Žene češće umiru od bolesti srca: Batut navodi tri faktora rizika kojima se može sprečiti 50 odsto srčanih i moždanih udara – Zdravlje

Batut navodi da bolesti srca i krvnih sudova (bolesti sistema krvotoka, kardiovaskularne bolesti, cirkulatorne bolesti – MKB-10: I00–I99) predstavljaju veliku i heterogenu grupu oboljenja. Najučestalije su među nezaraznim bolestima, a nastaju pod uticajem multifaktorskog, sinergističkog i kumulativnog uticaja socijalno-ekonomskih, metaboličkih, bihevioralnih i ekoloških faktora rizika.

Kardiovaskularne bolesti (KVB) i njihovi faktori rizika su vodeći javnozdravstveni problem u celom svetu, jer su najčešći uzrok obolevanja, nesposobnosti, umiranja i opterećenja bolestima.

Procenjuje sa da danas u svetu sa nekom od bolesti iz grupe KVB živi preko 626 miliona osoba, a svaki peti srčani bolesnik će tokom života razviti srčanu insuficijenciju.

Poslednjih decenija doživotni rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti veći je od 60%, zbog velike izloženosti stanovništva velikom broju faktora rizika. Međutim, čak 50% srčanih i moždanih udara može da se spreči kontrolom samo tri faktora rizika, u koje spadaju pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

Prema podacima studije globalnog opterećenja bolestima i Instituta za zdravstvstvenu metriku i evaluaciju, prosečna prevalencija KVB u svetu tokom 2023. godine iznosila je 9%, a u Srbiji 11%.

U bliskoj budućnosti očekuje se dalji porast globalnog obolevanja i umiranja od KVB, što će se naročito odraziti na nisko i srednje razvijene zemlje, kao i zemlje u tranziciji. Već sada više od 75 odsto  smrtnih ishoda od ovih oboljenja potiče iz ekonomski manje razvijenih regiona, pri čemu je čak 85 odsto ukupne smrtnosti neposredna posledica srčanog ili moždanog udara. Ove razlike odražavaju nejednakosti u zdravstvenim sistemima, životnim stilovima i socioekonomskim faktorima.

Simultani procesi epidemiološke, demografske i nutricione tranzicije u Srbiji, krajem 20. i početkom 21. veka imali su direktan uticaj na ekspanziju kardiovaskularnih bolesti. Epidemiološka tranzicija odnosi se na dominaciju nezaraznih bolesti u nacionalnoj patologiji. Demografska tranzicija podrazumeva proces starenja stanovništva. Prema podacima popisa iz 2022. godine prosečna starost stanovništva u Srbiji iznosila je 43,8 godina, dok je udeo starih lica (65 i više godina) premašio petinu populacije i iznosio je 22,1%, što ukazuje na veoma izražen proces starenja stanovništva. Nutricionu tranziciju karakterišu promene u obrascima ishrane, konzumacija „brze hrane”, najčešće.

U strukturi ukupnog mortaliteta stanovništva Republike Srbije već nekoliko decenija unazad perzistira izražena dominacija bolesti sistema krvotoka. Gotovo svaki drugi smrtni ishod u zemlji posledica je kardiovaskularne patologije, što ova oboljenja pozicionira kao primarni javnozdravstveni i demografski izazov. Takva dominacija KVB u strukturi uzroka smrti ukazuje na potrebu za prioritetnim delovanjem u oblasti prevencije, ranog otkrivanja i efikasnog lečenja ovih oboljenja.

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2025. godine u Srbiji umrlo je 44.603 osobe (21.285 muškaraca i 25.556 žena). Sa učešćem od 46,8 odsto u svim uzrocima smrti, bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Žene su češće (53,7 odsto ) u odnosu na muškarce (46,3 odsto) umirale od ove grupe bolesti. Svaki četvrti preminuli od KVB bio je u dobnoj grupi od 30 do 69 godina, dok je svaki treći preminuli od srčanog udara bio u dobnoj grupi od 30 do 69 godina.

U poslednje dve decenije prisutan je trend pada stopa umiranja od KVB u Srbiji. Naročito je izražen trend pada stopa umiranja od akutnog koronarnog sindroma, uz istovremeni blagi pad stopa incidencije. Od 2006. do 2025. godine stope umiranja od akutnog koronarnog sindroma snizile su se za 50 odsto, dok su se stope incidencije snizile za 12 odsto.

I pored evidentiranog pada stopa umiranja, KVB i dalje ostaju vodeći uzrok opterećenja bolestima i povredama. U Srbiji KVB čine gotovo trećinu ukupnog tereta bolestima i povredama, izraženog u godinama života korigovanim u odnosu na nesposobnost (Disability Adjusted Life Years – DALY). U periodu od 1990. do 2023. godine, njihov relativni udeo u opterećenju smanjio se za 8,9 odsto.

Ovaj blagi pad udela kardiovaskularnih bolesti u ukupnom opterećenju bolestima predstavlja rezultat dva paralelna procesa u okviru javnog zdravlja Srbije. Tokom prethodne tri decenije došlo je do značajnog unapređenja u terapiji kardiovaskularnih oboljenja. Razvoj mreže angio-sala, bolja dostupnost savremene terapije za lečenje povišenog krvnog pritiska i holesterola, kao i brže reagovanje u zbrinjavanju akutnog koronarnog sindroma (infarkta), drastično su smanjili stope prevremenog umiranja od ovih bolesti, čime je smanjen broj godina izgubljenih zbog prerane smrti (Years of Life Losted – YLL). Analiza epidemiologije kardiovaskularnih bolesti, sa posebnim osvrtom na faktore rizika i akutni koronarni sindrom, predstavlja temelj za planiranje intervencija i procenu efekasnosti javnozdravstvenih politika.

Podaci iz izveštaja službi opšte medicine i medicine rada na primarnom nivou zdravstvene zaštite za 2024. godinu ukazuju na to da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok obolevanja, pri čemu je arterijska hipertenzija predstavljala najčešći razlog obraćanja pacijenata lekaru u službi opšte medicine i medicine rada.