Mesec bi uskoro mogao da bude domaćin najluđeg eksperimenta u istoriji čovečanstva – Život

Šta kada bismo izgradili superakcelerator čestica oko Meseca? Koliko god ova ideja zvučala neverovatno, naučnici i inženjeri su zaista razmatrali mogućnost da se takav uređaj postavi na Mesec.

Takva mašina funkcionisala bi po principu sličnom Velikom hadronskom sudaraču, odnosno LHC u CERN u, u blizini Ženeve, koji je trenutno najveći i najmoćniji akcelerator čestica na svetu.

Ovi uređaji, slikovito nazvani „razbijači atoma“, stvaraju dva snopa čestica koji se kreću u suprotnim smerovima kroz prstenaste tunele sa izuzetno visokim vakuumom.

Snažni superprovodni elektromagneti ubrzavaju snopove gotovo do brzine svetlosti. Oni se zatim sudaraju u jednom od detektora, pri čemu nastaje čitav niz drugih čestica koje naučnici mogu da mere i analiziraju.

Što čestice u akceleratoru imaju veću energiju, to mogu da nastanu masivnije čestice kao proizvodi sudara.

Mnoge savremene oblasti fizike čestica zahtevaju upravo proučavanje čestica koje se pojavljuju pri tako visokim energijama.

Zbog toga fizičari žele da naprave sve veće i snažnije akceleratore. A ispostavlja se da bi Mesec mogao da bude idealno mesto za takav poduhvat.

Akcelerator bi bio dug gotovo 11.000 kilometara

Jedna studija iz 2022. godine razmatrala je mogućnost izgradnje akceleratora čestica koji bi se protezao oko čitavog obima Meseca.

Njegova dužina iznosila bi gotovo 11.000 kilometara.

Takav akcelerator mogao bi da radi sa energijama čak 1.000 puta većim od onih koje postiže Veliki hadronski sudarač. To bi fizičarima omogućilo da tragaju za potpuno novim česticama i do sada nepoznatim fizičkim pojavama.

Veliki hadronski sudarač već je doveo do otkrića nekoliko čestica, među kojima je i Higsov bozon. Još veći akcelerator mogao bi da omogući potragu za još masivnijim česticama.

Teško je predvideti šta bi naučnici mogli da otkriju pomoću ovakvog kolosalnog uređaja. Jedna od nada je da bi mogao da pomogne u razumevanju evolucije svemira i njegove strukture na najvećim skalama.

Zašto baš Mesec?

Zašto bi neko uopšte pravio ovakvu mašinu na Mesecu, umesto na Zemlji?

Problem je, između ostalog, prostor.

Akcelerator čiji bi obim bio veći od 10.000 kilometara predstavljao bi ogroman geološki, tehnološki i politički izazov za izgradnju na Zemlji.

Mesec bi, sa druge strane, mogao da ponudi nekoliko prednosti.

Bilo bi lakše, a verovatno i jeftinije, izgraditi kružni tunel ispod površine Meseca i održavati visok nivo vakuuma neophodan za rad akceleratora.

Mesec je takođe geološki stabilniji od Zemlje, a na njegovoj površini postoji obilje Sunčeve energije koju bi buduće infrastrukture mogle da koriste.

Nećemo ga videti tako brzo

Ipak, ovo nije projekat koji bi mogao da bude završen za nekoliko godina.

Inženjeri procenjuju da bi za izgradnju superakceleratora na Mesecu bilo potrebno više od dve decenije, i to tek nakon uspostavljanja kontinuiranog prisustva ljudi na Mesečevoj površini.

Zbog toga je malo verovatno da ćemo lunarni „megaakcelerator“ videti tokom ovog veka.

Za sada je reč o naučnoj ideji koja pokazuje koliko daleko bi buduća fizika čestica mogla da ode. Ako čovečanstvo jednog dana zaista izgradi takvu mašinu, ona bi mogla da postane jedan od najvećih naučnih eksperimenata ikada izvedenih.

Izvor: BBC Science Focus Magazine, 20. septembar 2026. Originalni tekst na BBC Science Focus-u