Šta se događa u telu kada kasno večerate? – Život

Kasni obroci deo su svakodnevice mnogih, posebno nakon dugog i užurbanog dana. Povremeno jedenje pre spavanja samo po sebi ne mora da predstavlja problem, ali ako večernje „grickanje“ postane svakodnevna navika, vremenom može da utiče na varenje, san i navike u ishrani. Pritom problem nije uvek samo u tome što jedemo kasno, već i u razlozima zbog kojih posežemo za hranom u večernjim satima, jer glad nakon dana tokom kojeg nismo dovoljno jeli ima sasvim drugačiju pozadinu od jedenja iz dosade ili navike, piše Miss7.

Zašto jedemo kasno uveče

Šta se tačno smatra kasnim obrokom zavisi od našeg rasporeda. Uopšteno, kao idealno vreme za večeru često se navodi period između 17 i 19 časova, odnosno najmanje tri sata pre odlaska na spavanje. Kasnim se zato može smatrati svaki obrok koji pojedemo dovoljno blizu odlasku u krevet da telu ne ostavimo dovoljno vremena za varenje.

Pritom je važno razmisliti o tome zašto jedemo kasno i kako se nakon toga osećamo. Upravo ti odgovori mogu da nam pomognu da prepoznamo navike koje se ponavljaju i, ako je potrebno, promenimo ih.

Jedan od čestih razloga za večernju glad jednostavno je premali unos hrane tokom dana. Ako preskačemo doručak, jutro provedemo uz kafu, ručamo na brzinu za radnim stolom i tek uveče sednemo da pojedemo pravi obrok, sasvim je moguće da će telo tada tražiti više hrane. Čak i kada je večera uravnotežena, organizam može pokušavati da nadoknadi energiju i hranljive materije koje tokom dana nije dobio u dovoljnoj količini.

Zato večernji osećaj gladi nije nužno znak nedostatka samokontrole, već može biti prirodna reakcija tela na nedovoljan unos hrane ranije tokom dana.

Kasno jedenje često je povezano i sa navikama i emocijama. Tokom dana možda smo zauzeti i ne razmišljamo toliko o hrani, dok se uveče konačno opustimo. Tada dosada, stres, osećaj usamljenosti ili jednostavno navika da nešto grickamo dok gledamo televiziju mogu da podstaknu želju za hranom čak i kada zapravo nismo gladni.

Šta se događa kada jedemo kasno uveče svakog dana

Ako su kasni obroci česti, mogu imati nekoliko neželjenih posledica. Evo na šta posebno treba obratiti pažnju.

Varenje može biti otežano

Kasno jedenje može da izazove neprijatne probavne simptome, naročito ako se često ponavlja. Pred kraj dana metaboličke i probavne funkcije prirodno se usporavaju, delom zbog cirkadijalnog ritma, odnosno unutrašnjeg biološkog sata koji reguliše brojne procese u telu.

Zbog toga se usporava i pokretljivost sistema za varenje, što može povećati verovatnoću pojave nadutosti, refluksa kiseline, grčeva i promena u pražnjenju creva nakon veoma kasnog obroka. Problem može biti izraženiji ako je u pitanju obilna večera koju sistem za varenje mora da obradi neposredno pre spavanja. Ako ubrzo nakon jela legnemo, povećava se i mogućnost pojave gorušice i refluksa jer se želudačna kiselina tada lakše vraća prema jednjaku.

Ostajanje u uspravnom položaju nakon jela može da pomogne jer gravitacija olakšava prolazak hrane kroz sistem za varenje.

Možda ćemo češće posezati za manje kvalitetnom hranom

Postoji uvreženo mišljenje da kasno jedenje samo po sebi usporava metabolizam, ali vreme obroka nije nužno glavni problem. Mnogo je važnije ono što se krije iza navike kasnog jedenja.

Ako tokom dana ne jedemo dovoljno, uveče možemo biti skloniji prejedanju. Ako, s druge strane, posežemo za hranom zbog stresa, dosade ili navike, veća je mogućnost da ćemo izabrati kalorične i manje hranljive grickalice umesto uravnoteženog obroka.

Takvi obrasci vremenom mogu dovesti do unosa više kalorija nego što je telu potrebno, kao i do češćeg izbora nutritivno siromašne hrane. To može doprineti povećanju telesne mase i povećati rizik od određenih hroničnih zdravstvenih problema. Drugim rečima, problem često nije samo u tome u koliko sati jedemo, već i u navikama koje mogu da se razviju uz kasno jedenje.

Kvalitet sna može da se pogorša

Veoma kasan obrok može da utiče i na kvalitet sna jer nakon jela raste nivo šećera u krvi, a sistem za varenje nastavlja aktivno da radi, što nekim ljudima može otežati opuštanje i uspavljivanje.

Za telo takođe nije idealno da istovremeno vari obilan obrok i priprema se za spavanje. Ako se uz kasni obrok pojave i simptomi poput gorušice, refluksa ili nadutosti, ležanje ih može dodatno pogoršati i tako poremetiti san.

Ako se takav obrazac ponavlja iz noći u noć, nedovoljno kvalitetan odmor može da se odrazi na raspoloženje, kognitivne funkcije i opšte fizičko zdravlje.

Šta uraditi ako smo gladni pre spavanja

Iako se kasno jedenje generalno ne preporučuje kao svakodnevna navika, ponekad je sasvim normalno osetiti glad pre odlaska u krevet. Možda smo imali posebno naporan dan, bili fizički aktivniji nego inače ili nam se apetit povećao zbog predmenstrualnih simptoma. Ako smo zaista gladni, nema potrebe da ignorišemo taj osećaj.

U takvoj situaciji bolje je pojesti nešto lagano i lako svarljivo nego otići u krevet veoma gladan. Umesto velikog obroka, možemo izabrati manju, uravnoteženu užinu koja će nas zasititi bez osećaja težine u želucu.

Dobar izbor može biti kombinacija proteina i složenih ugljenih hidrata, na primer grčki jogurt sa voćem, sir sa krekerima od celog zrna ili puter od kikirikija na tostu od integralnih žitarica. Takve kombinacije mogu pružiti osećaj sitosti, a pritom nisu previše teške neposredno pre spavanja.

S druge strane, kasno uveče bolje je izbegavati velike količine prerađenih grickalica, zaslađenih napitaka i proizvoda od rafinisanog brašna, poput peciva, jer hrana bogata šećerom i mastima može dodatno da optereti varenje i negativno utiče na san.

Ako primetimo da gotovo svakodnevno jedemo kasno uveče, a pritom nismo fizički gladni, trebalo bi obratiti pažnju na svoje navike u ishrani tokom čitavog dana. Promene u rasporedu obroka i izboru hrane mogu pomoći da večernja glad bude ređa, a ako nismo sigurni šta bi najbolje odgovaralo našem načinu života, individualni savet nutricioniste može biti koristan.