Naučnici možda konačno imaju odgovor na pitanje kako su nastali Saturnovi prstenovi – Život

Prema pisanju BBC Science Focusa, nova hipoteza povezuje nastanak prstenova sa sudbinom jednog mogućeg, danas nestalog Saturnovog meseca koji su astronomi nazvali Krizalis. Prema tom scenariju, ključnu ulogu mogao je da ima i susret sa Titanom, najvećim Saturnovim mesecom.

Priča počinje merenjima NASA sonde Kasini, koja je tokom svoje misije proučavala Saturn i njegov sistem meseca. Podaci su pokazali da je masa Saturna nešto više koncentrisana prema njegovom centru nego što se očekivalo. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je planeta nekada imala još jedan veliki mesec koji je u međuvremenu nestao.

Astronomi su ranije pretpostavili da je Krizalis mogao da se raspadne nakon bliskog susreta sa Titanom, pri čemu bi njegov materijal postao deo Saturnovih prstenova. Međutim, novije kompjuterske simulacije unele su dodatnu komplikaciju u ovu priču.

One pokazuju da najmanji među velikim Saturnovim mesecima, Hiperion, verovatno ne bi preživeo takav susret. Zbog toga je predložena drugačija mogućnost. Umesto da je Hiperion samo preživeo događaj, mogao je da nastane upravo tokom njega. Prema toj hipotezi, prethodnik Hiperiona, koji je bio oko četiri puta veći od Krizalisa, sudario se sa Titanom.

Takav događaj mogao bi da objasni nekoliko neobičnih karakteristika Saturnovog sistema. Među njima su izdužena orbita Titana, njegova relativno mala količina udarnih kratera, neobičan oblik i mala gustina Hiperiona, kao i neke karakteristike orbite Saturnovog udaljenog meseca Japeta.

Ali najzanimljiviji deo hipoteze odnosi se upravo na prstenove.

Prema predloženom scenariju, promena Titanove orbite nakon sudara destabilizovala je unutrašnje Saturnove mesece. Njihove orbite postale su nestabilne, što je moglo da dovede do niza međusobnih sudara. Materijal nastao u tim sudarima zatim je mogao da formira prstenove koje danas vidimo oko Saturna.

Ova hipoteza uklapa se i u ranija saznanja da Saturnovi prstenovi verovatno nisu stari koliko i sama planeta.

Saturn je nastao pre oko 4,5 milijardi godina, dok su podaci sonde Kasini ukazali na to da su glavni prstenovi mnogo mlađi. NASA je 2019. godine procenila da su mogli nastati pre između 10 i 100 miliona godina. Do tog zaključka naučnici su došli, između ostalog, na osnovu mase prstenova. Pošto su oni uglavnom sastavljeni od vodenog leda, očekivalo bi se da bi tokom milijardi godina bili znatno više prekriveni materijalom iz svemira i tamniji nego što su danas.

Istraživanja su pokazala i da prstenovi nisu trajna struktura. Materijal iz njih postepeno pada prema Saturnu u procesu poznatom kao „kiša prstenova“. NASA je navela da bi, prema nekim procenama, prstenovi mogli potpuno nestati za manje od nekoliko stotina miliona godina.

To znači da bi ono što danas vidimo kao jednu od najpoznatijih karakteristika Saturna moglo predstavljati relativno kratku epizodu u istoriji planete.

Ipak, nova ideja o sudarima Saturnovih meseca za sada je hipoteza, a ne konačno objašnjenje. Naučnici će morati da je provere dodatnim modelima i podacima kako bi utvrdili da li zaista može da objasni sve karakteristike Saturnovog sistema.

Jedno je, međutim, sve jasnije. Saturnovi prstenovi verovatno nisu jednostavno nastali zajedno sa planetom pre više od četiri milijarde godina. Njihova istorija mogla bi da bude mnogo burnija, ali i mnogo kraća nego što se dugo pretpostavljalo.