Kako smanjiti holesterol bez statina: Kardiolog otkriva koje promene u ishrani mogu da pomognu – Život
Povišen holesterol je veoma čest problem, a budući da uglavnom ne izaziva nikakve simptome, mnogi ljudi ni ne znaju da imaju povišene vrednosti dok ne urade analizu krvi.
Ukoliko postoji razlog za zabrinutost, lekar može preporučiti terapiju za snižavanje holesterola, uključujući statine.
Međutim, prema dr Rijazu Patelu, kardiologa i lekara britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS) i akademskog kardiologa sa Univerziteta u Londonu (UCL), promene životnih navika, a pre svega ishrane, mogu značajno uticati na nivo holesterola kod ljudi kojima lekovi nisu neophodni, piše Science Focus.
Nije svaki holesterol „loš“
Pre nego što se govori o načinima za snižavanje holesterola, važno je razumeti da sam holesterol nije štetan. Organizmu je potreban za normalno funkcionisanje ćelija, proizvodnju hormona, vitamina D i žučnih kiselina.
Problem nastaje kada u krvi ima previše LDL holesterola, poznatog kao „loš“ holesterol.
LDL prenosi holesterol iz jetre do drugih delova organizma. Kada se nađe u krvotoku, može da se zadrži u oštećenom zidu arterije i doprinese stvaranju aterosklerotskog plaka. Ako plak pukne, može nastati krvni ugrušak koji blokira arteriju i dovede do srčanog ili moždanog udara.
Ishrana je jedan od najvažnijih faktora
Prema Patelu, upravo promena ishrane može biti jedan od najefikasnijih načina za poboljšanje nivoa holesterola.
Među namirnicama koje mogu da pomognu posebno izdvaja se hrana bogata rastvorljivim vlaknima. Ova vrsta vlakana nalazi se, između ostalog, u ovsu, integralnim žitaricama, sočivu, pasulju, povrću, voću, orašastim plodovima i semenkama.
Rastvorljiva vlakna mogu da se vežu za holesterol u tankom crevu i tako smanje njegovu apsorpciju u krvotok.
Biljni steroli i stanoli mogu dodatno da pomognu
Kardiolog posebno izdvaja biljne sterole i stanole. To su jedinjenja biljnog porekla koja se mogu naći u nekim obogaćenim namirnicama, poput određenih jogurta i namaza, kao i u suplementima.
Oni mogu da ometaju apsorpciju holesterola u crevima, zbog čega se veća količina holesterola izlučuje iz organizma.
Prema Patelu, steroli i stanoli spadaju među najefikasnije načine za snižavanje holesterola bez lekova i mogu da smanje njegov nivo za oko 10 odsto.
Nije potrebno izbaciti jaja iz ishrane
Iako su se jaja dugo smatrala namirnicom koju treba izbegavati zbog sadržaja holesterola, stručnjak upozorava da holesterol iz hrane nije isto što i nivo holesterola koji cirkuliše u krvi.
Prema tekstu BBC Science Focusa, oko 80 odsto holesterola koji cirkuliše organizmom proizvodi sama jetra, a ne dolazi direktno iz hrane.
To, međutim, ne znači da ishrana nema uticaj na nivo LDL holesterola. Određene namirnice mogu indirektno uticati na način na koji jetra reguliše nivo holesterola u krvi.
Sa ovim namirnicama ipak ne treba preterivati
Zasićene masti, koje se nalaze u masnom i prerađenom mesu, puteru, siru, pecivima, prženoj hrani i kokosovom ulju, povezane su sa višim nivoom LDL holesterola.
Prema objašnjenju kardiologa, veći unos zasićenih masti može da utiče na sposobnost jetre da uklanja LDL holesterol iz krvi, zbog čega njegov nivo može da raste.
Ni preteran unos šećera nije poželjan. On može da utiče na metabolizam masti i podstakne jetru da proizvodi više LDL, a manje HDL holesterola.
Ipak, savet nije da potpuno izbacimo šećer, masnoće ili određene grupe namirnica.
Najvažnija je uravnotežena ishrana
Prema Patelu, cilj ne bi trebalo da bude ekstremna dijeta u kojoj se iz jelovnika izbacuje gotovo sve osim nekoliko „zdravih“ namirnica.
Umesto toga, preporuka je uravnotežena i raznovrsna ishrana, bez preteranog unosa ugljenih hidrata ili zasićenih masti, uz što manje ultraprerađene hrane.
Pored ishrane, fizička aktivnost takođe može imati pozitivan uticaj na nivo masnoća u krvi. Ranija istraživanja pokazala su da aerobne aktivnosti, poput trčanja i vožnje bicikla, mogu da smanje LDL i povećaju HDL holesterol.
Prestanak pušenja takođe je važan za zdravlje srca i krvnih sudova
Ipak, stručnjaci upozoravaju da promene životnih navika nisu zamena za terapiju u svim slučajevima. Osobe sa veoma visokim holesterolom ili određenim zdravstvenim stanjima mogu imati jasnu medicinsku potrebu za lekovima poput statina.
Zato odluku o terapiji ne treba donositi samostalno, već u dogovoru sa lekarom, na osnovu ukupnog kardiovaskularnog rizika i rezultata analiza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
