Još vrlo malo vremena je ostalo: Ko je lud da ne glasa protiv Vučića? – Snežana Čongradin

To je potpuni raspad države, institucija, ljudskog dostojanstva, to je tovar laži, podmetačina, unesrećivanja ljudi, sve ono što jedan režim čini diktatorskim.

Poput ovdašnjeg.

Više nema vremena, više nema izbora, samo je jedan u pitanju. Ili će režim Aleksandra Vučića pasti ili ćemo potonuti u još tragičniju diktaturu, gde će se ovo vreme apsolutnog ograničenja slobode i preostalog dostojanstva, zamislite, pamtiti kao – zlatno doba.

Doba koje je najteže do sad, bez namere upoređivanja sa onim devedesetih, kada je, opet, dvojac Aleksandar Vučić – Ivica Dačić, donekle vladao Srbijom. Učeći pažljivo i zastupajući funkcionerski politiku Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića, dok su kao ratni zločinci gurali sopstvene građanke i građane u smrt, glad i beščašće.

Sa njima nikada ništa nije bilo dobro. Njihovo ratno profiterstvo i razaranje države, u bukvalnom smislu te reči, išlo je uporedo sa rastom popularnosti među narodom, kojim su tokom svih ovih decenija vladali brutalnom medijskom propagandom.

To su najveći zlotvori koje možete da zamislite, najveći alavci, oni koji nemaju saosećanja, obzira ni malo, što su kroz svo svoje decenijsko političko delovanje višestruko pokazali.

Jako je teško sada, kada su se toliko zapatili, pustili korenje, navikli građanke i građane Srbije na njihovo bogaćenje i sve bolji život na grbači siromašnih, unesrećenih ratnim traumama koje su vodili i opravdavali, da budu otkriveni, da se usred sve sile i moći koje poseduju većini prikažu onakvima kakvi zaista jesu.

Oni su spremni na, ponovimo, smrt, glad i beščašće, to je njihova platforma, tako se oni pozicioniraju, manipulišući svima koji sa njima imaju kontakt. Nažalost, sa svima nama, unazad više od tri decenije.

Sa roditeljima, babama i dedama svih studenata koji u ovom trenutku predvode borbu.

Tesnu borbu za naše oslobođenje, oslobođenje svih nas koji smo prošli kroz sve te decenije vladavine Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, rano preminulih da bi bili osuđeni za ratne zločine ili onih koji su to doživeli. Milošević je umro, Šešelj je preživeo. I, evo ga na izbornoj listi Aleksandra Vučića na predstojećim izborima. Takva vam je to ekipa.

Ekipa koja sahranjuje jedinog genocidaša na evropskom tlu posle Hitlera uz sve državne počasti.

Ratka Mladića.

To je potpuno bolesno, to je potpuno nenormalno, ali to je realnost vlasti koju drže Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Vlasti koja krade, koja laže, koja ljude tera u očaj. Koja nema milosti. Jer, šta je njima ovo danas, pa oni su prošli, osvedočeni su propaganisti zločina protiv čovečnosti.

I, ne. To nije nešto što može da prođe, da bude prevaziđeno, To možda samo može u „našim“ glavama. Jer smo pod uticajem Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. Korupcijom, neistinama i propagiranjem ratnih zločina, određeni.

Kako smo to uspeli? Kako nismo uspeli da se odupremo tom zlu do sad?

Ova pitanja dobijaju smisao.

Ostalo je još vrlo malo vremena. Gotovo je. Ili oni odlaze ili svi odlazimo, kako se ko snađe.

Još vrlo malo vremena je ostalo, ljudi. Živimo u diktaturi, gde je više od devedeset odsto medija kontrolisano, gde se svi koji izraze i najniži kritički ton u odnosu na Vučića, Dačića i njihovu ekipu, ostaju bez posla, mogućnosti da se hrane i stanuju, gde su obrazovanje i kultura svedeni na slučaj, na dobru volju i mogućnost alternativnog pristupa.

Predstoji ogromna borba. Borba kao nikada do sad. Borba koja će odrediti naše jelovnike, školski program, zidove i vrata u kućama. Ljudsko dostojanstvo.

Kao i do sad. Ali, ako se ne probudimo, još teže,

Vrlo malo vremena je preostalo. Ko se nije probudio?

Manipulacija i snaga Aleksndra Vučiča je precenjena. On „pada“. On je gotov, nema izgovora za posustajanje.

Jedini izlaz jeste izlaz iz režima Aleksandra Vučića, Ivice Dačića. Potrčka i slepih poslušnika ratnih zločinaca. Ne zaboravite ovo u vezi sa ratnim zločinstvom – nikada.

To je ključ za objašnjenje svega. Nekima neobjašnjive svireporisti kojoj danas svedočimo.

Jer, ko je mogao da čini sve „ono“, tek ovo može da vam radi.

Nikada im nemojte zaboraviti prošlost.

Takav uvid objašnjava sadašnjost.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.