Tri godine od napada u Banjskoj iz pravnog ugla: Da li na teritoriji Srbije i dalje postoji paravojna formacija? – Lični stavovi

Ipak, upravo zbog raspisanih parlamentarnih izbora, a posebno zbog njihovog neizvesnog političkog raspleta, svako ko ozbiljnije razmišlja kako bi taj rasplet mogao da izgleda morao bi da ima na umu i događaje iz Banjske 24. septembra 2023. i (ne)reagovanje državnih institucija Srbije na njih.

Šta se, zapravo, zna o Banjskoj u Srbiji danas? Naizgled sve, iako ništa nije utvrđeno.

Nije utvrđen identitet svih pripadnika Radoičićeve grupe koji su neposredno učestvovali u incidentu u Banjskoj.

Nije utvrđeno ni kako je ta grupa došla do naoružanja koje je tom prilikom zaplenjeno, niti kako je ono dospelo na teritoriju Kosova.

Nije utvrđeno da li je ta grupa imala podršku državnih struktura Republike Srbije, niti se zna da li su aktivnosti Radoičićeve grupe bile poznate predsedniku Vučiću kao vrhovnom komandantu oružanih snaga, tadašnjem ministru odbrane Vučeviću i tadašnjem direktoru Bezbednosno-informativne agencije Aleksandru Vulinu.

Nije poznato ni dokle je Više javno tužilaštvo u Beogradu došlo sa svojom istragom u vezi tog incidenta iako je glavni tužilac VJT u Beogradu Stefanović najavljivao podizanje optužnice još za početak prošle godine.

Na ovom mestu bi samo trebalo skrenuti pažnju još i na tu zanimljivost kako je svaka priča o ovom predmetu iz beogradskog tužilaštva stala negde u isto vreme kada je počeo “protestni skup” u Pionirskom parku.

I to je stanje stvari sa kojim Srbija dočekuje treću po redu godišnjicu Banjske.

Nepoznato je da li na teritoriji Srbije i dalje postoji paravojna formacija, čiji sastav je takođe nepoznat, a nije poznato ni da li je razoružana – pri čemu je uz to još uvek upitno da li je ta grupa imala (a možda još uvek ima?) podršku države ili delova njenih bezbednosnih struktura.

Činjenica da nije bilo novih bezbednosnih incidenata koji bi se direktno mogli dovoditi u vezu sa tom grupom ne umanjuje opasnost koju bi čak i samo njeno dalje postojanje predstavljalo po političke i društvene procese u zemlji.

Upravo je zbog ovakvih vrsta bezbednosnih rizika bilo neophodno da se pre raspisivanja parlamentarnih izbora raspusti onaj tzv. protestni skup u Pionirskom parku.
Nažalost čini se kako režim nije bio spreman da u ovu naizgled odlučujuću izbornu utakmicu uđe bez svojih najjačih figura.

Zato je prilikom obeležavanja ove godišnjice Banjske sasvim izlišno pitati se hoće li državne institucije resvetliti sve okolnosti ovog incidenta i sankcionisati njegove počinioce i sa njima povezana lica.

Svoj stav o tome država je jasno pokazala (ne)postupanjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Zato pitanje koje se danas može i mora postaviti jeste šta ako (ili kad) studenti zaista i pobede: kako bi onda “pobedili“ Radoičićevu grupu?

Šta bi radili ukoliko bi ona recimo osporila takav ishod glasanja na izborima i stala uz one koji bi tvrdili da studenti 25. oktobra, ipak, nisu pobedili?

Ova pitanja jesu zastrašujuća i ona su “završni proizvod” sistema u kojem se takva grupa i iznedrila i koja bi kao neizgovorena pretnja stojala za vratom svih građana Srbije.

Ipak, bez odgovora i na takva moguća pitanja nema “prolazne ocene” ni za studente, ni za bilo koga drugog.

Autor je advokat iz Beograda

Tekst je pvobitno objavljen na internet stranici Foruma za bezbednost i demokratiju