Tokom prelaska u menopauzu usporava se jedan proces u mozgu povezan sa starenjem, pokazuje studija – Život

Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, uporedila je promene u strukturi mozga tokom tri velike hormonske životne faze: puberteta, trudnoće i menopauze. Istraživači su analizirali podatke o 1.095 mozgova, odnosno snimke prikupljene u različitim istraživanjima, kako bi pratili promene kod pojedinaca kroz vreme.

Siva masa čini najveći deo spoljašnjeg sloja mozga, odnosno moždane kore, i sadrži tela nervnih ćelija i njihove veze. Njena količina prirodno se menja tokom života. Ranija istraživanja pokazala su da se siva masa smanjuje tokom puberteta i trudnoće, što se ne smatra nužno negativnom pojavom. Naučnici smatraju da u pojedinim fazama života takve promene mogu predstavljati svojevrsno prilagođavanje i usavršavanje neuronskih mreža, piše Live Science.

Sa starenjem se takođe beleži postepeno smanjenje sive mase. Međutim, novo istraživanje pokazalo je da se taj proces privremeno usporava tokom prelaska u menopauzu.

Istraživači su posebno analizirali 120 žena koje su tokom perioda istraživanja ušle u menopauzu. Na početku istraživanja nijedna od njih nije bila punih godinu dana bez menstruacije, dok je na drugom snimanju, približno tri i po godine kasnije, taj uslov bio ispunjen. Menopauza se definiše kao trenutak kada prođe 12 meseci od poslednje menstruacije.

Kod žena koje su bile u kasnoj perimenopauzi, odnosno u završnoj fazi prelaska ka menopauzi, uobičajeno smanjenje sive mase povezano sa starenjem privremeno je prestalo. Nakon menopauze taj postepeni pad ponovo je nastavljen.

Tačan trenutak u kojem dolazi do ovog zastoja razlikovao se od žene do žene, ali je obrazac bio uočljiv u celoj grupi ispitanica. Naučnici smatraju da bi hormonske promene tokom menopauze mogle biti povezane sa ovim promenama u strukturi mozga, mada istraživanje samo po sebi ne dokazuje direktnu uzročno posledičnu vezu.

Istraživanje je obuhvatilo i podatke o pubertetu i trudnoći. Kao i u ranijim studijama, naučnici su kod devojčica koje ulaze u pubertet i kod trudnica uočili smanjenje sive mase. Međutim, ni u jednom od tih slučajeva smanjenje sive mase ne treba automatski tumačiti kao pogoršanje funkcije mozga. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da se neuronske mreže tokom velikih hormonskih promena reorganizuju i postaju efikasnije.

Posebno pitanje predstavljaju česte tegobe koje žene prijavljuju tokom perimenopauze i menopauze, poput osećaja mentalne magle, zaboravnosti i problema sa koncentracijom. Novo istraživanje nije pokazalo da su promene sive mase direktno povezane sa tim simptomima.

Autori navode da bi osećaj mentalne magle mogao biti povezan sa promenama nivoa hormona i poremećajima sna, ali za sada nema dovoljno dokaza da bi se utvrdilo da li postoji direktna neurološka osnova tih tegoba.

Na rezultate nisu značajno uticali ni hormonska terapija za menopauzu ni broj dece koje su žene rodile. To sugeriše da je uočeni obrazac povezan sa samom hormonskom tranzicijom, iako su potrebna dodatna istraživanja kako bi se preciznije utvrdili mehanizmi koji stoje iza njega.

Jedna od autorki istraživanja, Sofi van’t Hof sa Univerzitetskog medicinskog centra u Amsterdamu, istakla je da smanjenje sive mase ne treba automatski izjednačavati sa kognitivnim problemima. Kako navodi Live Science, istraživači smatraju da promene u strukturi mozga tokom različitih životnih faza mogu predstavljati deo njegovog prilagođavanja hormonskim promenama.

Istraživanje je važno i zato što pruža jedan od prvih direktnih uvida u promene strukture ženskog mozga kroz različite velike hormonske tranzicije. Naučnici očekuju da bi buduća istraživanja mogla pomoći u boljem razumevanju načina na koji pubertet, trudnoća i menopauza oblikuju mozak tokom života.

Autori ipak naglašavaju da postoje ograničenja studije i da su potrebna nova istraživanja kako bi se utvrdilo šta tačno izaziva uočene promene i da li one imaju bilo kakav dugoročan uticaj na funkciju mozga.