Odlazak na spavanje u ovo vreme može loše da utiče na zdravlje: Evo šta kažu stručnjaci – Život

Ne postoji jedno idealno vreme koje odgovara svima, ali stručnjaci za spavanje koje citira EatingWell slažu se da redovan odlazak u krevet posle ponoći može biti nepovoljan, naročito ako takav raspored nije usklađen sa prirodnim ritmom organizma, piše Index.hr.

Cirkadijalni ritam predstavlja naš unutrašnji 24-časovni sat koji reguliše periode budnosti i pospanosti, ali i brojne druge procese, poput lučenja hormona, metabolizma, rada imunološkog sistema i obnavljanja ćelija.

San treba uskladiti sa cirkadijalnim ritmom

Na cirkadijalni ritam posebno snažno utiču svetlost i tama. Zato problem nije nužno u jednom kasnom odlasku na spavanje, već u tome kada se takav raspored ponavlja i nije usklađen sa prirodnim ritmom organizma.

Stručnjakinja za spavanje Čelsi Roršajb objašnjava da bi vreme spavanja trebalo što više uskladiti sa cirkadijalnim ritmom, jer spavanje van tog perioda može biti povezano sa lošijim kvalitetom sna.

Melatonin i kortizol spadaju među najvažnije hormone povezane sa ciklusom spavanja i budnosti. Melatonin organizmu signalizira da je vreme za spavanje, a njegov nivo raste tokom večeri i zatim se postepeno smanjuje tokom noći.

Kortizol, s druge strane, počinje da raste u ranim jutarnjim satima i pomaže organizmu da se pripremi za buđenje.

Lekar Aleks Dimitriju upozorava da odlazak na spavanje posle ponoći može značiti da pokušavamo da zaspimo upravo u trenutku kada nivo melatonina već počinje da opada, dok se približavanjem jutra nivo kortizola povećava.

Kasni odlazak na spavanje može značiti manje dubokog sna

Duboki san, odnosno sporotalasni san, smatra se jednom od najvažnijih faza za fizički oporavak organizma. Tokom njega telo obnavlja tkiva, obrađuje sećanja i odvijaju se brojni procesi važni za funkcionisanje mozga.

Najveći deo dubokog sna obično se javlja u prvoj polovini perioda spavanja.

Dimitriju zato upozorava da veoma kasno leganje može smanjiti količinu dubokog sna. Osobe koje ga dugoročno nemaju dovoljno mogu se buditi umorne i neodmorene, čak i kada su provele dovoljan broj sati u krevetu.

Istraživanja pokazuju da je hronična neusklađenost cirkadijalnog ritma povezana sa povećanim rizikom od različitih zdravstvenih problema.

Čelsi Roršajb navodi da ljudi koji redovno spavaju ili ostaju budni u vreme koje nije usklađeno sa njihovim prirodnim ritmom mogu imati veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, gojaznosti, depresije i drugih hroničnih stanja.

Redovan kasni odlazak u krevet takođe može povećati verovatnoću problema sa spavanjem, uključujući nesanicu.

Kako poboljšati kvalitet sna

Lekari pre svega savetuju održavanje što stabilnijeg rasporeda odlaska na spavanje i buđenja, uključujući i vikende.

Koristan je i boravak na prirodnoj svetlosti tokom jutra, jer ona pomaže u podešavanju unutrašnjeg biološkog sata.

Uveče se preporučuje prigušivanje svetla i smanjenje korišćenja telefona, računara i drugih ekrana jedan do dva sata pre odlaska u krevet.

Takođe se savetuje izbegavanje kofeina u kasnim popodnevnim satima, kao i alkohola kao sredstva za lakše uspavljivanje.

Iako alkohol može ubrzati uspavljivanje, tokom noći može pogoršati kvalitet sna.

Lekari napominju i da spavaća soba ne bi trebalo da bude previše topla, jer nešto niža temperatura pogoduje prirodnom padu telesne temperature koji prethodi spavanju.

Nije svima potreban isti raspored spavanja

Važno je naglasiti da ne postoji jedno univerzalno najgore ili najbolje vreme za odlazak na spavanje.

Neki ljudi prirodno su skloniji ranijem odlasku u krevet, dok drugima više odgovara kasniji ritam.

Veći problem nastaje kada osoba redovno odlazi na spavanje veoma kasno, a istovremeno mora rano da ustaje, ili kada je njen raspored duže vreme u neskladu sa prirodnim ritmom organizma.