Marin Le Pen vodi u istraživanjima i “izvesno će se plasirati u drugi krug izbora”: Šta je rekla o Rusiji, NATO-u, Ursuli fon der Lajen… – Svet

Na događaju su učestvovali liderka krajnje desnice Marin Le Pen, koja vodi u istraživanjima javnog mnjenja i gotovo izvesno će se plasirati u drugi krug izbora, kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon i Gabrijel Atal, centristički bivši premijer.

Bez saglasnosti o Ukrajini

Atal se jasno založio za povećanje podrške Ukrajini. Ovaj 37-godišnjak rekao je da je podrška Ukrajini „investicija za nas“, a ne humanitarni trošak. Podržao je zaplenu ruske imovine kako bi se pomoglo finansiranje odbrane Kijeva i nije isključio mogućnost slanja evropskih aviona radi nadzora ukrajinskog neba.

Le Pen je, s druge strane, jasno stavila do znanja da smatra da Francuska, zbog budžetskih ograničenja, više ne može sebi da priušti finansijsku pomoć Ukrajini.

„Možemo da obučavamo njihove vojnike i vojno rukovodstvo i da im pružamo vojnu pomoć. Više ne možemo da pružamo finansijsku pomoć Ukrajini i zbog toga žalimo“, rekla je.

Le Pen je bila kategorična u stavu da francuski predsednik Emanuel Makron nije učinio dovoljno da Moskvu i Kijev dovede za pregovarački sto. Rekla je da podržava odluku američkog predsednika Donalda Trampa da pozove ruskog predsednika Vladimira Putina na samit G20 u Majamiju u decembru.

„Sve inicijative usmerene na okončanje ovog pokolja su dobrodošle“, rekla je.

I Le Pen i Melanšon ocenili su da bi isporučivanje bilo kakve vrste vojne opreme Ukrajini moglo da dovede Francusku u opasnost.

„Želim da podsetim da je Rusija nuklearna sila“, dodala je Le Pen. „Ne želim da Francuska uđe u rat sa bilo kojom nuklearnom silom“.

Melanšon je rekao da želi zabranu ukrajinskih napada duboko unutar teritorije Rusije.

„Da li zaista mislite da će Rusi samo stajati po strani i dozvoliti da se na Moskvu puca, a da ništa ne preduzmu?“ rekao je. „Da li shvatate da pucamo francuskim i ukrajinskim oružjem? Postajemo učesnici u ratu“.

Le Pen je ponovila obećanje da će Francuska napustiti integrisanu vojnu komandu NATO-a, ali tek nakon završetka rata u Ukrajini.

Melanšon je rekao da i dalje želi da Francuska u potpunosti napusti Alijansu, ali da zemlja treba da ostane posvećena odbrani istočnih granica Evrope.

Melanšon nema poverenja u Nemačku

U komentarima koji su privukli pažnju, Melanšon je ponovo izrazio protivljenje nemačkim planovima za jačanje oružanih snaga, pozivajući se na „istoriju“ nemačkih napada na Francusku.

„Nemci žele da izgrade najveću konvencionalnu vojsku u Evropi, i čemu? Moramo da razgovaramo o tome“, rekao je Melanšon.

„Postoji istorija. Meni je ona važna. Nikada nisam verovao da su Nemci više puta prelazili granicu samo da bi prelazili granice“, rekao je Melanšon, iako je insistirao da nije „antinemački“ nastrojen.

Berlin želi da postane dominantna vojna sila u Evropi nakon ruske invazije na Ukrajinu i povlačenja dela američkog angažmana iz Evrope – poteza za koji Melanšon tvrdi da je motivisan ekonomskim interesima, pri čemu Nemačka računa da bi snažnija odbrambena industrija mogla da nadoknadi gubitke zbog problema u njenoj automobilskoj industriji.

Le Pen protiv budžeta EU i Fon der Lajen

Ostajući pri obećanju da će drastično smanjiti doprinos Francuske budžetu EU, Le Pen je žestoko napala predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, optužujući je da želi da „zaobiđe demokratiju“ ubrzavanjem pregovora o višegodišnjem budžetu EU.

„Ljubav prema demokratiji“ Ursule fon der Lajen „nije očigledna u svim ovim odlukama“, rekla je Le Pen, tvrdeći da šefica Komisije pokušava da izbegne „prihvatanje volje naroda“ ubrzavanjem pregovora pre izbora sledeće godine u Francuskoj, Poljskoj, Španiji i Italiji.

Atal prati Makronov evropski kurs

Atal, koji predvodi centrističku stranku Renesansa predsednika Emanuela Makrona (iako su odnosi između njih dvojice zategnuti), predstavio je izrazito proevropsku agendu, zalažući se za dalju ekonomsku integraciju, kao i za saradnju u oblasti ekološke i tehnološke regulative.

Ponovo je podržao ideju o Sjedinjenim Državama Evrope, tvrdeći da bi blok trebalo da postane „moćan kontinent“ koji bi mogao da se suprotstavi Kini i SAD.

Međutim, Atal je sugerisao da se to može ostvariti samo napretkom ka Evropi sa više brzina, u kojoj bi „mali broj“ država, umesto svih 27 članica EU, radio na ambicioznim projektima poput unije tržišta kapitala.