štrajkuju glađu, ako to ne ide, neka probaju sa štrajkom žeđu, ili štrajkom nedisanja.

Pa kolko izdrže, a ako ne izdrže, mislim da građani Srbije to neće ni primetiti i da će umesto čuvanja tuđih stranaka pronaći neki bolji hobi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.