Ovaj virus nije bezazlen: Povezan je sa većim rizikom od srčanog i moždanog udara – Život

Nova studija objavljena u časopisu JAMA Network Open pokazala je da odrasle osobe koje su zbog RSV infekcije završile u bolnici imaju znatno veći rizik od srčanog udara, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih komplikacija u nedeljama nakon infekcije.

Rizik je bio najveći tokom prvih sedam dana nakon hospitalizacije, ali je za neke zdravstvene probleme ostao povišen i nekoliko meseci kasnije, piše u istraživanju.

Istraživači su analizirali podatke odraslih osoba koje su bile hospitalizovane zbog RSV infekcije, a zatim pratili pojavu različitih kardiovaskularnih i respiratornih događaja tokom narednih 180 dana. U istraživanje su uključeni srčani udar, moždani udar, pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća, pogoršanje srčane slabosti i aritmije.

Rezultati su pokazali da je rizik od srčanog udara tokom prvih sedam dana nakon hospitalizacije bio 8,7 puta veći nego u kontrolnom periodu. Tokom naredne nedelje bio je 5,2 puta veći, a između 15. i 21. dana 2,6 puta veći.

Sličan obrazac zabeležen je i kada je reč o moždanom udaru. Tokom prvih sedam dana rizik je bio 7,4 puta veći, zatim 5,9 puta veći tokom druge nedelje i 3,7 puta veći tokom treće nedelje.

Povećan rizik nije bio ograničen samo na srčani i moždani udar. Tokom prve nedelje nakon hospitalizacije rizik od pogoršanja srčane slabosti bio je 12,5 puta veći, dok je rizik od pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća bio čak 23,1 put veći. Rizik od aritmija bio je 16,5 puta veći.

Šta je RSV virus

RSV je respiratorni sincicijalni virus, veoma čest virus disajnih puteva. Može da zarazi nos, grlo, bronhije i pluća. Većina ljudi ga preleži kao običnu prehladu, pa se samo po simptomima često ne može razlikovati od prehlade, gripa ili kovida.

Koji su simptomi kod odraslih?

Najčešće se javljaju:

curenje nosa
zapušen nos
kijanje
bol ili grebanje u grlu
kašalj
temperatura
glavobolja
umor
ponekad sviranje ili šištanje pri disanju.

Simptomi se obično pojave 4 do 6 dana nakon zaraze, često postepeno, a ne svi odjednom. Kod većine zdravih odraslih osoba infekcija prođe za nedelju do dve.

Kada RSV postaje ozbiljniji?

Kod nekih ljudi virus se spušta u donje disajne puteve i može da izazove bronhiolitis ili upalu pluća. Tada se mogu pojaviti:

otežano disanje
ubrzano disanje
nedostatak vazduha
jako šištanje u grudima
nizak nivo kiseonika.

Posebno su ugroženi stariji ljudi, osobe sa hroničnim bolestima srca ili pluća, osobe sa oslabljenim imunitetom i ljudi sa nekim drugim zdravstvenim faktorima rizika. RSV može, na primer, da pogorša astmu, HOBP ili srčanu slabost.

I upravo je zato zanimljiva ona studija koju smo prethodno pominjali: nije reč o tome da obična RSV prehlada automatski izaziva infarkt ili moždani udar, već je istraživanje pratilo ljude koji su imali dovoljno tešku RSV infekciju da budu hospitalizovani. Kod njih je u periodu nakon infekcije zabeležen povećan rizik od kardiovaskularnih događaja.

Ako imaš otežano disanje, bol ili pritisak u grudima, iznenadnu vrtoglavicu ili konfuziju, ili ti se simptomi naglo pogoršavaju, to je razlog za hitno javljanje lekaru.

Rizik nije nestao odmah nakon prve dve nedelje

Iako je rizik bio najveći neposredno nakon hospitalizacije, istraživači su utvrdili da se kod pojedinih komplikacija zadržao i duže.

Rizik od srčanog i moždanog udara ostao je povišen do oko 63 dana nakon hospitalizacije, dok je kod pogoršanja srčane slabosti povećan rizik zabeležen do oko 84 dana.

