Ovo nisu obični brodovi: Najluđa plovila na svetu mogu da nose 100.000 tona i podižu čitave platforme – Život

Međutim, postoje brodovi, megastrukture,  koji izgledaju kao da su izašli iz nekog naučnofantastičnog filma.

Njihov posao nije da prevoze putnike, već da na otvorenom moru rade ono što bi bilo gotovo nemoguće uraditi sa kopna. Neka mogu da prevezu čitave naftne platforme, druga podižu konstrukcije teške više hiljada tona, dok specijalizovani brodovi kilometrima polažu cevi po morskom dnu.

Ovo su neki od najneobičnijih i najimpresivnijih brodova koji postoje.

Pioneering Spirit može da podigne čitavu platformu

Ako postoji brod koji opravdava opis „najluđi“, to je Pioneering Spirit.

Dugačak je 382 metra, širok oko 124 metra i projektovan je tako da može da prevozi, postavlja i uklanja ogromne konstrukcije na moru. Posebno je zanimljiv njegov neobičan oblik, sa velikim otvorom između prednjeg dela trupa.

Zašto?

Zato što se između dva dela broda može smestiti čitava konstrukcija.

Pioneering Spirit može da podigne gornji deo offshore platforme, takozvani topside, težak do 60.000 tona, dok može da podigne i donje konstrukcije platformi težine do 20.000 tona. Može da polaže i ogromne cevovode na morsko dno.

Umesto da se ogromna platforma sastavlja deo po deo usred mora, pojedini delovi mogu da budu pripremljeni na kopnu, a zatim jednim potezom postavljeni na konstrukciju.

Samo ime broda zvuči kao naziv svemirskog broda, ali njegova tehnologija je potpuno stvarna.

Sleipnir ima dve ogromne dizalice

Ako vam Pioneering Spirit izgleda neverovatno, pogledajte Sleipnir.

Ovaj polupotopni brod dizalica ima dve ogromne dizalice, od kojih svaka može da podigne do 10.000 metričkih tona. Zajedno imaju kapacitet podizanja od 20.000 tona.

Sleipnir je dug 220 metara, širok 102 metra, a njegov gaz može da se menja između 12 i 32 metra. Kada treba da podigne veoma težak teret, deo broda može da se spusti dublje u vodu, čime se povećava stabilnost tokom operacije.

Njegov posao je postavljanje i uklanjanje ogromnih offshore konstrukcija, uključujući gornje delove platformi, temelje i druge velike module.

Koliko je ovo ozbiljna mašinerija govori podatak da je Sleipnir 2021. godine postavio svetski rekord podizanjem modula Tyra II težine 17.082 tone na moru.

BOKA Vanguard može da preveze ono što izgleda kao još jedan brod

BOKA Vanguard nije klasičan teretni brod. On je polupotopni brod za prevoz izuzetno teških tereta.

Njegov trup može delimično da zaroni ispod površine mora, nakon čega se teret postavlja iznad palube. Kada se voda ispumpa iz balastnih prostora, brod se ponovo podiže i teret ostaje na palubi.

Ovaj sistem omogućava prevoz ogromnih konstrukcija, uključujući platforme, brodove i druge objekte koje bi bilo praktično nemoguće transportovati konvencionalnim brodom.

BOKA Vanguard ima nosivost od 117.000 tona, a kompanija Boskalis ga navodi kao svoj najveći polupotopni brod za teški transport.

Još neverovatniji podatak vezan je za njegovu raniju upotrebu. Dok je nosio ime Dockwise Vanguard, brod je 2018. godine pripreman za transport FPSO platforme teške oko 90.000 tona. Boskalis je tada naveo da je to bio najteži teret koji je do tada prevezen polupotopnim brodom za teški transport.

Drugim rečima, postoje brodovi koji mogu da prevezu nešto što je i samo po sebi ogromno plovilo.

Castorone ne prevozi cevi, već ih polaže na morsko dno

Castorone izgleda kao ogroman brod, ali njegov najvažniji deo nalazi se na krmi.

Tamo je dugačka konstrukcija poznata kao stinger, preko koje cevovod napušta brod i postepeno se spušta prema morskom dnu.

Castorone je dug oko 330 metara i projektovan je za polaganje velikih cevovoda u plitkim i veoma dubokim vodama. Može da polaže cevi prečnika do 48 inča, odnosno do 60 inča kada se uračuna zaštitni sloj.

Brod ima i sopstvene sisteme za zavarivanje i pripremu cevi, pa se posao praktično odvija kao pokretna fabrika na moru.

Koliko kilometara cevi može da postavi pokazuje projekat Scarborough u Australiji. Castorone je tamo za oko godinu dana položio oko 433 kilometra cevovoda, na dubinama do 1.400 metara.

Saipem 7000 je istovremeno dizalica i brod za polaganje cevi

Saipem 7000 je još jedan primer plovila koje izgleda kao da je projektovano za neku potpuno drugu planetu.

Reč je o polupotopnom brodu sa dve ogromne dizalice. Svaka od njih ima kapacitet od 7.000 tona, dok brod zajedno može da izvodi operacije podizanja konstrukcija do 14.000 tona.

Ali to nije sve.

Saipem 7000 može da polaže cevovode na dubinama većim od 2.000 metara, a opremljen je i sistemom za precizno dinamičko pozicioniranje. To znači da može da održava svoj položaj na moru bez klasičnog oslanjanja samo na sidra.

Na brodu može da bude smešteno do 725 ljudi, što je još jedan dobar podsetnik na to da ova plovila nisu samo „brodovi“, već praktično plutajuća industrijska postrojenja.

Lorelay je promenio način na koji se polažu cevi

Lorelay možda nema najneverovatnije brojke na ovoj listi, ali je značajan zbog tehnologije.

Porinut je 1986. godine i bio je prvi brod za polaganje cevovoda koji je koristio potpuno dinamičko pozicioniranje. Umesto da se oslanja na klasična sidra, mogao je precizno da održava svoju poziciju pomoću pogonskog sistema i računarskog upravljanja.

To je otvorilo mogućnost za rad na sve većim dubinama.

Do danas je Lorelay položio više od 9.000 kilometara cevovoda i radio na više od 200 projekata širom sveta.

Kako uopšte funkcionišu ovakvi brodovi?

Zajedničko im je jedno: voda je deo njihovog sistema za podizanje i transport tereta.

Kod polupotopnih brodova za teški transport, balastni tankovi mogu da se pune vodom kako bi se brod spustio. Teret se zatim dovodi iznad potopljene palube. Kada se voda ispumpa, brod se podiže i teret ostaje na njemu.

Kod brodova sa ogromnim dizalicama, širina i stabilnost trupa omogućavaju podizanje tereta koji bi bio nezamisliv za običan brod.

A kod brodova za polaganje cevi, čitava proizvodna linija nalazi se na palubi. Cevi se pripremaju, zavaruju i kontrolišu pre nego što preko posebne konstrukcije krenu prema morskom dnu.

Zato su ova plovila mnogo više od prevoznih sredstava.

Ona su plutajuće fabrike, dizalice, transportne platforme i građevinske mašine, sve spojeno u jedno.

I možda je upravo to najzanimljivija stvar kod njih. Na površini mora mogu da rade operacije za koje bi na kopnu bile potrebne čitave industrijske zone, ogromne dizalice i kilometri infrastrukture.