“Gde god se pojavi malo više novca, vlada će doći po njega”: Kako Putin planira da finansira rat u Ukrajini 2027. – Svet

Nacrt budžeta za 2027. predstavljen u četvrtak, predviđa 17,1 bilion rubalja (205,2 milijarde dolara) za odbranu, što je 26 odsto više od iznosa koji je za tu godinu bio predviđen prethodnim budžetom i 375 odsto više nego 2021. godine, pre početka rata.

Na odbranu bi naredne godine odlazila približno trećina federalne potrošnje, što bi u nominalnom iznosu u rubljama predstavljalo postsovjetski rekord.

Analitičari navode da Rusija i dalje ima resurse za nastavak rata, ali da će domaćinstva, kompanije i javne službe snositi sve veći deo troškova, piše Moskovski tajms (The Moscow Times).

Ekonomista Boris Grozovski ocenio je da ratna ekonomija Rusije i dalje raspolaže „značajnim“ finansijskim rezervama.

„Ali poruka je jasna: svi će platiti rat, koliko god mogu. Gde god se pojavi malo više novca, vlada će doći po njega, dok će sama izdvajati što je manje moguće“, napisao je on u analizi koju je objavio portal u egzilu IStories.

Zvanična izdvajanja Rusije za odbranu trebalo bi da porastu za četvrtinu.

Objavljena izdvajanja za odbranu ne obuhvataju ukupne troškove rata. Rusija od 2022. godine objavljuje samo planirana vojna izdvajanja, a ne stvarnu potrošnju, dok poverljive budžetske stavke otežavaju utvrđivanje ukupnih troškova.

Rastući troškovi rata sve više opterećuju državne finansije. Deficit federalnog budžeta dostigao je 5,65 biliona rubalja (67,8 milijardi dolara), odnosno 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u 2025. godini.

Vlada za 2026. godinu predviđa manjak od 7,3 biliona rubalja (87,6 milijardi dolara), odnosno 3,2 odsto BDP-a, pre nego što bi deficit u 2027. godini trebalo da bude smanjen na 5,4 biliona rubalja (64,8 milijardi dolara), odnosno 2,2 odsto BDP-a.

U prognozi objavljenoj pre predstavljanja nacrta budžeta, ekonomisti najveće ruske banke Sberbank procenili su da će deficit naredne godine iznositi 2,7 odsto BDP-a. Oni su doveli u pitanje sposobnost vlade da ostvari planirano ograničavanje potrošnje i poveća prihode koji ne potiču od nafte i gasa, što je neophodno za ostvarivanje ranije postavljenog cilja.

Ovaj deficit je visok prema novijim ruskim standardima, ali je i dalje podnošljiv i niži je nego u mnogim evropskim zemljama, poput Francuske, gde iznosi 5,4 odsto BDP-a, i Velike Britanije, sa 4,3 odsto.

Predviđeni deficit sam po sebi ne ukazuje na neposrednu fiskalnu krizu, ali njegovo održavanje pod kontrolom uz istovremeno povećanje vojnih izdvajanja postaje sve teže.

Vlada planira da se naredne godine zaduži za 6,1 bilion rubalja (73,2 milijarde dolara), u odnosu na 5 biliona rubalja (60 milijardi dolara) predviđenih za 2026. godinu, kako bi pomogla u finansiranju deficita.

Istovremeno, troškovi servisiranja duga trebalo bi da dostignu 4,6 biliona rubalja (55,2 milijarde dolara) u 2027. godini, odnosno 9,4 odsto ukupne federalne potrošnje. Ti troškovi ostaju visoki jer je Centralna banka zadržala visoke kamatne stope kako bi obuzdala upornu inflaciju, podstaknutu velikom državnom potrošnjom.

Kako bi smanjila budžetski jaz, Moskva takođe smanjuje civilnu potrošnju i planira novi krug povećanja poreza, treću godinu zaredom.

Nacrt budžeta predviđa smanjenje izdvajanja za zdravstvo za 5,5 odsto, obrazovanje za 5,4 odsto i socijalne programe za 6 odsto u odnosu na iznose koji su ranije bili predviđeni za 2027. godinu.

Neki od ruskih nacionalnih projekata, odnosno državnih programa usmerenih na prioritete poput zdravstva i infrastrukture, takođe će ubuduće biti suočeni sa smanjenjem sredstava.

Finansiranje projekta „Dug i aktivan život“, koji podržava zdravstvene inicijative, trebalo bi da bude smanjeno za oko 20 odsto – sa 181,1 milijarde rubalja (2,17 milijardi dolara) u 2026. godini na 145,9 milijardi rubalja (1,75 milijardi dolara) naredne godine.

Izdvajanja za federalni program borbe protiv raka biće smanjena sa 44,9 milijardi rubalja (538,8 miliona dolara) na 3,9 milijardi rubalja (46,8 miliona dolara).

Predložene poreske mere trebalo bi da donesu dodatnih 1,5 biliona rubalja (18 milijardi dolara).

One uključuju porez na dodatu vrednost od 22 odsto na kupovinu od stranih internet trgovaca, kao i carinsku naknadu od 100 rubalja, odnosno oko 1,20 dolara, za svaki paket vredniji od 200 evra.

Poreske stope na prihode iz izvora kao što su kamate na depozite, dividende i prodaja imovine biće povećane sa sadašnjeg raspona od 13 do 15 odsto na raspon od 13 do 22 odsto. Ministarstvo finansija takođe je predložilo jednokratni porez na vanrednu dobit kompanija iz rudarskog i metalurškog sektora.

Očekuje se da će izmene poreza na pasivne prihode doneti najveći deo dodatnih prihoda, do 700 milijardi rubalja (8,4 milijarde dolara), dok bi nameti na internet kupovinu trebalo da donesu još 500 milijardi rubalja (6 milijardi dolara).

Analitičarka Aleksandra Prokopenko ocenila je da budžet pokazuje da izdvajanja za odbranu rastu brže od ukupne potrošnje, čime se smanjuju sredstva dostupna za druge namene.

U analizi za Carnegie Politika upozorila je da bi se vlada uskoro mogla približiti granicama mogućnosti za prikupljanje dodatnih prihoda putem poreza radi finansiranja rata.

To bi moglo da poveća pritisak na Centralnu banku da podrži ratnu ekonomiju smanjenjem kamatnih stopa, kako bi se snizili troškovi zaduživanja države i privrede, kao i povećanjem restrukturiranja dugova kompanija koje se suočavaju sa teškoćama, navela je ona.