Autori studije naglašavaju da njihovi rezultati pokazuju povezanost između teške RSV infekcije i kasnijih kardiovaskularnih događaja, ali da istraživanje ne može samo po sebi da dokaže da je RSV direktan uzrok svakog od tih događaja.

„RSV nije samo respiratorna bolest“

Dr Kajhua Liang, glavni autor studije i viši direktor za epidemiologiju vakcina u kompaniji Fajzer, rekao je da je veza između respiratornih virusnih infekcija i kardiovaskularnih događaja već dobro dokumentovana kod gripa i kovida 19.

„Bili smo iznenađeni koliko je ova povezanost snažna kod RSV-a, naročito tokom prve dve nedelje nakon hospitalizacije“, rekao je Liang. Prema njegovim rečima, rezultati ukazuju na to da RSV nije samo respiratorna bolest već da kod starijih odraslih osoba predstavlja i značajan rizik za srčane komplikacije.

Dr Elizabet Begir, takođe jedna od istraživačica na studiji, ukazala je na još jedan problem. RSV se kod odraslih relativno retko testira, između ostalog zato što je lečenje uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma.

„Jedan od izazova ove studije, ali i RSV infekcija kod odraslih uopšte, jeste to što se ona veoma retko testira“, rekla je Begir. Kako je dodala, sada kada postoje vakcine protiv RSV-a, lekari i odrasli pacijenti trebalo bi da budu svesni da ovaj virus može da bude važan uzrok komplikacija koje zahvataju i disajne organe i srce.

Istraživači ipak navode da je niska stopa testiranja na RSV mogla da utiče na statističku snagu istraživanja, ali da to nije promenilo njihove zaključke.

Zašto virusna infekcija može da utiče na srce?

Veza između virusnih infekcija i kardiovaskularnih problema nije nova. Ranija istraživanja već su pokazala da akutne respiratorne infekcije mogu privremeno da povećaju rizik od srčanog i moždanog udara. Jedno veliko istraživanje objavljeno u New England Journal of Medicine pokazalo je da je rizik bio naročito izražen tokom prvih nekoliko dana nakon respiratorne infekcije.

Novija meta analiza 155 studija takođe je pronašla povezanost između pojedinih virusnih infekcija i kardiovaskularnih događaja. Kod gripa je, na primer, zabeležen povećan rizik od akutnog infarkta miokarda i moždanog udara, dok je slična povezanost utvrđena i za SARS CoV 2.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da jaka infekcija izaziva intenzivan zapaljenski odgovor organizma. Upala, poremećaji zgrušavanja krvi, opterećenje srca i smanjen dotok kiseonika mogu zajedno da doprinesu nastanku kardiovaskularnih komplikacija.

Važno je, međutim, naglasiti da se nova studija odnosi na odrasle osobe koje su bile hospitalizovane zbog RSV infekcije. Rezultati se zato ne mogu jednostavno primeniti na svaku osobu koja je preležala blagu RSV infekciju kod kuće.

Šta ovo znači za odrasle?

RSV se dugo smatrao virusom koji je prvenstveno problem za bebe i malu decu, ali poslednjih godina sve je više dokaza da može izazvati ozbiljne komplikacije i kod odraslih, naročito kod starijih osoba i ljudi koji već imaju srčane ili plućne bolesti.

Nova studija dodatno ukazuje na to da period nakon ozbiljne RSV infekcije može biti važan za praćenje zdravstvenog stanja. Posebno je značajan prvi period nakon izlaska iz bolnice, kada je zabeležen najveći rizik od srčanog i moždanog udara.

Izvori: istraživanje Risk of Cardiorespiratory Events Following Respiratory Syncytial Virus Related Hospitalization, objavljeno u JAMA Network Open 3. februara 2026. godine; CHEST Physician, koji je preneo izjave autora studije; New England Journal of Medicine i sistematska meta analiza o povezanosti virusnih infekcija i kardiovaskularnih bolesti.