Kako je izgledao hotel budućnosti u Jugoslaviji: Priča o sarajevskom Holiday Innu – Život

Sarajevski Holiday, nekadašnji Holiday Inn, pripada upravo toj drugoj kategoriji. To je hotel sa istorijom. O njemu su snimani dokumentarci i igrani filmovi, kroz njega su prošli neki od najznačajnijih svetskih gostiju, a više od četiri decenije nakon otvaranja on i dalje živi i radi.

Njegova žuta, oker i smeđa fasada i danas iskače iz pejzaža Marijin Dvora. Velika kockasta zgrada deluje kao da je neko u grad iz austrougarskih fasada i socijalističkih blokova spustio objekat iz neke sasvim druge priče. Teško je proći pored nje i ne pogledati je.

A upravo to je njen arhitekta Ivan Štraus i želeo.

Kada je Sarajevo dobilo Zimske olimpijske igre 1984. godine, gradu nije bio potreban samo hotel. Bio mu je potreban znak. Zgrada koja bi govorila da Sarajevo nije samo grad istorije, već i moderan evropski grad spreman da primi svet.

Štraus je taj zadatak pretvorio u jednu od najprepoznatljivijih građevina Sarajeva.

Hotel za Olimpijske igre koji je trebalo da bude više od hotela

Holiday Inn je projektovao bosanskohercegovački arhitekta Ivan Štraus, jedan od najvažnijih arhitekata tadašnje Jugoslavije. Hotel je građen početkom osamdesetih, a otvoren je 1983. godine, neposredno pred Olimpijske igre.

Prvobitno je zamišljen kao Olimpijski hotel i trebalo je da bude mesto za članove Međunarodnog olimpijskog komiteta i druge važne goste. Na kraju je dobio ime američkog hotelskog lanca Holiday Inn, koji je tada bio jedan od najvećih hotelskih sistema na svetu. Za Bosnu i Hercegovinu to je bio prvi međunarodni hotelski franšizni objekat.

Hotel je otvoren u oktobru 1983. godine, a među prvim gostima bio je tadašnji predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Huan Antonio Samaranč.

Ali najzanimljivije kod Holiday Inna nije samo ono što se vidi spolja.

Štraus je napravio zgradu koja iznutra pokušava da bude mali grad.

Kocka spolja, sasvim druga priča unutra

Spolja je Holiday Inn gotovo pop art objekat. Fasada od aluminijumskih panela u žutim, oker i smeđim tonovima bila je toliko upadljiva da su je neki stanovnici Sarajeva u početku dočekali sa podsmehom.

Sam Štraus je kasnije objašnjavao da je upravo želeo da hotel bude primećen. Maketa je bila žuta, ali kada su Sarajlije shvatile da će i prava zgrada biti takva, mnogima je to delovalo gotovo neverovatno.

Danas je teško zamisliti koliko je ta odluka bila smela.

U gradu u kojem su se smenjivali austrougarska arhitektura, osmansko nasleđe i strogi modernizam socijalističke Jugoslavije, Štraus je napravio zgradu koja nije pokušavala da se uklopi.

Naprotiv, želela je da bude viđena.

A onda uđete unutra i shvatite da je priča potpuno drugačija.

Veliki centralni atrijum zamišljen je kao unutrašnji javni prostor, gotovo kao trg. Galerije, stepeništa, staklene površine, svetlost i različiti nivoi stvarali su osećaj ogromnog prostora.

Štraus je kao jednu od inspiracija imao sarajevski Morića han, istorijski objekat u Baščaršiji. Ideja je bila da se princip tradicionalnog sarajevskog hana, prostora oko kojeg se odvija društveni život, prevede u savremeni hotelski jezik.

Čak je i detalj u centralnom prostoru imao svoju priču.

Na mestu gde se hotel danas nalazi nekada je bio prostor na kojem je gostovao čuveni cirkus Moire Orfej. Štraus je tu prošlost uključio u novi objekat, pa je u atrijumu postavljen veliki element koji je podsećao na cirkuski šator. Hotel je tako, na prilično neočekivan način, u svoju modernističku arhitekturu uneo i sećanje na jedno starije Sarajevo.

To je možda i najbolji način da se razume Holiday Inn.
Najzanimljiviji detalji možda su danas oni koje većina gostiju više i ne primećuje: niske fotelje zaobljenih linija, stolovi, rasveta i komadi nameštaja koji nisu izgledali kao generički hotelski inventar, već kao deo jedne pažljivo osmišljene scenografije. Štraus nije projektovao samo zgradu. Projektovao je način na koji se kroz nju krećete i kako u njoj provodite vreme.

Istorija grada se promenila

Samo nekoliko godina nakon Olimpijskih igara, zgrada koja je bila napravljena da svetu pokaže novo i otvoreno Sarajevo našla se na jednoj od najopasnijih tačaka grada.

Tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine, Holiday Inn nalazio se praktično na prvoj liniji. Njegov položaj na tadašnjoj glavnoj gradskoj saobraćajnici učinio ga je jednom od najpoznatijih zgrada ratnog Sarajeva.

Hotel je bio oštećen granatiranjem, prozori su bili razbijeni, a delovi zgrade teško oštećeni. Ipak, nije nestao iz života grada.

Naprotiv.

Postao je baza međunarodnih novinara koji su iz Sarajeva izveštavali o ratu.

BBC, CNN, Rojters, Asošijeted pres i brojne druge svetske redakcije koristile su hotel kao bazu. Novinari su iz njega odlazili na teren i vraćali se u istu zgradu kroz grad u kojem nijedan izlazak napolje nije bio bez rizika.

Hotel koji je postao filmska lokacija

Holiday Inn je zbog svoje uloge tokom rata završio i u filmu „Dobro došli u Sarajevo“ iz 1997. godine, reditelja Majkla Vinterbotoma.

Film prati strane novinare koji tokom opsade rade u Sarajevu, a Holiday Inn je deo priče upravo zato što je hotel tokom rata bio jedna od glavnih baza međunarodne novinarske zajednice.

Ali priča o hotelu tu nije završena.

O njemu je snimljen i dokumentarni film „Front Line Hotel“ iz 1993. godine, koji se bavio zaposlenima hotela i činjenicom da su, dok su novinari dolazili i odlazili, upravo oni ostajali da održavaju hotel u životu.

Najnoviji dokumentarni film „Inn a State of Siege“ dodatno se vraća toj priči kroz svedočanstva trojice muškaraca koji su radili u hotelu tokom opsade. Film je 2026. prikazan i na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu.

I danas izgleda kao da pripada nekom drugom vremenu

Holiday Inn danas radi kao Hotel Holiday.

Obnovljen je i prilagođen savremenim gostima, ali njegova osnovna arhitektonska ideja i dalje je prepoznatljiva. Današnji hotel ima 380 soba i apartmana, konferencijske sale i sadržaje koji ga ponovo vraćaju funkciji velikog gradskog hotela.

Nije bezvremenski zato što izgleda kao da je ostao isti.

Bezvremenski je zato što se na njemu vidi vreme kroz koje je prošao.

Na fasadi još možete da prepoznate objekat napravljen za Olimpijske igre. U njegovom obliku vidi se arhitektura kasne Jugoslavije, trenutak kada je Sarajevo pokušavalo da se predstavi kao moderan svetski grad. U njegovoj unutrašnjosti ostala je ideja o hotelu kao malom gradu. A u istoriji zgrade ostale su godine u kojima je isti taj prostor postao sklonište, radno mesto i baza ljudi koji su svetu slali slike rata.