Dr Biserka Obradović za “Danas”: Koji virusi sada kruže i kako da se zaštitimo – Život

Sezona virusa – simptomi i prevencija

Kako kaže, ovo je sasvim uobičajen period godine za pojavu virusnih infekcija.

„Ovo je najnormalnije vreme kada imamo prisustvo tih virusa. Tu je velika grupa adenovirusa, kojih ima preko 60 vrsta. Imamo jednu grupu koja napada gornje respiratorne puteve i jednu grupu koja napada digestivni trakt“, kaže dr Obradović.

Adenovirusi, kako objašnjava, uglavnom izazivaju blaže simptome.

„Može biti temperatura do 38 stepeni, kijavica, kašalj, suzenje očiju, curenje nosa. I obično za taj virus ljudi kažu: ‘Prehladio sam se’, ‘Izašao sam sa mokrom kosom’, ‘Posle tuširanja sam izašao’. Međutim, ne, to je samo vetar u leđa za viruse kojih inače ima.“

Virus Zapadnog Nila i dalje je prisutan

Dr Obradović ukazuje i na virus Zapadnog Nila, koji kod dela građana izaziva veći strah.

„Virus Zapadnog Nila imamo u periodu komaraca, znači od aprila do novembra, jer njega prenosi naš domaći komarac. Do sada su u Srbiji utvrđene 53 osobe kod kojih je dijagnostikovana groznica Zapadnog Nila.“

Prema njenim rečima, prosečna starost obolelih je 65,1 godina, ali to ne znači da komarci, odnosno virus, ugrožavaju samo starije.

„To ne znači da komarci napadaju samo starije osobe, već kod mlađih osoba, kod kojih je imunitet jači, to može da prođe kao svaka druga groznica. Može se konstatovati neka virusna infekcija koja prođe za nekoliko dana.“

Veći rizik postoji kod starijih i osoba sa oslabljenim imunitetom.

„Kod starijih osoba ili kod imunodeficijentnih, sa smanjenim imunitetom, može da se razvije i oblik sa raznim neurološkim ispadima, sa jačim neurološkim simptomima i tegobama, koje čak mogu ići i do meningitisa i upale moždanica.“

„Problem je što ljudi ne ostanu kod kuće“

Pored adenovirusa i virusa Zapadnog Nila, trenutno su prisutni i drugi virusi karakteristični za ovaj period.

„Tu su respiratorni sincicijalni virus, rotavirusi, koji su inače uobičajeni. Nema razloga da se plašimo. Ima samo razloga čega možemo da se plašimo, a to je što ljudi ne ostanu kod kuće, već sa tim virusom idu na posao, skinu temperaturu i odlaze na posao.“

Upravo takvo ponašanje, prema njenim rečima, omogućava brzo širenje infekcija.

„Znamo da se virus jako brzo širi. Kada mi dođu u ambulantu, oni kažu: ‘Kod mene svi u kancelariji kašlju, svi u kancelariji kijaju.’ Naravno, zato što je prvi došao i onda je inficirao sve druge, a oni dalje šire virus. To je problem. Ili odvedu dete sa virusom u vrtić ili obdanište i onda se to tako širi.“

Posle virusne može da se nadoveže bakterijska infekcija

Dr Obradović upozorava da se na virusnu infekciju, kada je imunitet oslabljen, može nadovezati i bakterijska.

„Tu je istovremeno i grupa bakterija koje uvek čekaju, što se kaže, u zasedi. Kada nam padne imunitet od virusnih infekcija, nastupaju kao sekundarne bakterijske infekcije. Možemo imati gnojne angine, bronhitise, a ređe i upale pluća.“

Prisutan je, navodi, i koronavirus, odnosno sojevi omikrona koji uglavnom izazivaju blaže simptome.

„Naši pacijenti su već navikli, već godinama žive sa tim virusom i znaju njegove simptome. Kada dođe do gubitka apetita, a nemamo još virus gripa, kada dođe do neke promene čula mirisa ili ukusa, odmah znaju da je kovid.“

Kako ističe, simptomi su sada uglavnom blaži.

„To su blaži simptomi koji, kao i kod svake virusne infekcije, prođu za pet do deset dana. Problem je samo da se na taj smanjen imunitet ne nadoveže neka druga, sekundarna infekcija.“

„Sada je vreme za vakcinaciju protiv gripa“

Dr Obradović podseća da je oktobar i period kada počinje vakcinacija protiv sezonskog gripa.

„Sada nam je oktobar mesec i kroz koji dan dobićemo vakcine protiv gripa. Znamo da grip, influenca, može biti veoma opasno oboljenje koje može da odnese i žrtve.“

Posebno preporučuje pravovremenu vakcinaciju ljudima koji pripadaju rizičnim grupama.

„Treba se vakcinisati na vreme, pogotovo osobe koje su hroničari, osobe preko 65 godina, osobe koje su u kontaktu sa drugim ljudima jer im je takav posao, kao i trudnice.“

Razlog zbog kojeg vakcinu treba primiti pre početka intenzivnijeg širenja gripa jeste vreme potrebno organizmu da stvori antitela.

„Stvaranje antitela posle vakcinacije traje 14 dana, tako da, ako se neko inficira u tih 14 dana, i te kako će dobiti grip. Zato u narodu kažu: ‘Neću da se vakcinišem, jer kada sam se prošli put vakcinisao, ja sam tek onda dobio grip.’ Moramo na vreme da se vakcinišemo, a ne kada nas uhvati panika i kada krene epidemija gripa.“

Kako se zaštititi od infekcija?

Kada je reč o prevenciji, dr Obradović na prvo mesto stavlja pravilnu i raznovrsnu ishranu.

„Prevencija je prvo zdrava ishrana. Pijaca nam je prepuna svežeg voća i povrća. Nema više vitamina C nego u paprici. Treba jednostavno da se trudimo da ishranu prilagodimo, da unesemo što više vitamina i minerala, a ne da, kada se uplašimo gripa, uzmemo šaku suplemenata da popijemo.“

Važan je, dodaje, i dovoljan unos tečnosti.

„Potrebno je za metaboličke procese unositi dovoljnu količinu tečnosti, litar i po do dva litra dnevno.“

Redovna fizička aktivnost takođe je jedan od važnih elemenata očuvanja zdravlja.

„Fizička aktivnost je lek koji menja mnoge lekove, a ne postoji lek koji menja fizičku aktivnost. Ali fizička aktivnost treba da bude prilagođena dobu dana, našim godinama i, naravno, oboljenjima koja imamo.“

Dr Obradović savetuje i da se obrati pažnja na unos kafe i energetskih napitaka zbog njihovog diuretičkog dejstva.

„Treba da pomognemo našem organizmu da se ne bori protiv toksina koje mi unosimo u njega, već da mu ostavimo prostora da se bori protiv postojećih virusa i bakterija.“

Govoreći o zdravlju creva, posebno ističe upotrebu probiotika uz antibiotsku terapiju.

„Probiotik redovno, pogotovo kada pijemo antibiotik – obavezno probiotik, jer se u sluzokoži creva nalazi oko 70 odsto imuniteta našeg organizma. Moramo da imamo zdravu sluzokožu creva i da ne uništavamo dobre bakterije.“

A uz ishranu, tečnost i fizičku aktivnost, dr Obradović izdvaja još jedan faktor koji smatra važnim za zdravlje.

„Treba da se trudimo da imamo lepo raspoloženje, jer mi biramo stres, a stres bira bolest“, zaključuje dr Biserka Obradović.