Ovo su neki od najopasnijih puteva na svetu 2026. godine: Jedan prolazi i kroz Srbiju – Život

BBC Science Focus napravio je listu najopasnijih puteva na svetu u 2026. godini.

Visoke planine, uski putevi bez zaštitnih ograda, odroni, sneg, led, magla i nagle promene vremena samo su neki od problema sa kojima se vozači susreću na najzahtevnijim drumovima.

BBC Science Focus izdvojio je deset puteva širom sveta koji su poznati po posebno teškim uslovima za vožnju. Među njima se našla i Ibarska magistrala u Srbiji.

Put Kejlong–Kištvar, Indija

Put između Kejlunga i Kištvara dug je oko 235 kilometara, a najvećim delom prolazi kroz planinske predele i uske deonice bez zaštitnih ograda.

Na pojedinim mestima između automobila i doline ispod puta nema gotovo nikakve prepreke, dok dodatni rizik predstavljaju odroni i promenljivo vreme.

Jedan deo puta poznat je kao „Cliff Hanger“ zbog izuzetno uske trase koja se pruža uz strmu padinu.

Ibarska magistrala, Srbija

Među putevima koje je izdvojio BBC Science Focus nalazi se i Ibarska magistrala, odnosno državni put 22.

Ovaj put povezuje Beograd sa brojnim opštinama u Srbiji i dalje sa Crnom Gorom, a u tekstu se navodi kao jedna od zahtevnijih saobraćajnica u Evropi i jedna od najprometnijih u Srbiji.

Dugačke ravne deonice smenjuju se sa oštrim krivinama, a prema navodima autora, saobraćajne nezgode posebno su česte noću. Kao faktori rizika navode se neprilagođena brzina i vožnja pod dejstvom alkohola.

Transfagarašan, Rumunija

Transfagarašan je jedna od najpoznatijih planinskih saobraćajnica u Rumuniji, ali i jedna od najzahtevnijih za vožnju.

Dugačak je oko 150 kilometara, a na pojedinim mestima penje se na više od 2.000 metara nadmorske visine. Put karakterišu brojni oštri zavoji, tuneli i velike promene nadmorske visine.

Osim samog terena i vremenskih uslova, vozači mogu da naiđu i na stada ovaca koja se kreću putem, budući da ga lokalni stočari koriste za premeštanje životinja između pašnjaka.

Skipers Kanjon, Novi Zeland

Put kroz Skipers Kanjon nastao je tokom zlatne groznice u 19. veku. Rudari su ga u stenama kanjona probijali ručnim alatom i eksplozivom.

Danas je ova istorijska trasa duga oko 22 kilometra, a veliki deo puta dovoljno je širok tek za jedno vozilo. Strme litice, oštre krivine i podloga koja može da bude klizava nakon kiše čine vožnju posebno zahtevnom.

Zbog uslova na putu, osiguranje koje se dobija uz iznajmljene automobile ne važi na ovoj deonici. Uprkos tome, put privlači turiste zbog istorije i spektakularnog pejzaža.

Džejms Dalton magistrala, SAD

Džejms Dalton magistrala na Aljasci proteže se 666 kilometara, od područja severno od Ferbanksa do Dedhorza, iznad Arktičkog kruga.

Put je važna transportna veza za kamione koji prevoze gorivo i zalihe do radnika na naftnim poljima. Međutim, samo oko trećine trase je asfaltirano, dok ostatak čine šljunak i kamen.

Sneg, led i ekstremni vremenski uslovi predstavljaju najveću opasnost, dok dodatni problem predstavlja velika izolovanost pojedinih delova puta. Na tom području mogu se pojaviti i polarni medvedi.

Prevoj Zođila, Indija

Prevoj Zođila važna je veza između regiona Ladak i Kašmirske doline, ali njegova lokacija u Himalajima donosi ekstremne uslove.

Sneg i led često zatvaraju put na više meseci, dok je na pojedinim delovima dovoljno prostora samo za jedno motorno vozilo.

Na mnogim mestima nema zaštitnih ograda, pa se put neposredno pruža uz strme padine i provalije. U izgradnji je i novi tunel koji bi trebalo da zaštiti deo trase od najtežih zimskih uslova i omogući pouzdaniju vezu tokom cele godine.

Put do Fairy Meadowsa, Pakistan

Ovaj put kroz planine Pakistana na pojedinim mestima nalazi se na više od 3.000 metara nadmorske visine.

Dugačak je oko 16 kilometara i povezuje Karakorumski put sa selom Tato u okviru nacionalnog parka Fairy Meadows. Trasa je veoma uska, često je dovoljno široka samo za jedno vozilo, a na njoj nema zaštitnih ograda koje bi sprečile vozilo da sklizne u dolinu.

Zbog opasnih uslova, ovom deonicom mogu da upravljaju samo lokalni vozači.

Severni Jungaški put, Bolivija

Severni Jungaški put, poznat i kao „Put smrti“, jedan je od najpoznatijih opasnih puteva na svetu.

Dugačak je oko 64 kilometra i povezuje La Paz sa regionom Junga. Pre izgradnje novog i bezbednijeg puta u blizini, procenjivalo se da je ova trasa odnosila između 200 i 300 života godišnje.

Uski makadamski put prolazi kroz planine, a magla i kiša dodatno otežavaju vidljivost. Problem predstavlja i saobraćaj iz suprotnog smera, jer vozila na pojedinim mestima moraju da se mimoilaze praktično uz samu ivicu strme padine.

Sichuan–Tibet magistrala, Kina

Ova magistrala povezuje Sečuan sa Tibetom i spada među najviše saobraćajnice na svetu.

Vozači se na putu susreću sa odronima, lavinama i veoma visokim nadmorskim visinama, dok pojedine deonice imaju samo jednu saobraćajnu traku i slabije prijanjanje pneumatika za podlogu.

Iako je reč o zahtevnoj trasi, put je veoma prometan. Zbog gužvi i zastoja, prelazak čitave magistrale ponekad može da traje i do 15 dana. Zauzvrat, putnicima pruža pogled na visoke planine i duboke klisure.

D915, Turska

Put D915 u Turskoj često se navodi među najzahtevnijim planinskim putevima na svetu.

Povezuje obalu Crnog mora sa gradom Bajburtom, a karakterišu ga brojni oštri zavoji koji seku strme planinske padine. Pored konfiguracije terena, vožnju dodatno otežavaju promenljivo vreme i delovi puta sa rastresitom podlogom.

Reč je o važnoj lokalnoj saobraćajnici, pa se njome ne kreću samo turisti već i svakodnevni saobraćaj. Zbog toga su oprez i prilagođavanje brzine uslov za bezbedno putovanje ovom trasom.

Iako se ovakve liste često predstavljaju kao rangiranje „najopasnijih puteva na svetu“, rizik na konkretnoj deonici zavisi od brojnih faktora – od vremenskih uslova i stanja kolovoza do gustine saobraćaja i načina vožnje. Lista BBC Science Focusa zato je pre svega izbor upečatljivih i posebno zahtevnih puteva širom sveta, a ne zvanična globalna statistika saobraćajne bezbednosti.